PRIORITET RURALNOM RAZVOJU

* Poljoprivrednicima u svim zemljama Evropske unije, kao i u Srbiji, najvažnija je stabilnost i kontinuitet agrarne politike

altAnaliza pređenog, pola veka dugog puta Zajedničke poljoprivredne politike, kao i njene perspektive u godinama koje su pred nama, bile su teme debate "50 godina Zajedničke poljoprivredne politike EU - perspektive Srbije" koju je u Kongresnom centru Novosadskog sajma organizovala Delegacija EU u Srbiji u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije.
Zajednička poljoprivredna politika (CAP), podvučeno je u uvodnim napomenama, utemeljena je 1962. godine i sve do danas jedna je od najvažnijih pokretača evropskih integracija i opstanka EU. Za pet decenija postojanja, CAP je građanima Evropske unije doneo bezbedno, stabilno i kontinuirano snabdevanje poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Došlo je do brojnih promena utvrđenih standarda, ali zdravstvena bezbednost prehrambenih proizvoda kao i njihov ujednačen kvalitet i dalje su na prvom mestu Zajedničke poljoprivredne politike.

Da li će tako ostati i ubuduće, koliko će na poljoprivrednu proizvodnju uticati klimatske promene i sve prisutnije zagađenje životne okoline?
- Sve veća esploatacija prirodnih resursa, zemljišta, vode kao i emisija štetnih gasova, dovode do određenih poremećaja prirodnih procesa i do sad čovečanstvu nepoznatih ekoloških izazova. Proučavajući te promene, Evropska unija je donela strategiju, s nizom mera, kako da se tome suprotstavi, a po pitanju njihovog sprovođenja biće uporna i dosledna u svim zemljama EU kao i državama kandidatima za članstvo. To je u budućnosti jedan od važnijih segmenata održivosti evropske poljoprivrede i uopšte Zajedničke poljoprivredne politike, rekao je direktor za međunarodne poslove Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Xon Klark.
Govoreći o generalnoj strategiji Zajedničke poljoprivredne politike u budućnosti, Klark je nagovestio da će ona prvenstveno biti usmerena ka podršci mladima u ruralnim sredinama kako bi se podstakao ravnomeran razvoj gradova i sela.
- Život i rad na selu trebalo bi da bude jednako primamljiv kao i onaj u gradskim sredinama. Mladima u svim zemljama Evropske unije, koji se opredeljuju za poljoprivredu u ruralnim područjima, maksimalno će se pomoći da razviju proizvodnju za koju smatraju da je za njih najprofitabilnija. To bi moglo da se uradi i u Srbiji i zato je važno da se na duži rok obezbedi stabilnost i kontinuitet agrarne politike, naglasio je u svom izlaganju Klark.
Ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio takođe je ukazao na nužnost stabilne agrarne politike u procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji. Govorio je i o prednostima koje Srbija može da ostvari na evropskom tržištu hrane.
- Zbog izuzetno povoljnog geografskog položaja i klimatskih uslova to su, pre svega, proizvodnja voća i povrća, pogotovo paradajza čiji je kvalitet neosporan i, po mom sudu, sigurno spada među najbolje u jugoistočnoj Evropi, ali je za izvoz voća i povrća u zemlje EU neophodno obezbediti sve potrebne certifikate i dozvole, rekao je ambasador Denio.
Stalni savetnik za ruralni razvoj Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske unije Zoltan Kiš govorio je o mogućnosti apliciranja poljoprivrednika iz Srbije za pretpristupne fondove.
- Oni predstavljaju veliku razvojnu šansu za srpsku poljoprivredu i poljoprivrednike. Zbog toga je neophodno da se što pre izgrade mehanizmi kako bi se mogli maksimalno iskoristiti, pogotovo pretpristupni IPARD fondovi koji se odnose na ruralni razvoj. Nužno je obezbediti kako informisanje poljoprivrednika, tako i obuku savetnika za pisanje projekata, jer se samo na taj način može doći do odgovarajućih sredstava, rekao je Kiš.
Učestvujući u debati ministar poljoprivrede Dušan Petrović naveo je da Srbija ima izuzetan potencijal u poljoprivredi koji, nažalost, nije dovoljno iskorišćen.
- Od 4,2 miliona obradivih površina navodnjava se  samo 170.000 hektara što je manje  od  pet  odsto.  Imajući to u vidu, a u najvećoj meri vođeni namerom da stvorimo uslove za konkurentsku proizvodnju na evropskom tržištu, Ministarstvo poljoprivrede donelo je program mera da u naredne četiri godine udesetostruči površine koje se navodnjavaju, što će sigurno garantovati bolje prinose i prihode poljoprivrednicima. U narednom periodu najveća pažnja će biti posvećena oblasti zakonske regulative, odnosno usklađivanju zakona Srbije s evropskim propisima i Zajedničkom poljoprivrednom politikom, posebno u oblasti ruralnog razvoja, jer je u toku izrada nacionalne strategije za opstanak i sveukupni razvoj sela, rekao je ministar Petrović.
K. R.