Šesti po redu Dunavski biznis forum održan je 5. i 6. oktobra 2017. Godine u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu. Pod slagonom "Svi za jednog, jedan za sve" okupio je privrednike iz 14 država u kojima egzistira 215.000.000 stanovnika. Na prigodnim skupovima i organizovanim tematskim panelima debatovalo se o brojnim društveno-ekonomskim temama, a posebno o regionalnoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti i razvoju, međusobnom povezivanju privrednika, preduzetništvu, konkurentnosti, efikasnijem korišćenju prirodnih i kadrovskih potencijala, inovativnim tehnologijama, otvaranju novih radnih mesta...

Panel "Aktuelni problemi sela i poljoprivrede i mogućnosti njihovog prevazilaženja", čiji je organizator bio "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, uz podršku Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine, privukao je posebnu pažnju. Na panelu, na kome je moderator bila dr Gordana Radović, direktorka "Dnevnik-Poljoprivrednika", razgovaralo se o značaju udruživanja poljoprivrednika i razvoju zadrugarstva, kao i klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivrednu proizvodnju.

Otvarajući skup, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević ukazao je na značaj koji poljoprivreda ima na sveukupni privredni razvoj Srbije. Veoma je važna, kako je naglasio, uloga Komore u međusobnom povezivanju svih njenih članica i institucija koje mogu da doprinesu daljem razvoju i afirmaciji agrara.

- PKV je potpisala značajan broj sporazuma o saradnji s relevantnim institucijama i organizacijama, a između ostalog i sa "Dnevnik-Poljoprivrednikom". Od maja, pa do sada ovo je već drugi tematski skup koji zajednički realizujemo i verujem da će ih u narednim mesecima svakako biti još više, istakao je Vučurević.

Da je poljoprivreda važna grana privrednog razvoja, ne samo u Srbiji nego i u regionu, nedvosmisleno je potvrdio i predsednik Programskog saveta Dunavskog biznis foruma prof. dr Radovan Pejanović.

- Dunavska strategija EU poljoprivredu prepoznaje kao veoma važnu oblast povezivanja država u regionu. Proizvodnja hrane, agrobiznis, preduzetništvo, ekologija su oblasti u kojima je angažovan veliki broj ljudi i zato su ovakva regionalna okupljanja veoma značajna za razmenu iskustava, ideja i trasiranje smernica budućeg razvoja, rekao je Pejanović ukazujući istovremeno na brojne probleme u poljoprivredi Srbije i ruralnim sredinama s kojima se treba hrabro suočiti i tragati za najprihvatljivijim rešenjima u cilju opstanka sela.

O održivom razvoju sela i poljoprivrede govorio je prof. dr Zoran Keserović, član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Ukazao je ne brojne probleme ruralnih područja, od loše infrastrukture do depopulacije, nepovoljne starosne strukture poljoprivrednika, smanjenja broja sklopljenih brakova, novorođene dece, masovni egzodus mladih iz sela u gradove...

- Akademijski odbor SANU je nakon nekoliko održanih savetovanja o problemima ruralnih sredina širom Srbije doneo opšte zaključke i prosledio ih nadležnim državnim organima. Predložili smo, između ostalog, formiranje nacionalnog saveta za selo i poljoprivredu koji bi bio nadstranačko, nezavisno i kompetentno radno telo, ali od Skupštine Srbije još nikakav odgovor na upućeni zahtev nije stigao, rekao je Keserović.

Posebno je ukazao na problem pograničnih i brdsko-planinskih područja gde se, u cilju opstanka stanovništva u tim sredinama, urgentno moraju preduzeti mere za njihov održivi razvoj.

- Neophodno je da država stvori materijalnu bazu i kroz kreditne podsticaje i poreske olakšice pojednostavi uslove za privredne investicije u nerazvijena brdsko-planinska područja. Time bi se omogućio ravnomerniji regionalni i privredni razvoj i iskoristili svi postojeći prirodni resursi za poljoprivredu, preradu drveta, seoski i banjski turizam, naglasio je Keserović i napomenuo da bi istovremeno u nerazvijenim ruralnim sredinama trebalo napraviti strateški zaokret i umesto tradicionalno odomaćene ratarske okrenuti se intenzivnijim proizvodnjama, na primer, voćarstvu, stočarstvu i povrtarstvu.

Među najneuralgičnijim tačkama srpske poljoprivrede svakako je udruživanje zemljoradnika. Koliki je u tržišnoj privredi značaj zajedničkog nastupa poljoprivrednika organizovanih u zadruge izlišno je govoriti. Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović istakao je da se poslednjih godina sve više osnivaju specijalizovane zemljoradničke zadruge u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, ali i one koje se bave preradom lekovitog bilja, pčelarstvom.

