ZAŠTIĆENI POLJOPRIVREDNICI

* Za one koji poseduju najmanje hektar zemlje, članstvo u Komori je obavezno
altDodeljivanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji označava prekretnicu za srpsku poljoprivredu koja neminovno mora da se prilagodi strogim evropskim standardima. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda su u tom smislu veoma dragocena, pogotovo kada se radi o staleškom organizovanju poljoprivrednika. Austrija je na tom planu daleko odmakla, pa je zato predavanje Hansa Mikla, predsednika regionalne poljoprivredne komore Koruške o iskustvima udruživanja i položaja samih poljoprivrednih proizvođača u Austriji izazvalo veliko interesovanje naših poljoprivrednika okupljenih u Asocijaciju poljoprivrednika koja je bila organizator ovog skupa u Master centru Novosadskog sajma.

Poljoprivredna komora Austrije, rekao je Mikl, postoji već više od dva veka, a uvek je delovala javno i transparentno. Proizašla je iz dugogodišnje tradicije udruživanja kada je 1808. godine osnovana kao prvo društvo poljoprivrednika. Savremenu formu organizovanja i delovanja Komora je dobila 1957. godine na osnivačkoj skupštini u Beču. Poljoprivredna komora Austrije, sa devet pokrajinskih i regionalnih komora, sada okuplja 187.000 proizvođača od kojih 70.100 živi isključivo od poljoprivredne delatnosti, a za veći deo članstva poljoprivreda je sporedna delatnost. Godišnji buxet Komore iznosi preko 200 miliona evra, od čega se najveći prihodi obezbeđuju od članarine, državnih kao i subvencija koje stižu iz Evropske unije, a deo sredstava Komora ostvaruje eksploatacijom sopstvenih prirodnih resursa kojima raspolaže. Broj plaćenih službenika koji na svim nivoima komorskog sistema opslužuje poljoprivrednike broji blizu 2.000 zaposlenih.
- Po našim zakonima svako ko poseduje makar samo jedan hektar zemlje dužan je da bude član Poljoprivredne komore. U Austriji deluje ukupno 80 okružnih komora, a kada bi Srbija usvojila austrijski model komorskog organizovanja, imala bi 29 podružnica, rekao je Hans Mikl.
Glavni ciljevi komorskog organizovanja poljoprivrednih proizvođača i stočara su njihova materijalna i pravna zaštita. Poljoprivredna komora u potpunosti zastupa interese svojih članova na svim nivoima. Savetodavna služba, na primer, ukazuje na sve elemente proizvodnog ciklusa koji mogu da povećaju prinos na posedima, dok se istovremeno pravni eksperti Komore bore za obezbeđenje što većeg nivoa subvencija i ostvarivanje najbolje cene za proizvode svojih članova na tržištu. Članstvom u Poljoprivrednoj komori austrijski seljak je praktično zaštićen od svih rizika, a njegova isključiva briga je da proizvede što više kvalitetne robe.
- Jedno od osnovnih načela u radu Poljoprivredne komore je pregovaranje, bez obzira o kom problemu se radi. Štrajkovi i blokade puteva ili drugi vidovi izražavanja nezadovoljstva nisu dopušteni, jer faktički najviše štete poljoprivrednicima, istakao je Hans Mikl.
K. R.