NAJMNOGOLJUDNIJI I SOCIJALNO NAJPRAVIČNIJI POKRET

* Preko milijardu ljudi učlanjeno je u različite zadruge u svetu, više nego što upošljavaju sve multinacionalne kompanije zajedno

* Uprkos velikoj krizi na svim poljima privrede u Evropi, zadruge i zadrugarstvo, naročito poljoprivredne zadruge imaju velike mogućnosti i pred njima je perspektiva

* Uz logističku podršku države, zadruge u Srbiji veoma brzo mogu doći do cilja, a to je da za što kraće vreme budu u rangu sa zadrugama u Evropi i regionu

Dani zemljoradničkih zadruga, koje je Zadružni savez Vojvodine organizovao šesti put u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, protekli su u obeležavanju Međunarodne godine zadruga. Ujedinjene nacije su, naime, 2012. proglasile za Međunarodnu godinu zadruga čije je obeležavanje počelo 12. januara. Tom obeležavanju Zadružni savez Vojvodine je posvetio konferenciju na kojoj su učestvovali predsednik Evropskog udruženja zadruga - COGCA Paolo Bruni, potpredsednik COGCA i predsednik Zadružnog saveza Slovenije Peter Vrisk, predsednik Poljoprivrednih zadruga Hrvatske Adam Rendulić, predsednik Zadružnog saveza Bosne i Hercegovine Nadim Haxić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović. Konferenciju je otvorio predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, podsetivši da su na ovom području zadruge osnivane pre 140 godina i bile su među prvima u svetu.

Učesnike konferencije pozdravio je Paolo Bruni i rekao da Evropsko udruženje, koje ima 38.000 zadruga, ulaže napore kako bi zadruge jugoistočne Evrope približio zadrugama EU. Zadružni principi koji važe u Uniji, važe i za zadruge u ostalim regionima i to je već dobar put da u narednom periodu svi zadružni savezi postanu članovi jedne velike evropske zadruge.

 

Formula napretka

Uprkos velikoj krizi na svim poljima privrede u Evropi, zadruge i zadrugarstvo, naročito poljoprivredne zadruge imaju velike mogućnosti i pred njima je perspektiva, ocenio je Bruni. Kao argument za ovu tvrdnju naveo je prognoze FAO da će broj stanovnika na Zemlji do 2045. porasti za još jednu milijardu, potom stanje u mnogoljudnim državama grupacije BRIKS - Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, grupacije s brzorastućom ekonomijom i stalnim rastom potrošnje hrane. Iz tih razloga zemljoradničke zadruge i slična udruženja, kao i zemljoradnici, moraju biti spremni da ispune zahteve za proizvodnjom hrane.

O razvoju evropskih zadruga, a odnosi se i na srpske, Paolo Bruni je rekao da treba da vode računa o tri "I" - integraciji, inovaciji i internacionalizaciji.

- Kako bi zemljoradnici imali veću snagu da dosegnu i da odgovore na potrebe tržišta svakako je potrebno da se integrišu. Poljoprivrednik sam ne može puno da uradi na tom polju. Samo ako se ujedini s drugima može da dođe do ciljeva. Imamo 13 miliona poljoprivrednika u EU a čak sedam miliona, više od polovine, izabrali su zadrugarstvo kako bi bili konkurentni i očigledno je da je to dobar recept, rekao je Bruni.

Govoreći o inovacijama, predsednik evrospkih zadrugara je rekao da posebnu pažnju treba obratiti na napredak i istraživanja, jer potrošači sve više traže modernije i razvijenije proizvode. Povodom osnivanja prve ženske zadruge u Vojvodini, Bruni je rekao da u Italiji upravo ženska udruženja prednjače u inovativnosti i vode najrazvijenija preduzeća.

Pod poslednjim "I" kao formulom za uspeh, internacionalizacijom, Paolo Bruni podrazumeva da je važno zadovoljiti potrebe lokalnog tržišta. Ali, time se ne može postići napredak i zato pažnja treba da se obrati i na udaljena tržišta.

- Slovenija je postala punopravna članica EU, imamo vrlo dobra iskustva u evropskom zadrugarstvu, ali i dobru saradnju s vama u okruženju i mislim da je to vrlo važno ne samo za jednu državu nego za čitav region. Vrlo je važno to što Srbija sada ima otvorena vrata do EU. Neverovatne su mogućnosti poljoprivrede u vašoj zemlji. Kada se uzme u obzir koliko je ljudi zavisno od poljoprivrede i prerađivačke industrije, mislim da je politika više pažnje trebalo da posveti tome i Vojvodina i čitava Srbija mogla bi mnogo više da postigne, rekao je u obraćanju učesnicima konferencije Peter Vrisk.

Govoreći o zadrugarstvu, Vrisk je najpre podsetio da velika finansijska kriza u čitavom svetu upućuje na to da kapitalizam u sadašnjem obliku nije ono što se želi. U tim okolnostima zadruge nude pravičnije socijalno stanje u društvu. Preko milijardu ljudi učlanjeno je u različite zadruge, više nego što upošljavaju sve multinacionalne kompanije zajedno. Zato su zadruge velika pokretačka snaga u svetu, zaključio je Peter Vrisk.