- U ovim zadrugama zadrugari su isključivo proizvođači koji se najmanje bave trgovinom tuđom robom i proizvodima. Tržište je prepoznalo značaj njihovih sopstvenih proizvoda koje oni, bez posrednika, direktno isporučuju poznatom kupcu i na taj način grade svoju tržišnu poziciju i opstaju u proizvodnji, rekao je Mihailović.

Govoreći o uslovima u kojima zadruge danas posluju, Mihailović je naglasio da su oni, globalno posmatrano, nepovoljni.

- Među ključnim preprekama je uknjižba zadružne svojine na osnovu novoga zakona o zadrugama. Nadležni državni organi donose restriktivna rešenja u pogledu ograničavanja raspolaganja imovinom što sužava kreditnu i hipotekarnu sposobnost zadruga i direktno se odražava na njihovo poslovanje, rekao je Mihailović, napominjući da na osnovu ukupnih prihoda koje zadruge ostvaruju 72 odsto je u Vojvodini, a 22 u centralnom delu Republike.

Sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj podsetila je da je Vojvodina jedan od evropskih regiona s najdužom istorijom zadrugarstva. Danas u Pokrajini ima oko 400 aktivnih zadruga, a više od 100.000 ljudi uključeno je u zadružni sistem organizovanja, bilo da su zadrugari ili kooperanti. Međutim, mogućnosti za organizovanje poljoprivrednika u zadruge su znatno veće s obzirom na bezmalo 150.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

- Postoje veliki potencijali za razvoj zadrugarstva, s obzirom na to da skoro 92 odsto poljoprivrednika ima posede manje od 10 hektara površine. Iz tih razloga njihova produktivnost i konkurentnost je na veoma niskom nivou. Udruživanje u zadruge, sa zajedničkom nabavkom repromaterijala, kao i nastupom na tržištu, najbolji je način za povećanje konkurentnosti, istakla je Nestorov Bizonj.

Naglasila je da je edukacija i podizanje svesti poljoprivrednika o potrebi udruživanja u zadruge jedan od najvažnijih zadataka kako države, tako i zadružnih saveza. Jer, svaka uspešna zadruga, kako je istakla, istovremeno znači i bolji život stanovnika na selu.

- Neophodno je podsticati razvojne i investicione projekte zadruga koje unapređuju njihovu konkurentnost. Isto tako država, osim što podstiče osnivanje zadruga, mora i da im olakša i pospeši poslovanje kroz poreske i druge vidove olakšica, rekla je Nestorov Bizonj.

Kao primer zadruge koja ima kontinuitet rada i dobrog poslovanja predstavljena je ZZ "Beška" iz Beške. Svojim postojanjem spojila je praktično tri veka. Prva zadruga za pomaganje i štednju u Beški osnovana je još 1887. godine, a sadašnji naziv zvanično nosi od 1990. godine. Osnovna delatnost Zadruge je ugovaranje biljne proizvodnje, uglavnom ratarskih kultura i njihov otkup.

- Našim zadrugarima smo uvek omogućavali, kao što to i sada činimo, najpovoljniju nabavku semena i repromaterijala, kreditiranje proizvodnje... Pomagali smo im da ostvare siguran plasman i, što je veoma bitno, efikasnu naplatu predatih poljoprivrednih proizvoda, rekao je Dragan Lončar, direktor ZZ "Beška", ističući da su osnovni postulati zadruge izgradnja međusobnog poverenja na relaciji zadrugari - kooperanti - zadruga - društvena zajednica.

Poljoprivredna proizvodnja je bez sumnje okosnica razvoja srpskog sela, ali isto tako i delatnosti koje se naslanjaju na nju kao što je ruralni turizam. O potrebi razvoja i udruživanja u oblasti seoskog turizma i o tome na koji način to doprinosi razvoju sela govorio je prof. dr Drago Cvijanović, dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji.

- Razvoj ruralnog turizma doprinosi da se aktiviraju praktično svi rapoloživi prirodni potencijali i kuluturno-istorijske znamenitosti u ruralnim područjima. To dovodi do gradnje savremenih smeštajnih objekata čime se lančano povećavaju zainteresovanost i posete turista, a istovremeno povećava i broj zaposlenih i ravnomerno upošljavaju svi članovi domaćinstva opredeljni za razvoj seoskog turizma, rekao je prof. dr Cvijanović uz napomenu da se kroz pružanje usluga bolje vrednuje i rad u poljoprivredi i delatnostima koje se na nju naslanjaju.

