O aktuelnim izmenama zakonske regulative, finansijskoj podršci razvoju ruralnog turizma u Srbiji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, podršci Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam ovoj delatnosti, ekološkom, ekonomskom i sociokulturnom uticaju ruralnog turizma na sela Vojvodine, kao i medijskoj podršci, značaju udruživanja za prodaju turističkih proizvoda ruralnih sredina i neophodnoj promociji govorilo se na tematskom skupu "Salaši i seoska turistička domaćinstva kao značajan segment turističke ponude", koji je održan 7. decembra 2018. godine. Skup su organizovali Privredna komora Vojvodine i "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, koji je bio i medijski pokrovitelj događaja.

Radno predsedništvo

- Privredna komora Vojvodine prepoznala je značaj turizma kao multidisciplinarne grane i zbog toga se trudimo da svojim aktivnostima pomognemo njegov razvoj. Želimo da promovišemo i nove turističke proizvode, poput naših salaša, kako bi se broj od 500.000 domaćih i stranih turista, koliko ih je bilo u prvih 10 meseci ove godine u Vojvodini, još povećao. Inače, ovaj broj uvećan je za 10 odsto u odnosu na 2017. godinu, rekao je u uvodnoj reči Boško Vučurević, predsednik PKV-a.

Boško Vučurević i dr Renata Pindžo

Direktorka "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, dr Gordana Radović podsetila je da je na području Srbije ruralni turizam počeo da se razvija 70-ih godina prošlog veka u selu Devići, na teritoriji opštine Ivanjica. To je bio početak bavljenja ruralnim turizmom, ne samo u Srbiji već i u celoj tadašnjoj SFRJ. Razvijenost ruralnog turizma u Srbiji danas zaostaje u odnosu na zemlje u okruženju.

- Problemi u razvoju ruralnog turizma kod nas su brojni, a najznačajniji su problemi u naplati turističkih usluga, nedostatak adekvatnih izvora finansiranja, nepostojanje registra i definisanih standarda, različita primena pravilnika o kategorizaciji smeštajnih objekata u pojedinim lokalnim samoupravama. Tu se mogu uvrstiti i nedostatak turističkih sadržaja, nerazvijenost saobraćajne i komunalne infrastrukture, kao i turističke signalizacije, rekla je Gordana Radović.

Gordana Radović je ovome dodala i nedovoljnu angažovanost turističkih organizacija i turističkih agencija u promociji i prodaji turističkog proizvoda ruralnih područja, nedovoljno udruživanje pružalaca usluga, kao i njihovu nedovoljnu edukaciju.

dr Gordana Radović

Najviše pažnje slušalaca privuklo je izlaganje dr Renate Pindžo, pomoćnika ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Ona je govorila o aktuelnim izmenama zakonske regulative i finansijskoj podršci ovog ministarstva. Ključna novina u zakonskoj regulativi na osnovu izmena Zakona o turizmu i Zakona o ugostiteljstvu je i predlog da se uvede jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma, tzv. e-turista.

- Na ovaj način uspostaviće se elektronski sistem prijave i odjave turista, redukcija administrativnih procedura, unapređenje saradnje i razmene podataka nadležnih državnih institucija, kao i unapređenje efikasnosti sistema naplate i kontrole plaćanja boravišne takse i poreza. Tome bih dodala i povećanje prihoda buxeta lokalnih samouprava i države, kao i objedinjavanje svih relevantnih podataka o pružaocima usluga smeštaja i objektima za smeštaj, rekla je Renata Pindžo.

dr Renata Pindžo

Dr Renata Pindžo je napomenula je i da je ovo model za smanjenje sive ekonomije u ruralnom turizmu, posebno kada je reč o fizičkim licima koja pružaju turističke usluge, unapređenju statističkog praćenja kretanja turista i sprovođenju aktivne marketing politike, kao i podizanju konkurentnosti domaće turističke ponude. To znači da su obaveze resornog ministarstva i lokalnih samouprava vođenje evidencije, odnosno unos relevantnih podataka u centralni informacioni sistem o ugostiteljskim i turističkim objektima, te obezbeđenje pristupa CIS-u pružaocima usluga. Iz ovoga proizilaze obaveze subjekata koji se bave ruralnim turizmom da usluge više ne pružaju preko posrednika, već direktno, da unose relevantne podatke o korisnicima usluga i da plaćaju boravišne takse u utvrđenom iznosu na godišnjem nivou, odnosno paušalno.

- Uređeni su prikupljanje, držanje, obrada, korišćenje i zaštita podataka o ličnosti na način propisan zakonom kojim se ova oblast uređuje. Propisana su nova, šira ovlašćenja turističkih i drugih inspektora, kojima je poveren nadzor kada je reč o izvršenju ovog zakona, a kazne su propisane u maksimalnom iznosu za sve neregistrovane subjekte, jer je reč o bespravnom radu i propisana je prekršajna odgovornost za odgovorna lica, za one prekršaje kojima se odstupa od navedenih propisa, naglasila je Pindžo.