Korišćenje sopstvenih potencijala

Potencijal kojim zadružni sektor u Vojvodini i Srbiji raspolaže prezentovan je tokom Međunarodnog poljoprivrednog sajma, a štand su, osim čelnika zadružnih saveza Erope i regiona, posetili i ministri nekoliko država iz regiona. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov kaže da je prisustvo na međunarodnom sajmu najkraći put da se afirmiše zadrugarstvo i da odgovorni prepoznaju zašto je potreban zadružni sektor.

Od nastanka prvih, pre skoro vek i po do danas, zadruge u Srbiji su za razliku od zapadnih neprekidno bile pod različitim tranzicijama kojima su često narušavani osnovni zadružni principi. U odnosu na Italiju, Austriju ili Sloveniju, na primer, zadrugarstvo u Srbiji je u zaostatku. Jovanov ističe da je osnovni uzrok tome zakonodavne prirode, odnosno što ne postoji zakon o zadrugama, kao i nerešeno pitanje zadružne imovine. Zbog toga zadruge ne mogu kvalitetno da se razvijaju, a pri tome nisu ravnopravne sa ostalim činiocima u privređivanju.

U Vojvodini, u 468 naseljenih mesta, aktivno radi 440 zadruga, ali samo u 49 mesta ispunjavaju potrebe svojih zadrugara, a čak u 165 sela ne postoji registrovana zadruga. U nastojanju da napravi svojevrsnu mrežu kvalitetnih zadruga, Zadružni savez Vojvodine je zajedno s Pokrajinskim sekretarijatom za rad i zapošljavanje uradio projekat "Osnivanje, razvoj i revitalizacija zadruga" čija je realizacija počela u januaru ove godine.

Za osnivanje novih zadruga nema većih prepreka, ali ističe Radislav Jovanov, revitalizacija, odnosno oživljavanje zadruga tamo gde već postoje uslovi, teža je faza. Iz određenih razloga te zadruge imaju poteškoće u poslovanju i Savez će zajedno s lokalnom samoupravom i uz pomoć države pokušati da ih revitalizuje. One treba da budu nosioci organizovanja proizvodnje u ruralnim sredinama, jer su potrebne sitnim i srednjim gazdinstvima.

- To je proces u kojem moramo ići korak po korak, jer ne možemo samo čekati pomoć države, nego sami iz svojih potencijala pokušati da razrešavamo probleme, jer na taj način ćemo ojačati poziciju. Ako u jednom mestu zadruga može da radi uspešno, a u susednom ne, iako imaju podjednake uslove za privređivanje, to nam daje nadu da možemo da očekujemo da će i one koje su u teškoćama dostići poziciju koju zaslužuju i ono šta od njih očekuju zadrugari i kooperanti, kaže Radislav Jovanov.

Ako zadruge budu podstaknute logističkom podrškom države, mogle bi da postanu lideri u regionu, smatra Jovanov. U suprotnom, ovaj sektor se ne može unaprediti, bez obzira na i te kako dugu tradiciju i iskusne menaxere.

 - Sve to podrazumeva da idemo u korak s vremenom, odnosno zadruge moraju da menjaju način poslovanja i shvatanja o poslovanju. Takođe, treba intenzivnije sarađivati s Evropskim udruženjem COGCA i predsednikom Paolom Brunijem, jer smo puno vremena izgubili i nema razloga da pravimo greške, treba prihvatiti iskustva zadružnog sektora u okruženju. Mi smo čak u poziciji, zbog ovog dugog čekanja, da ne lutamo i mislim da ćemo veoma brzo doći do cilja, a to je da za što kraće vreme budemo u rangu sa zadrugama u Evropi i regionu, zaključio je Radislav Jovanov.

A. Isakov

 

POVELJE

U želji da u Međunarodnoj godini zadruga ukaže na značaj doprinosa koji svakodnevnom razvoju zadrugarstva daju pojedinci i institucije i svi članovi zadružnog pokreta, Zadružni savez Vojvodine je ustanovio specijalne nagrade sa željom da afirmiše njihove napore.

altPovelje su dodeljene ZZ "Šimanovci" u Šimanovcima za najdužu tradiciju uspešnog poslovanja zadruge, Zadružnom savezu Slovenije za afirmaciju regionalne međuzadružne saradnje, AD "Žitopromet" u Senti za uspešnu poslovnu saradnju sa zadružnim pokretom, Kompaniji "Dunav osiguranje Beograd" i AD Banka Inteza za uspešno poslovnu saradnju sa zadružnim sektorom, direktoru ZZ "Kuzmin" u Kuzminu i predsedniku Skupštine Zadružnog saveza Vojvodine Dušanu Tadiću za poseban doprinos zadrugarstvu i Petru Krstiću zadrugaru Opšte zemljoradničke zadruge "Novi Sad" za posebne zasluge u zadrugarstvu.