Drugi deo panela "Aktuelni problemi sela i poljoprivrede Srbije i mogućnosti njihovog prevazilaženja", koji je u organizaciji "Poljoprivrednika" održan u okviru Dunavskog biznis foruma u Novom Sadu, odnosio se na klimatske promene i ublažavanje njihovog uticaja na poljoprivredu. Moderator panela dr Gordana Radović, direktorka "Dnevnik-Poljoprivrednika" AD, ukazala je na sve veću aktuelnost problema klimatskih promena izraženih naročito poslednjih godina koje posebno pogađaju agrar i u velikoj meri utiču na prinose poljoprivrednih kultura.

- U Vojvodini je u proizvodnoj 2016/2017. godini zabeleženo 22 odsto manje zimskih padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Posebno kritičan period bio je decembar 2016. kada je registrovano svega pet odsto atmosferskih padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Sve to, zajedno sa ostalim klimatskim faktorima, pre svega sušom u letnjim mesecima, uticalo je da ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja bude za trećinu manja, istakla je dr Radović i napomenula da nauka i struka treba da daju odgovore i ukažu na načine da se poljoprivreda prilagodi klimatskim promenama, a posledice maksimalno ublaže.

Dragan Mihić, rukovodilac Grupe za monitoring klime i analize Republičkog hidrometeorološkog zavoda predstavio je uporednu analizu vremenskih promena sa svim njenim posledicama unazad nekoliko decenija. Srednja prosečna temperatura u poslednjih 100 godina u Beogradu, kako je naglasio, povećana je za jedan stepen što je više od prosečne svetske temperature koja iznosi 0,8 stepeni. Najveći krivac za povećanje temperature je ljudski faktor, odnosno industrijalizacija.

Predviđanja klimatskih promena u budućnosti za ovog stručnjaka nisu nimalo optimistična.

- Uprkos globalnim klimatskim promenama, generalno, na Balkanu se u ovom veku i dalje predviđa umereno kontinentalna klima. Ali, ciklično će dolaziti do ekstremnih pojava kao što su intenzivnije padavine, suša i slično. Na to moramo biti spremni, a jedan od načina je rešavanje problema, na primer, neuređenih vodotoka koje treba redovnije čistiti kako ne bi dolazilo do plavljenja obradivih površina što je za poljoprivredu od izuzetnog značaja.

Dr Snježana Glumac iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda govorila je o akcionom planu adaptacije na klimatske promene s procenom ranjivosti od kojih su za gradsko područje najvažniji zaštita od poplava i očuvanje zelene infrastrukture.

- Usled suša i sve češćih oluja, ali i ekstremno niskih temperatura na području koje obuhvata Grad Beograd ugrožena je ne samo poljoprivreda već i biodiverzitet, najviše šume. To dovodi do oštećenja i pada prinosa svih useva i lančano se prenosi na sve druge oblasti privređivanja vezane za agroprivredu, rekla je dr Glumac i napomenula da je Grad formirao radnu grupu koja prati klimatske promene i predlaže sve raspoložive mogućnosti delovanja u cilju zaštite i prilagođavanja.

Prof. dr Miroslav Malešević ukazao je na mogućnosti prevazilaženja sušne godine sa aspekta agronomske struke.

- Nauka i struka treba da daju odgovore na klimatske promene i ublažavanje njihovog uticaja na poljoprivredu. To se odnosi pre svega na izmenu setvene strukture, odnosno povećanje gajenja ozimih biljnih vrsta koje uspevaju na nižim temperaturama, dobro koriste zimsku vlagu i ranije završavaju vegetaciju, pre nastupanja suše i visokih temperatura, istakao je Malešević i napomenuo da je poslednjih 15 godina pšenica čak šest puta dala veći prosečan prinos nego kukuruz.

Neophodno je zbog toga, upozorio je ovaj uvaženi stručnjak, adaptirati odgovarajući sortiment i prilagoditi tehnologiju gajenja, ističući da, bez obzira na sortiment, u svim sušnim periodima, navodnjavanje ratarskih kultura nema alternativu.

Koliko sistem precizne poljoprivrede može da bude od pomoći u zaštiti useva od klimatskih promena govorio je prof. dr Đorđe Obradović sa  Univerziteta "Singidunum".

U modernoj proizvodnji, na primer voća, prinos direktno zavisi od strogog poštovanja procedura koje moraju biti precizno primenjene. Precizna poljoprivreda, sa softerskim rešenjima, pruža alate kojima se sve radne operacije u voćnjaku pažljivo prate i prikupljeni podaci čuvaju i analiziraju. Kroz takozvani daljinski pristup podaci mogu biti dostupni sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme, što proizvođačima za svakodnevnu kontrolu stanja u voćnjaku, a posebno u slučaju vremenskih nepogoda puno znači, rekao je Obradović, napominjući da je razvijeni sistem Agrotrail, koji je primenjen u nekoliko većih voćnjaka u Vojvodini, pokazao vrlo dobre rezultate.

Tekst: Kosta Rajević i Jasna Bajšanski
Fotografije: Goran Mulić