Kako novca nikada nema dovoljno, finansijska podrška resornog ministarstva razvoju ruralnog turizma je neizostavna tema. Rečeno je da se za unapređenje kvaliteta turističke ponude u turističkim destinacijama, izgradnju turističke infrastrukture i suprastrukture, kao i usklađivanje turističkih kapaciteta u skladu sa Zakonom o turizmu mogu koristiti kreditna sredstva koja se realizuju preko Fonda za razvoj, uz povoljnu kamatnu stopu od jedan odsto na godišnjem nivou. Ovi krediti namenjeni su privrednim društvima i preduzetnicima registrovanim za obavljanje delatnosti u oblasti turizma i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

Prema rečima Renate Pindžo, pretpristupni program Evropske unije IPARD 2 sadrži i mere namenjene za razvoj ruralnog turizma. One se odnose na diverzifikaciju delatnosti poljoprivrednih gazdinstava, odnosno razvoj poslovanja kroz investicije u izgradnju ili rekonstrukciju, te opremanje objekata za pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga. I za sledeću godinu predviđeno je 100.000 vaučera, što znači da će toliko građana moći da provede svoj godišnji odmor pod subvencionisanim uslovima, između ostalog i na salašima i u seoskim turističkim domaćinstvima, istakla je Renata Pindžo.

Kada se govori o mogućnostima razvoja turizma na nivou AP Vojvodine, one se nalaze u krovnom dokumentu, nedavno usvojenom programu razvoja turizma AP Vojvodine, koji prati državne prioritete. U poslednje dve godine Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, iako nema direktne konkurse namenjene ruralnom turizmu, sredstva dodeljuje privrednim subjektima za promociju turizma, za razvoj smeštajnih kapaciteta i ugostiteljskih usluga.

- Tokom 2017. godine dodelili smo 54.000.000 dinara za 38 korisnika. Moram da pohvalim Srem, koji je maksimalno usredsređen, organizovan, umrežen. Tu mislim na edukacije i obuke salašarskih i seoskih domaćinstava koje je Sekretarijat imao, i ove godine Srem prednjači. Ove godine opredelili smo 41.000.000 dinara za 21 korisnika. U narednom periodu, a u skladu s raspoloživim buxetom, imaćemo novi konkurs namenjen proizvođačima tradicionalne, domaće hrane i pića. On će se nadovezati na segment edukacija i obuka, rekao je Sergej Tamaš, pomoćnik za turizam i regionalno-privrednu saradnju u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam.

Ovaj sekretarijat, oslanjajući se na iskustva Hrvatske i Slovenije, planira održavanje velike međunarodne konferencije na temu turizma. Na evropsku turističku mapu Vojvodina je ubeležena kao savremena kontinentalna regija i zbog toga će naredne godine fokus Sekretarijata biti na sinergiji privrede i turizma, brendiranja domaćih proizvoda po kojima su ovi prostori prepoznatljivi.

Dr Saša Stojanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvu, obavestio je učesnike skupa da je za sledeću godinu predviđeno više od 30 konkursa putem kojih će se dodeliti podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrede kao platforme za razvoj ruralnog turizma. Već u februaru naredne godine ovaj sekretarijat će raspisati prve konkurse, te je Stojanović pozvao poljoprivrednike da već polako počnu da pripremaju potrebnu dokumentaciju.

Emisija "Znanje imanje", kako kaže urednica Jasmina Nikitović Stojičić, nastaviće rad pod sloganom "Ekonomija i ekologija i ekonomija opšte dobrobiti". Seoski turizam je najbolji primer opšte prakse koji zadovoljava tu priču. Jedno domaćinstvo koje od njive do trpeze zatvori ceo krug zadovoljava ekološku priču koja je sad otvorena.

- Svedoci smo da industrijska proizvodnja hrane uništava kvalitet vode, vazduha i zemljišta. Ekonomija opšte prakse znači da su svi na dobitku, i proizvođači i potrošači. Istovremeno negujemo naše gostoljublje, a seoski i salašarski turizam čuva našu tradiciju i kulturu. Zbog toga ga je na više nivoa poželjno razvijati u našem društvu. Važno je da zakonske regulative to prate i da olakšamo ljudima koji se na taj način bave proizvodnjom hrane i serviraju je na tanjiru, da im damo mogućnost da se to uvede u legalne tokove. Na kraju svi imamo dobit, rekla je Jasmina Nikitović Stojičić.

Urednica emsije "Znanje imanje" naglasila je da Evropljani koji imaju novca vole da zakorače u autentičnu priču, a to je zapravo etno-eko turizam. On ne treba da bude jeftin, već da bude turizam koji zadovoljava raritet. Tu nema mesta za skromnost, treba sve vrednosti koje imamo pretočiti u ekologiju i ekonomiju.

Učesnici skupa

Autentičnu priču nude upravo domaćini koji su, kao primeri dobre prakse, prisustvovali ovom skupu. Jedan od njih je i Aleksandar Samardžija.

