POUZDAN OSLONAC POLJOPRIVREDNICIMA

* Rad sistema Prognozno-izveštajne službe zasniva se na svakodnevnom monitoringu štetnih organizama koji se javljaju na značajnijim biljnim proizvodnjama i izazivaju ekonomske štete, a njihova kontrola podrazumeva prvenstveno hemijske mere zaštite

alt

Na osnovu evropske regulative u zaštiti bilja, svaka zemlja ima obavezu uspostavljanja odgovarajućeg i pouzdanog sistema praćenja prisustva i kretanja štetnih organizama na svojoj teritoriji. Srbija je važna poljoprivredna regija Evrope, sa željom za povećanjem poljoprivredne proizvodnje i ambicijom za izvoz svojih proizvoda, te je neophodno dokazati da je sistem proizvodnje u skladu sa standardima poljoprivrede razvijenih zemalja. Autonomna Pokrajina Vojvodina, kao najvažnija poljoprivredna regija u zemlji, počela je tokom 2010. godine s organizovanjem i podizanjem sistema prognoze i izveštavanja o pojavi i kretanju štetnih organizama. Cilj praćenja štetnih organizama je blagovremena primena hemijskih sredstava u zaštiti gajenih biljaka i ekonomičnija proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane.

Od osnivanja Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja (PIS), svake godine na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizuje se skup na kojem se saopštava kako funkcioniše ovaj sistem i dokle se došlo u razvoju njegovog potencijala u cilju informisanja proizvođača. Organizator skupa,kojem su prisustvovali predstavnici Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine i poljoprivredni proizvođači, bio je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. U ime domaćina, učesnike skupa pozdravila je Julkica Simić, šef Odseka za savetodavnu službu APV, naglašavajući da Sekretarijat aktivno učestvuje i daje doprinos razvoju poljoprivredne proizvodnje u Pokrajini finansiranjem programa i projekata kojima se ta proizvodnja unapređuje.

Jedan od tih programa je i Prognozno-izveštajna služba u zaštiti bilja. Pokrajinski sekretarijat, kako je rekla Julkica Simić, obezbedio je potrebnu opremu i finansira rad svih učesnika ovog sistema. U programu praćenja štetnih organizama učestvuje 40 stalno zaposlenih stručnjaka za zaštitu bilja i oko 100 osmatrača koji prate kretanje štetnih organizama na oko 500 pozicija, odnosno mesta osmatranja. Na 32 gajene biljne vrste prate se 34 štetočine i oko 20 prouzrokovača biljnih bolesti.

Detaljnije o funkcionisanju sistema Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja govorila je rukovodilac službe dr Dragica Janković koja je podsetila da je na području Vojvodine definisano 12 regionalnih centara s više od 100 punktova. Jedan punkt raspolaže različitim brojem mesta osmatranja, u zavisnosti od poljoprivredne proizvodnje regiona. Svaki punkt, odnosno osmatračko mesto snabdeveno je nekim od alata pogodnim za proces rada prognoze i izveštavanja. Tako je na području Vojvodine, u ovoj vegetacionoj sezoni, instalirano 55 automatskih meteoroloških stanica, 30 svetlosnih lampi i više od 1.000 feromonskih klopki. Klopke su raspoređene na preko 500 osmatračkih mesta direktno u useve i zasade. Povezanost svih učesnika u sistemu, a ima ih oko 150,  obezbeđena je uspostavljanjem komunikacije između Pokrajinskog centra i regionalnih centara, kao i između regionalnih centara i osmatrača, uz pomoć tehničko-tehnoloških resursa. To su server, veb sajt PIS, veb baza podataka terenskih rezultata (biološka osmatranja) i veb baza podataka prikupljenih mrežom AMS (meteorološka merenja).

Rad sistema Prognozno-izveštajne službe zasniva se na svakodnevnom monitoringu štetnih organizama koji se javljaju na značajnijim biljnim proizvodnjama i izazivaju ekonomske štete, a njihova kontrola podrazumeva prvenstveno hemijske mere zaštite. Zadatak sistema jeste i formiranje baze podataka o osmatranju, pojavi i širenju štetočina i patogena, geografskoj distribuciji organizama, kao i predloženim merama zaštite. Važan zadatak je i izveštavanje i edukacija poljoprivrednih proizvođača o najvažnijim štetnim organizmima i merama zaštite. Svakodnevnim informisanjem javnosti putem Portala Prognozno-izveštajne službe, poljoprivredni proizvođači, osim osnovnih preporuka o pojavi, kretanju i drugim biološkim tačkama u razvoju štetnog organizma, dobijaju i informacije o merama kontrole, odnosno zaštite bilja.

O tome kako se u sistemu Prognozno-izveštajne službe prati gljiva Venturia inaeljualis, prouzrokovač čađave krastavosti jabuke, govorila je Milena Budić iz Regionalnog centra  u  Novom  Sadu,  a  o  informatici  u  funkciji prognoze Ivan Koči iz Pokrajinskog  centra  PIS.  On  je zapravo objasnio  učesnicima  skupa kako  se  koristi  Portal  Prognozno-izveštajne  službe  njnjnj.pisvojvodina.com.

D. Žebeljan

T. Gnip