TEMATSKI SKUP O PROBLEMU TROVANJA PČELA 16. decembar 2019.

U Vojvodini je  tokom poslednjih nekoliko godina od trovanja nastradalo više od 6.500 pčelinjih društava, a direktna šteta koju su pretrpeli pčelari u Kikindi, Kanjiži, Kovačici, Šidu, Sivcu, Bačkoj Topoli i drugim mestima narasla je na više od 100.000.000 dinara.

 

Tematski skup "Trovanje pčela - pčele kao indikator zdrave životne sredine" održan je 16. decembra 2019. godine u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) u organizaciji PKV-a, Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) i "Dnevnik-Poljoprivrednika" AD. Tema ovog skupa, kojem su prisustvovali brojni pčelari, savetodavci, kao i predstavnici institucija na republičkom i pokrajinskom nivou, bila su česta trovanja pčela do kojih dolazi, uglavnom, usled neodgovarajuće upotrebe pesticida. Ova trovanja, osim materijalne štete koju imaju pčelari,  narušavaju biodiverzitet i utiču na smanjenje prinosa gajenih biljaka zbog nedovoljnog oprašivanja. Naučnici su izračunali da su pčele zaslužne za dve trećine hrane koju ljudi imaju na trpezi. Dodatni problem je to što se trovanja teško dokazuju, a analize koje se sprovode u postupku dokazivanja padaju na teret pčelara. Zbog toga nije retkost da pčelari, osim osnovne štete, nastale  zbog gubitka pčelinjih društava, imaju i štetu zbog troškova analiza na prisustvo toksina.

Na skupu je iznet i ekstremni slučaj iz Inđije, gde su pčelari po donetoj presudi dužni da voćarima plate odštetu po osnovu tužbe u iznosu od 2.600.000 dinara. Rezultat svega navedenog je da pčelari sve manje prijavljuju trovanja, jer nemaju poverenja  da će ih dokazati i tako nadoknaditi nastalu štetu.

- Radi se o velikom problemu u čije rešavanje treba da se uključe svi. Privredna komora Vojvodine je spona između privrede, u ovom slučaju pčelara, i Vlade i pomaže da se nađe zajednički jezik i model za rešavanje problema. Zaključci sa ovog skupa biće poslati nadležnim institucijama, a od 100 predloga koje je poslao PKV, Vlada je do sada usvojila 35, istakao je Boško Vučurević, predsednik PKV-a.

Radomir Vlačo, predsednik SPOV-a, naveo je govoreći o razmerama problema u Vojvodini da je  tokom poslednjih nekoliko godina od trovanja nastradalo više od 6.500 pčelinjih društava, a svako od njih brojalo je 30.000-50.000 pčela.

- Direktna šteta koju su pretrpeli pčelari u Kikindi, Kanjiži, Kovačici, Šidu, Sivcu, Bačkoj Topoli i drugim mestima narasla je na više od 100.000.000 dinara, ne računajući izgubljenu dobit. Pčelari, čak i kada dođe do trovanja,  moraju da plate uzorkovanje i analizu, što je prvi korak u dokazivanju trovanja. To košta 26.000 dinara, što je za mnoge od njih previše. Ukoliko se uzorci ne uzmu pravilno ili se na na analizu čeka dugo, prisustvo otrova se ne može dokazati i tada pčelari trpe višestruke gubitke, upozorio je Vlačo.

Vlačo je, imajući to u vidu, predložio da kao jedan od zaključaka ovog skupa bude da bi trovanje pčela trebalo tretirati kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a ne putem privatne tužbe kao što je to sada slučaj. 

- Kad dođe do trovanja pčela, zamislite šta se dešava s vazduhom, zemljištem, vodom. Ako se ovo delo uvrsti u krivični zakonik kao delo koje se goni po službenoj dužnosti, tužilac preduzima sve službene radnje  u vezi s otkrivanjem počinilaca  ovog dela i svi troškovi istražnog postupka  će se finansirati  državnim novcem. To će pčelarima olakšati postupak dokazivanja i smanjiti troškove, rekao je Vlačo i naveo da do sada gotovo niko nije odgovarao za trovanje pčela.

Predsednik SPOV-a istakao je  da ova organizacija ima veoma dobru saradnju s Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, koji je nakon trovanja u Kikindi, kada je stradalo 1.668 pčelinjih društava, izdvojio 6.000.000 dinara iz buxeta za kupovinu rojeva. Zbog zasluga za  pomoć pčelarima, SPOV je Sekretarijatu dodelio priznanje "Prof. Jovan Živanović". Priznanje je primio Milorad Malić, pomoćnik pokrajinskog sekretara, koji je tom prilikom naglasio da će Pokrajina i ubuduće aktivno raditi na rešavanju problema trovanja pčela. Malić je najavio da će Pokrajina za pomoć pčelarima u narednoj godini izdvojiti 30.000.000 dinara iz buxeta.