- "Salaš 137" na Čeneju kod Novog Sada postao je turističko mesto pre 20 godina. Mi salašari ne volimo da kukamo, ali dugo smo čekali najavljene promene. Rekao bih da smo na dobrom putu, a cilj je da budemo bolji domaćini našim gostima. Između gostiju i poljoprivrednika u Vojvodini nalazimo se mi salašari, koji se bavimo turizmom. Nadamo se da ćemo, s najavljenom promenom zakona, uspeti da napravimo jedan korak dalje, poručio je Samardžija.

Učesnici skupa

Elizabeta Vamoš je 10 godina živela u Mađarskoj i pre godinu dana odlučila je da se vrati u Skorenovac i zajedno sa suprugom nastavi posao koji su pre 20 godina započeli njeni roditelji. Reč je o seoskom turizmu. Imaju veliki restoran sa 100 mesta, dok u smeštaju mogu da prime maksimalan broj ljudi. Elizabeta kaže da su bili u Evropi, živeli tamo i videli kako je, ali uvek su želeli da se vrate, jer, pre svega, vole svoju zemlju. Osnovni razlog je što su roditelji nešto započeli i, po njihovom mišljenju, to treba da se nastavi.

- Suprug i ja smo počeli da proširujemo ponudu. Otvorili smo kamp za bicikliste u hostelu koji su nam roditelji predali. Želja nam je da na proleće počnemo da pravimo etno-salaš na kojem će biti domaće životinje, kako bi roditelji s decom tu našli svoje utočište. Planiramo da podignemo kredit Razvojnog fonda Vojvodine za razvoj seoskog turizma, kaže Elizabeta i poručuje mladim ljudima da ko hoće da radi, može i u Srbiji lepo da živi. Ko i u Srbiji radi onako kako radi u Nemačkoj i ovde može lepo da zaradi.

- Bavimo se seoskim turizmom punih 10 godina. Razvijamo se korak po korak. Koraci su mali, ali nova zakonska regulativa pomoći će nam da se popnemo jednu stepenicu više. Sa svim najavljenim olakšicama, daleko bolje ćemo se predstaviti budućim gostima koji žele da dođu na selo, da osete dodir prirode i seoskog života. Na sve načine se trudimo da kroz običaje očuvamo tradiciju, rekla je Bojana Glišić iz domaćinstva Tomašević iz sela Struganik, u opštini Mionica.
Ova devojka posao nasleđuje od babe i dede i napominje da što bude bilo bolje njima koji se bave ovim poslom, to će bolje biti i njihovim gostima.

Nikola Ivanić došao je sa "Perkovog salaša" kod Neradina. Salaš je nasledio od majke, a sada ga je predao sinu.

- Imamo samo dnevnu ponudu. Kod nas gosti ne mogu prenoćiti. Drago nam je što sve više dolaze strani turisti. Dopada im se domaća, salašarska hrana i lepota prirode kojom je salaš okružen. Jedini problem pričinjava nam to što nemamo vode na salašu. Nadam se da će opština Irig uskoro učiniti nešto po tom pitanju, rekao je Ivanić.

Učesnici skupa

Govoreći o značaju promocije seoskog turizma Srbije, Vladimir Ivanović je napomenuo da je ovaj vid turizma namenjen, pre svega, domaćim gostima. Retki su primeri da gosti dolaze iz inostranstva, poput onih iz Mađarske, koji posećuju salaše na severu Bačke.

- U Srbiji se oko 700 domaćinstava bavi seoskim turizmom. Sajt njnjnj.selo.rs postoji već 15 godina i ima oko milion poseta godišnje. Na njemu je predstavljeno oko 500 domaćinstava u 84 lokalne samouprave. Inače, ovaj portal podržava resorno ministarstvo, a dnevno ga poseti 3.800 ljudi. Oko 3.000 traži smeštaj. Preko sajta ga mogu i rezervisati, objasnio je Vladimir Ivanović.
Na tematskom skupu su predstavljena i iskustva Udruženja domaćina u eko-ruralnom turizmu "Skorenovac", koje predvodi Erne Dani. Zahvaljujući Udruženju, ovo mesto svake godine zabeleži rekordan broj noćenja u ruralnom turizmu. Osim organizovanom prodajom, Udruženje se ističe i kreiranjem kvalitetnih turističkih sadržaja, kao i specijalizacijom domaćinstava u pružanju turističkih usluga.

Učesnici skupa

Prof. dr Kristina Košić s Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu predstavila je ekološki, ekonomski i sociokulturni uticaj ruralnog turizma na sela Vojvodine, a turistički i gastronomski vodič "Salaši za Vas", predstavio je njegov autor Miroslav Božin. A da ima zainteresovanih ljudi koji žele da se bave ruralnim turizmom ili da ovoj turističkoj grani daju podršku, potvrdilo je i oko 100 posetilaca ovog skupa. Osim seoskih turističkih domaćinstava i vlasnika salaša, prisustvali su i predstavnici lokalnih samouprava, turističke organizacije Srbije i Vojvodine, lokalnih turističkih organizacija, studenti i đaci.

Jasna Bajšanski
Foto: Privredna komora Vojvodine

dr Gordana Radović i Dragica Samardžić

Učesnici skupa

Salašarska izložba