SVEŽ KAPITAL NAM TREBA ALI...

* Kroz partnerstvo s državom biće uloženo 200 miliona evra u irigacione sisteme, agrotehniku i kupovinu sedam poljoprivrednih preduzeća i kombinata
* Da li će 3.000 hektara državnih njiva predviđenih predugovorom za zakup biti vraćeno lokalnim samoupravama u Vojvodini
* Podudarna mišljenja agroekonomista i poljoprivrednika o štetnoj prodaji zemljišta strancima

Vlada Srbije je nedavno na osnovu potpisanog međudržavnog sporazuma s Ujedinjenim Arapskim Emiratima sklopila ugovor o investiranju preduzeća iz Emirata u više segmenata srpske privrede - poljoprivredu, vojnu industriju, telekomunikacije i saobraćaj, u vrednosti 1,25 milijardi evra. Tako je, između ostalog, potpisan i predugovor, objavljen na sajtu Ministarstva finansija i privrede, o formiranju zajedničkog preduzeća s vodećom kompanijom "Al Dahra", o ulaganju 200 miliona evra u poljoprivredu. S realizacijom dogovorenih investicija u agrar, kako je navedeno, krenulo bi se već od 31. marta 2013. godine, nakon što međudržavni ugovor bude ratifikovan u Skupštini Srbije i postane pravosnažan.

Sedam preduzeća predmet kupovine

Sačinjenim predugovorom o ulaganju u poljoprivredu predviđeno je da država i "Al Dahra" formiraju zajedničko preduzeće koje će obezbediti investicije od 100 miliona evra u sisteme za navodnjavanje, agrotehnički razvoj i obrtni kapital. Vlada Srbije, po slovu predugovora, nije u obavezi da učestvuje u obezbeđenju investicionih sredstava zajedničkog preduzeća u kojem će 80 odsto udela kapitala biti u vlasništvu "Al Dahre", a ostalih 20 odsto zajednički će pripasti državi Srbiji i gradu Beogradu.
U zajedničko preduzeće biće unet kompletan kapital i imovina s kojom raspolažu i poljoprivredna preduzeća i kombinati: "Agrobačka" u Baču, "Bratstvo-Jedinstvo" u Neuzini, "Dragan Marković" u Obrenovcu, "Jadran" u Novoj Gajdobri, "Mladi borac" u Sonti, "Omoljica" u Omoljici, "Vojvodina" u Starčevu, kao i deo PKB-a "Beograd" - "7. jul" u Surčinu. Ova preduzeća će po predugovoru "Al Dahri" prodati ukupno 7.553 hektara zemljišta po ceni od 10.000 evra. Samo 2.329 hektara surčinskog preduzeća "7. jul" biće plaćeno 12.000 evra po hektaru. Zemljište se nakon potpisanog ugovora i realizacije prodaje u evidenciji o nepokretnosti uspisuje kao svojina kupca.
Osim toga, 2.982 hektara državnog zemljišta koje navedena preduzeća i kombinati koriste "Al Dahra" će uzeti u zakup na 30 godina. Prvih 10 godina cena zakupa biće 250 evra po hektaru, a narednih 20 može se korigovati, ali ne može biti manja od prvobitne niti veća od 370 evra po hektaru. Izračunato je da bi država godišnje na ime zakupa mogla da inkasira 750.000 evra. Predviđeno je i da se zakup nakon 30 godina može produžiti.
Svi objekti i oprema preduzeća i kombinata koji se koriste takođe će biti prodati, a njihovu vrednost proceniće berzanski savetnik za kojeg se obe ugovorne strane zajednički opredele. U predugovoru se navodi da će predstavnici zajedničke kompanije obaviti razgovore sa svim zaposlenima u postojećim preduzećima i kombinatima, a da će u radnom odnosu ostati samo oni koji zadovoljavaju određene stručne i radne kriterijume.
Predugovorom je takođe predviđeno da zajedničko preduzeće dobije pravo korišćenja 3.664 hektara zemljišta u državnoj svojini koje koristi Vojna ustanova "Karađorđevo" - Morović. Zakup bi bio oročen na 30 godina, uz uslov da zakupac vojnoj ustanovi daje 20 odsto ukupnog prinosa ostvarenog na godišnjem nivou na zakupljenom zemljištu...
Prodaja poljoprivrednih preduzeća i kombinata Emiratima, koja se uglavnom nalaze u AP Vojvodini, izazvala je u javnosti i među stručnjacima brojna reagovanja s oprečnim konotacijama.

Tekst predugovora još može da se poboljša

Agroekonomisti se slažu u oceni da je našoj poljoprivredi potreban svež kapital, ali prof. dr Radovan Pejanović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu smatra da je u slučaju prodaje zemljišta Emiratima načinjeno više grešaka.
- Uveren sam da do ove situacije ne bi došlo da su nadležni ispoštovali zakonsku proceduru i pre donošenja konačne odluke i bilo kakvog potpisivanja ugovora obavili razgovore u Pokrajini, privrednim komorama Republike i Pokrajine, s udruženjima i asocijacijama proizvođača... Ali, još uvek ima vremena da se tekst ugovora poboljša i obezbedi širi front podrške za investicije, kaže Pejanović.
Šef katedre za agroekonomiju na Poljprivrednom fakultetu u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže da nema ništa protiv investicija koje doprinose boljitku agrara, ali je apsolutno protiv bilo kakve prodaje prirodnih resursa strancima...

Poljoprivrednici protiv prodaje zemljišta

Predstavnici većine asocijacija i udruženja poljoprivrednika su takođe protiv prodaje državnog zemljišta strancima i ističu da je u ovim okolnostima neophodno jedinstveno i zajedničko delovanje, da se insistira na dogovoru s nadležnima kako bi se od ovog aranžmana odustalo. Po pravilu, svi se pozivaju na nezakonitosti u predugovoru države i arapske kompanije, ali navode i druge razloge koji ih pogađaju.
Po mišljenju predstavnika grupe poljoprivrednika iz opštine Bač, Gruja Blagojevića, naše zemljište je bušotina koja će u narednom periodu zbog rasta cena i potreba za hranom donositi dobit mnogo veću od predviđene ugovorom. U Udruženju poljoprivrednika opštine Bačka Palanka potpisivanje ugovora smatraju pogubnim za svoje okruženje. Predsednik Udruženja Miroslav Ilić ističe da bi preuzimanjem zemljišta u Baču, Gajdobri i VU "Karađorđevo" stranci imali na raspolaganju između 5.000 i 6.000 hektara potrebnih i ovdašnjim poljoprivrednicima koji umeju da ih obrađuju. Predlog je banatskih poljoprivrednika da ako država treba da traži strateško partnerstvo u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, to ne bi trebalo da bude u inostranstvu, nego ovde, od naših poljoprivrednika. Predsednik Asocijacije banatskih poljoprivrednika, u kojoj je 25 udruženja s ovog područja, Jan Husarik tvrdi da raspoloživo poljoprivredno zemljište u Srbiji naši seljaci mogu najkvalitetnije da obrade, a nemaju ga ni dovoljno...

Kompletan tekst možete pročitati u najnovijem broju lista "Poljoprivrednik".