O tome koliko je važno sačuvati pčele i jake pčelinje zajednice najbolje govore podaci koje je na skupu iznela prof. dr Nada Plavša s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ona je istakla da se procenjuje da dobit od oprašivanja u svetu iznosi 200 milijardi dolara, kao i da se povećanje prinosa različitih biljnih vrsta povećava od četiri pa do čak 10 puta pod uticajam oprašivanja insekata.  Navela je i da, osim akutnih trovanja, veliku štetu pčelama nanose subletalne doze otrova koje ih ne ubijaju odmah, već ih čine osetljivim na bolesti.

Prof. Plavša je istakla i da je jedan od velikih problema u dokazivanju trovanja neadekvatno uzimanje uzoraka. Uzorci, kako je navela, moraju da budu odgovarajuće veličine, da sadrže i pčele i biljni materijal, a neophodno je da se njihova analiza uradi što pre. U suprotnom  će se hemijske supstance razložiti i neće biti moguće dokazati trovanje.

- Najvažnije je da dobijemo akreditovane laboratorije, odnosno da se tačno zna ko može da radi analize u cilju dokazivanja trovanja. Važno je i da se poljoprivrednici edukuju da koriste manje toksične preparate na način i u vreme kada je to dozvoljeno.Treba izbeći tretman komaraca iz vazduha, a  nasuprot tome, uništavati  ove insekte u ranijim fazama njihovog razvoja. Takođe, važno je i da se napravi katastar paše kako bi se znalo gde se nalaze pčele i koliko ih ima, da ne bi došlo do prenaseljavanja, što se sada često dešava, rekla je prof. Plavša.

Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine poslao je saopštenje povodom ovog skupa u kojem navode da se slažu da je jedina prihvatljiva mera koja je u skladu sa zaštitom životne sredine suzbijanje komaraca u stadijumu larve, koje je ograničeno na vodene površine. U saopštenju koje je potpisala Brankica Tabak, podsekretarka u ovom sekretarijatu, navodi se da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine sprovodi isključivo larvicidni tretman komaraca, koji obuhvata sve lokalne samouprave AP Vojvodine u određenom obimu.

Hemijske tretmane odraslih komaraca, kako se navodi,  obavljaju lokalne samouprave samo onda kada je to neophodno, i to kao korektivnu meru. Akcija suzbijanja larvi komaraca obuhvata sva veća izvorišta na teritoriji AP Vojvodine i tretmani se obavljaju kontinuirano na vodenim površinama u priobalju reka, kanala, jezera i drugim vodenim staništima pogodnim za razvoj larvi komaraca. Ovaj metod ima niz prednosti u odnosu na tretmane odraslih formi komaraca, kao što je visoka selektivnost. Time se živi svet i životna sredina štite od negativnih uticaja koje ostavljaju hemijski avio-tretmani.

 Obrazovanje poljoprivednika, koji su među najodgovornijima za trovanje pčela, kako da  rade u skladu sa zaštiom pčela, ali i životne sredine posao je Pljoprivredne stručne službe.

- Od 2009. godine u sklopu naše službe radi Prognozno-izveštajna služba (PIS), čiji zadatak je da prati kretanje štetnih organizama i daje preporuke za njihovo tretiranje. To praktično znači da se hemijski tretmani primenjuju samo ako je to neophodno i uz preporuku upotrebe manje toksičnih preparata. Preporučuje se i količina sredstava, kao i način njihove primene. Sve ove informacije dostupne su preko portala PIS-a, kao i TV emisija, a svuda se ističe da se tretmani ne rade u vreme cvetanja biljaka, kao ni u doba dana kada su pčele aktivne,  rekla je Julkica Simić, šef Odseka za poljoprivredno-savetodavne službe AP Vojvodine.

O nadležnostima veterinarske inspekcije u ovoj oblasti govorila je Olivera Ivkov, šef Odseka veterinarske inspekcije za Južnobački okrug, koja je istakla da je na teritoriji Okruga registovano 1.283 pčelinjaka. Napomenula je da su vlasnici pčela, kao i vlasnici bilo kojih drugih životinja, dužni da prijave svaku promenu ponašanja ili pretnju po zdravlje pčela. Takođe, imaju obavezu da registuju gazdinstvo i obeleže košnice. I dok pretodne obaveze pčelari uglavnom ispunjavaju, problema ima prilkom premeštanja košnica. Ta kretanja, po rečima Olivere Ivkov, često se rade bez prijave, što nije dobro sa aspekta kvalitetne zaštite zdravlja pčela i iskorenjivanja zaraznih bolesti.

- Ukoliko se javi neko žarište, inspekcija kreće u kontrolu košnica, koje se prema našoj evidenciji nalaze na toj teritoriji. Međutim, na terenu shvatimo da tih pčela na terenu nema, a neretko tu nađemo neke sasvim druge, ponekad i neobeležene, za koje se ne zna ni čije su, odakle su došle, ni gde će otići, rekla je Olivera Ivkov i napomenula da je obaveza pčelara da u roku 15 dana svaku promenu prijavi nadležnoj veterinarskoj stanici.

