Obrazovanje i prenošenje znanja poljoprivrednicima je jedini mogući put za razvoj njihovog gazdinstva i unapređenje proizvodnje. Najveći deo odgovornosti za  prenošenje znanja u poljoprivredi je na savetodavnim službama čiji stručnjaci imaju misiju da stignu do svakog poljoprivrednika kojem je potrebna njihova pomoć. Rad savetodavaca često nije merljiv kvantitativnim parametrima ali je njhov doprinos povećanju konkurentnosti domaće poljoprivrede nesumnjivo ogroman. Upravo o značaju poljoprivrednog savetodavstva za razvoj poljoprivrede razgovaralo se na  panelu koji je održan u okviru  8. Dunavskog biznis foruma na Novosadskom sajmu, a čiji organizator je bio “Dnevnik-Poljoprivrednik”.

-  Imati znanje u poljoprivredi važnije je od materijalnog bogatstva, jer to je ključ razvoja agrara i revitalizacije sela. U vremenu klimatskih promena, trgovinskih ratova i nestabilnog tržišta, jedino onaj ko poseduje znanje može da ostvari stabilno poslovanje. Zbog toga je savetodavstvo  važno i  država treba da ga podržava kako bi se znanje što lakše prenosilo do svakog poljoprivrednika, istakao je prof. dr Radovan Pejanović, predsednik programskog saveta Dunavskog biznis foruma.

O tome koliko važnu ulogu u prenošenju znanja do krajnjih korisnika imaju i stručni mediji kao što su list "Poljoprivrednik" i knjiga "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar" govorila je dr Gordana Radović, direktorka "Dnevnik-Poljoprivrednika", koji je i bio organizator ovog panela. Istakla je da je mnogo stručnih tekstova koji su objavljeni u ovim izdanjima rezultat upravo dobre saradnje sa savetodavnim poljoprivrednim službama.

Pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević istakao je da saradnja između savetodavnih službi u centralnoj Srbiji i Vojvodini mora da se unapredi. Najavio je i menjanje zakonodavstva kojim se reguliše ova oblast u cilju što efikasnijeg poslovanja svavetodavstva na teritoriji čitave Republike.

U okviru panela, različite aspekte svog rada predstavilo je devet savetodavnih službi iz cele Republike. Inače, savetodavna služba u poljoprivredi u Srbiji radi u okviru 34 centra. Od toga se 22 nalaze u centralnoj Srbiji, a 12 u Vojvodini. U Pokrajini, savetodavnim poslovima u poljoprivredi bavi se i Enološka stanica u Vršcu.

Akcenat u radu ovih službi je, kako su naveli panelisti, uvođenje najsavremenijih tehnologija i digitalizacija u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Uporedo s tim insistira se na očuvanju tradicionalnih proizvodnji i autentičnih proizvoda, kao i povezivanju poljoprivrede i ruralnog turizma. Još jedan važan segment je unapređenje sektora organske i integralne proizvodnje kako bi se stvorili kvalitetni proizvodi koji u isto vreme čuvaju životnu sredinu, ali i mogu dobro da se valorizuju na tržištu.

Rad savetodavnih službi na teritoriji centralne Srbije koordinira Institut za primenu nauke u poljoprivredi IPN na čijem čelu se nalazi dr Rade Jovanović. Ovaj institut, po rečima dr Jovanovića, postoji više od 60 godina, a u okviru stručnih savetodavnih službi u poljoprivredi u centralnoj Srbiji zaposleno je 180 savetodavaca.

- Njihov posao je da direktno sarađuju s poljoprivrednim proizvođačima kako bi im pomogli da unaprede poslovanje, oni organizuju dane polja na kojima predstavljaju prednosti i mane pojedinih sorti i hibrida i agrotehničkih postupaka. U delokrug njihovog rada spada i organizacija seminara, zimskih škola, a sve s ciljem da se dopre do svakog poljoprivednika kome je potrebna stručna pomoć. Želimo da našim radom jačamo konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, uz istovremeno povećanje kvaliteta proizvoda, rekao je Jovanović i napomenuo da je prosečna starost savetodavaca trenutno 48 godina što je dobro sa aspekta iskustva, ali je neophodno i da se što više mladih uvede u ovaj posao.