Objasnila je i postupak u slučaju trovanja pčela. Naglasila je da pčelari treba da reaguju odmah i što pre sakupe uzorak koji sadrži mrtve pčele, delove biljaka i sve ono što bi potencijalno moglo da bude izvor trovanja. Uzorci treba da budu dobro upakovani i pravilno obeleženi, s navedenom tačnom lokacijom  i podacima o pčelinjaku.

Očigledno je da do rešenja problema trovanja pčela neće doći bez većeg angažovanja državnih institucija, saradnje pčelara  poljoprivrednika i podizanja svesti o važnosti pčela. Rešavanje ovog porblema bi, prema rečima mr Stojana Anđelkovića, nekadašnjeg predsednika SPOV-a, mogla da ubrza i oštrija kaznena politika po uzoru na to kako se radi u, na primer, Nemačkoj i Mađarskoj. Spomenut je i primer Hrvatske, gde poljoprivrednici ne mogu da kupe pesticide bez prethodne obuke o njihovoj primeni.

Dok se neki od ovih predloga ne usvoje i ne primene u praksi svi treba da se zamisle o tome da li je trovanje problem samo pčelara ili svih nas.

 

STAVOVI PČELARA

 

Brojni pčelari koji su prisustvovali ovom skupu nisu bili u potpunosti zadovoljni onim što su čuli. Smatrali su da su sastanku morali da prisustvuju predstavnici pravosuđa i nekih drugih instititucija na kojima leži veliki deo odgovornosti za aktuelnu situaciju.

Đorđe Mrkić, pčelar iz Novog Sada, ogorčen je  trenutnim stanjem, jer, kako kaže, pčele nestaju, niko za to ne odgovara, a pčelarstvo je jedini posao kojim se bave njegova i mnoge druge porodice. On smatra da je od akutnog trovanja mnogo opasnije ono koje ih ne ubije odmah. Sve češći je slučaj, kako navodi, da pčele stradaju u januaru. On tvrdi i da je za rešavanje problema trovanja nužno da se promeni mehanizam otkrivanja trovača.

Ognjen Delić, predsednik Udruženja pčelara "Lipa" iz Erdevika, kaže da je u mestu iz kojeg dolazi  u martu bilo trovanje pčela. Na osnovu uzetih uzoraka pčelari su dokazali prisustvo zabranjenog neonikotinoida u mrtvim pčelama, ali nisu mogli da dokažu prisustvo otrova u gajenim biljkama. Delić objašnjava da je koncentracija otrova koja se može laboratorijski utvrditi u biljkama mnogostruko veća u odnosu na onu koja je letalna za pčele.

Saša Čolak, predsednik udruženja iz Kikinde, kaže da je jedan od problema nedovoljan broj inspektora na terenu. Ineteresuje ga kako su pčele u kikindskom ataru otrovane fipronilom, insekticidom čija je upotreba u Srbiji zabranjena.

Kada su u pitanju tretmani komaraca iz vazduha, upozorava da pčelari, čak i kada se prskanje najavi, nisu uvek u mogućnosti da brzo premeste ili zatvore pčele.

 

ZNAČAJ MEDIJA

 

Veliku podršku rešavanju ovog, ali i drugih važnih problema u poljoprivredi pružaju stručne novine "Poljoprivrednik", koje  ne samo da izveštavaju o aktuelnim temama nego i organizuju  događaje i skupove poput ovog u PKV-u. 

 - Suorganizator ovog skupa - novinsko izdavačko preduzeće "Dnevnik-Poljoprivrednik" izdavač je lista "Poljoprivrednik" - najstarijeg domaćeg specijalizovanog glasila za selo i poljoprivredu koje u kontinuitetu izlazi već 63 godine i knjige "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar".  Knjiga, takođe, ima dugu tradiciju, a na tržištu se popularno naziva "mala poljoprivredna enciklopedija". U ovim izdanjima informišemo, ali i obrazujemo poljoprivredne proizvođače o svim prednostima, kao i štetnim posledicama savremene poljoprivrede, istakla je dr Gordana Radović, direktorka "Poljoprivrednika", i navela da je tema ovog skupa izabrana zato što je trovanje pčela svakako najveći i najznačajniji problem preterane, odnosno pogrešne primene hemijskih sredstava u poljoprivredi, ali i drugim oblastima.

 

 NACRT ZAKLJUČAKA SKUPA

 

Skup u PKV-u  organizovan je s namerom da se saradnjom pčelara, struke i institucija formiraju zaključci koji će se  uputiti nadležnim institucijama u cilju rešavanja ovog velikog problema. U listu zaključaka, koju je sastavila Jelena Drobnjak iz PKV-a, uvršteni su sledeći predlozi:

 l pokrenuti inicijativu kod nadležnih organa, u ovom slučaju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da u saradnji s drugim organima preispita mogućnost definisanja krivičnog dela kada je u pitanju trovanje pčela koje se goni po službenoj dužnosti;

 l da državni organi i institucije primenjuju sve mere iz svoje nadležnosti radi efikasnije primene zakona o sredstvima za zaštitu bilja;

l da se uspostave akreditovane laboratorije koje će se efikasno baviti dokazivanjem trovanja.

 

Tekst: Aleksandra Milić

Fotografije: Goran Mulić