U AP Vojvodini je za posao koordinacije rada savetodavnih sužbi zadužen Odsek za poljoprivredne savetodavne službe pri Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na čijem čelu je Julkica Simić. Savetodavci u Vojvodini, kako je istakla, imaju slična zaduženja i poslove kao i njihove kolege u centralnoj Srbiji,  a vezuje ih i zajednički cilj unapređenja proizvodnje i konkurentnosti domaće poljoprivrede. Posebno je istakla rad Prognozno-izveštajne službe (PIS), koja sabira podatke o pojavi štetočina i bolesti i blagovremeno obaveštava poljoprivrednike o tome kada i na koji način treba da obave zaštitu useva.

Jedan od važnih poslova koji obavljaju savetodavne službe jeste analiza zemljišta pre đubrenja. Jedna od prvih stručnih službi koje su počele da se bave ovim poslom je PSS "Subotica", koja  je zahvaljujući tome značajno smanjila đubrenje parcela napamet. Kako je istakao Damir Varga, direktor PSS "Subotica", analize zemljišta rade se periodično, a preporuke za đubrenje daju se  za naredne četiri godine.

Zadatak savetodavaca u voćarstvu je da poljoprivrednicima preporuče koje voćne vrste da gaje i za koji sortiment da se odluče. Oni daju preporuke i kada su u pitanju agrotehnika, uzgojni oblik i slično. Govoreći o voćarstvu  Kolubarskog okruga, Svetlana Jerinić iz PSSS "Valjevo" istakla je da se u ovom kraju voćarska proizvodnja organizuje na oko 13.600 hektara, kao i da se najviše gaje  šljiva, malina i kupina. U poslednje vreme, kako je rekla, sve više voćara odlučuje se za podizanje zasada lešnika i borovnice, a stručna služba je prvo mesto kojem se obraćaju za savet.

Direktor PSS "Sombor" Vladimir Sabadoš predstavio je monografiju pod nazivom "Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj Grada Sombora". Reč je o obimnoj knjizi na čijoj realizaciji je njen autor Vladimir Sabadoš sa saradnicima radio nekoliko godina.  Cilj ovog izdanja je da sveobuhvatno predstavi poljoprivredu na ovom području sa aspekta savetodavne službe. Kao takva, knjiga predstavlja značajno stručno štivo za sve one koji se trenutno bave poljoprivredom, ali i za generacije koje će doći.

Svima je jasno da poljoprivredni proizvod nije dovoljno samo stvoriti nego ga treba i plasirati na tržište. Važno je, kako je istakla Sanda Klještanović iz PSS "Ruma", da savetodavci uvode inovacije u svoj rad i pomognu da se pojedini poslovi u poljoprivredi digitalizuju i povežu s nepoljoprivrednim aktivnostima. Cilj je, kako je istakla, da se proizvođači koji imaju kvalitetne prarađevine povežu s onima  koji se bave ruralnim turizmom, odnosno da se umreže svi akteri u oblasti agroturizma.

Primer saradnje savetodavne službe s onima čiji se rad ne ubraja u striktno poljoprivredne delatnosti predstavio je Nenad Nešović iz PSSS "Kraljevo". Jedno od udruženja s kojima ova služba sarađuje je Udruženje žena Vrnjačke Banje "Zlatne niti". To je humanitarna organizacija koja pomaže starijima i deci, a čije članice se bave tkanjem, pletenjem, heklanjem, vezom, zlatovezom, čuvanjem kulturne baštine, kulinarstvom, besedništvom... Sve to doprinosi unaređenju kvaliteta života na selu, a članice udruženja uspevaju i da prodaju svoje proizvode na manifestacijama i ostvare dobit.

Pirot ima nekoliko brendova koji su poznati ne samo u našoj zemlji nego i van nje, a reč je o pirotskom kačkavalju, ćilimu i peglanoj kobasici. Stručnjak iz PSSS "Pirot" Srđan Vidanović naveo je da poseban potencijal za proizvodnju ovih autentičnih proizvoda postoji u staroplaninskim selima. Potrebno je, kako je istakao, da se unapređuje sirovinska baza, jer ovih proizvoda nema dovoljno da bi se organizovala ozbiljnija prodaja.

Svi poljoprivrdni proizvodi, bilo da se radi o primarnim, bilo sekundarnim, moraju da se kontrolišu  kako bi dobili potvrdu o kvalitetu i zdravstvenoj bezbednosti. Upravo ove poslove obavlja Enološka stanica u Vršcu, a njen stručnjak  Vladimir ^ejić govorio je o kvalitetu i bezbednosti rakije i vina koje se proizvede na teritoriji Banata. Stručnjaci iz ove ustanove rade i edukaciju  proizvođača i savetuju ih kako da naprave kvalitetan proizvod. ^ejić naglašava da ima onih koji se striktno drže uputstava i čiji su proizvoi iz godine u godinu istog kvaliteta. S druge strane, postoje i oni koji su navikli da rade po svom i javljaju se obično tek kada nastane problem koji se  često može sanirati, ali se to, ipak, odrazi na kvalitet krajnjeg proizvoda.

Savetodavci stručnu pomoć nude i pčelarima i taj aspekt rada je sve značajniji, jer je pčelarstvo u Srbiji  u ekspanziji poslednjih godina. O radu savetodavne službe u ovoj oblasti govorio je  Dragan Radosavljević iz PSSS "Negotin". Tom prilikom istakao je da je područje na kojem posao obavlja služba iz koje dolazi  veoma pogodno za proivodnju kvalitetnog meda.

- Koliko nam je ova proizvodnja značajna najbolje govori podatak da čak pet savetodavaca iz naše stručne službe ima pčele. Kvalitet srpskog meda prepoznat je svuda u svetu i  to je naša prednost. Trenutno radimo na zaštiti geografskog porekla meda i podstičemo pčelare da primenjuju dobru pčelarsku praksu u svom radu. To je preduslov za stvaranje kvalitetnih proizvoda, rekao je Radosavljević i napomenuo da stručna služba ima dobru saradnju ne samo sa pčelarima nego i s udruženjima koja ih okupljaju.

Maja Sudimac iz PSS "Institut Tamiš" u Pančevu predstavila je metode savetodavnog rada prilikom uvođenja proizvođača  u ekološke sisteme proizvodnje. Kako je navela, najbolji rezultati u ovoj oblasti postižu se u radu s malim grupama proizvođača kojima se preko pilot-projekata pokazuju pokazni primeri kako bi trebalo da sprovode određene aktivnosti u organskoj i integralnoj proizvodnji.

Dr Vladan Ugrenović, takođe iz PSS u Pančevu, govorio je o metodologiji uvođenja proizvođača u organsku proizvodnju. Istakao je da je još 2008. godine ova stručna služba postavila ogledno polje na kojem su isprobavane različite tehnologije u organskoj proizvodnji u ravničarskim, aridnim uslovima gde se u okruženju primenjuje intenzivna proizvodnja. Rad službe u ovoj oblasti fokusiran je na mala porodična gazdinstva koja uz stručnu pomoć mogu uspešno da se preorijentišu na organsku proizvodnju, koja je sve popularnija i isplativija u svetu i kod nas.

Savetodavci iz čitave Srbije su na panelu izrazili želju za unapređenjem međusobne saradnje i naglasili da njihov rad najčešće nije kvantitativno merljiv, ali da daje veliki doprinos razvoju domaćeg agrara. Nije moguće, kako su istakli, izmeriti značaj svakog saveta poljoprivrednicima, svakog obilaska imanja, razgovora, analize, ali upravo su te aktivnosi zaslužne za povećanje prinosa i bolji kvalitet proizvoda. Značaj rada savetodavaca najbolje se možda može izmeriti poverenjem koje poljoprivrednici s njihovog područja imaju u njihov rad. A to poverenje, po rečima stručnjaka iz ove službe, postoji i neguje se.

Osim izlagača, panelu je prisustvovao veliki broj savetodavaca iz čitave Republike, kao i predstavnika lokalnih samouprava. Zainteresovanost za ovu temu pokazali su i brojni drugi privredni subjekti čija delatnost se odnosi na oblast agrara.

Aleksandra Milić

Foto: Goran Mulić

POMOĆNIK MINISTRA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE ALEKSANDAR BOGIĆEVIĆ

PROF. DR RADOVAN PEJANOVIĆ

DR RADE JOVANOVIĆ

JULKICA SIMIĆ

DAMIR VARGA PSSS SUBOTICA

SVETLANA JERINIĆ PSSS VALJEVO

VLADIMIR SABADOŠ PSSS SOMBOR

DRAGAN RADOSAVLJEVIĆ PSSS NEGOTIN

SANDA KLJEŠTANOVIĆ PSSS RUMA

NENAD NEŠOVIĆ PSSS KRALJEVO

MAJA SUDIMAC, PSS INSTITUT TAMIŠ, PANČEVO

VLADAN UGRENOVIĆ, PSS INSTITUT "TAMIŠ", PANČEVO

SRĐAN VIDANOVIĆ, PSSS PIROT

VLADIMIR ČEJIĆ ENOLOŠKA STANICA, VRŠAC

DR GORDANA RADOVIĆ

JULKICA CRNOBARAC

UČESNICI SKUPA

UČESNICI SKUPA

UČESNICI SKUPA