Fotografija: Goran Mulić

U ovom momentu, za poljoprivrednike i poljoprivredu nema aktuelnije teme od ubiranja hlebnog zrna. List "Poljoprivrednik" je 15. juna 2016. godine organizovao okrugli sto "Žetva 2016" sa osnovnim ciljem da se do žetve 2017. sagleda sudbina hlebnog zrna ovogodišnjeg roda. U diskusiji su učestvovali ugledni stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević, poznati proizvođač Pavle Nenadović iz Vognja kod Rume, direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin, generalni direktor proizvođača i trgovaca pšenicom kompanije "Agrogrnja" u Bačkom Petrovcu Vladimir Nedić, direktor Poslovnog udruženja mlinara i pekara "Žitounija" Zdravko Šajatović i stručnjak za kvalitet pšenice i brašna s Tehnološkog fakulteta prof. dr Jasna Mastilović.

Na osnovu iskustva i poznavanja prilika, na okruglom stolu mogli su da se čuju konkretni ili okvirni odgovori o tome šta se može očekivati od žetve i koji su uticaji vladali tokom vegetacije, kako će se novi rod skladištiti i, konačno, kako će tržište reagovati.
Na prinos pšenice, osim osobina sorte i primenjene agrotehnike, najznačajnije su uticale vremenske prilike u toku vegetacije. One nisu bile povoljne u vreme setve i posao je umesto 25-30 dana, sticajem okolnosti, trajao dva meseca. Na produženu setvu, ali i da su topla zima, zatim pogodno vreme u februaru i početkom marta doprineli da pšenica i iz najkasnije setve nadoknadi izgubljeno u jesenjem razvoju podsetio je prof. dr Miroslav Malešević. U završnom delu vegetacije, povoljne vremenske prilike poklopile su se sa zahtevima biljaka, ali su se pojavili problemi s napadima bolesti i štetočina i bila su neophodna dva-tri tretmana za njihovo suzbijanje. Zato se s njiva može očekivati solidan rod, ne tako dobar kao lanjski, zaključio je prof. dr Malešević i napomenuo da je manjkavost ovogodišnje proizvodnje, kao i prethodnih, setva nedeklarisanog semena i zastupljenost sorti slabijeg tehnološkog kvaliteta. To će celokupnom rodu sa 600.000 hektara, u proseku, umanjiti kvalitet.
U porodici Pavla Nenadovića pšenica je decenijama glavni usev i gaje je na polovini njiva. U proizvodnji, pšenici se poklanja maksimalna pažnja i toliko i ulaže. Biraju se najkvalitetnija zaštitna sredstva i mineralna hraniva i koriste takođe najkvalitetnije mašine. Sve to ima svoju cenu, ali Pavle Nenadović kaže da mu je cilj da ostvari što veći prinos, jer jedino na njega može da utiče. U tome i uspeva, što je potvrdila prošlogodišnja žetva kada je na 220 hektara imao prosečan prinos od 9,7 tona, a na jednoj parceli i punih 11 tona.
- Usev je za sada vrlo dobar, zahvaljujući zaštiti u tri navrata. Proizvodnja pšenice je nemoguća bez hemijskog tretmana i oni koji to ne čine, bolje je da je ne seju, jer zaraženim zrnom prave problem u trgovanju i sebi i ostalim proizvođačima i državi. Isto tako pšenicu za komercijalne svrhe ne treba da seju ni oni koji nemaju sigurnog kupca s mogućnošću razvrstavanja zrna po kvalitetu, nego je prodaju nasumice, kaže Pavle Nenadović.
Svoju proizvodnju voganjski ratar zasniva na prodaji poznatom kupcu, "Žitoprometu" u Rumi. S ovom firmom dogovorio se i o sortimentu pšenice koju će sejati, odabrane su visokokvalitetne sorte, a otkupljivač ih posebno skladišti. Kada je o prodaji zrna reč, Nenadović kaže da će kao i svake godine i ove sačekati 2

nekoliko meseci, kada će, kako očekuje, cena biti povoljnija nego u vreme i neposredno posle žetve.
I cena koju će Pavle Nenadović postići za svoju pšenicu u velikoj meri zavisiće od one na domaćem berzanskom tržištu. Da tržište funkcioniše po principu ponude i tražnje, podsetio je Žarko Galetin. Kada su okolnosti na svetskom, regionalnom i lokalnom tržištu takve da je prinos dobar, ne može da se očekuje dobra cena pšenice. Cena hlebnog zrna roda 2015. je na novosadskoj berzi oko 17,50 dinara po kilogramu i u padu je. U poređenju sa ostalom berzanskom robom, pšenica je u 2015/2016. ekonomski gubitnik, a takva situacija moguća je i u 2016/2017. godini.
Među velikim otkupljivačima pšenice je kompanija "Agrogrnja". U aprilu ove godine ova kompanija je otvorila silo-port na Dunavu u Beočinu kapaciteta 24.000 tona, s mogućnošću utovara robe u brodove od 400 do 500 tona na sat. Direktor "Agrogrnje" Vladislav Nedić napomenuo je da za poljoprivrednike, zahvaljujući ovom silo-portu, postoji mogućnost da se samostalno pojavljuju i na međunarodnom tržištu pšenice. Objasnio je da dunavska barža ima kapacitet od 1.000 tona, te da bi se napunila, potreban je rod pšenice s površine od 200 do 250 hektara. Proizvođači tako s ovolikom količinom mogu da postanu izvoznici sopstvene pšenice pojedinačno ili da se udruže što je do sada praktično bilo nemoguće.
Osim trgovaca, po kupljenoj količini pšenice veoma su značajni mlinovi. Direktor novoosnovanog Poslovnog udruženja mlinara i pekara "Žitounija" Zdravko Šajatović istakao je da članice ovog udruženja godišnje samelju oko 600.000 tona pšenice, što je polovina godišnje meljave u Srbiji. Istu količinu i otkupe, ali se otkup obavlja u toku cele godine, jer mlinari nemaju obrtnih sredstava, niti su im, kao ranije, dostupni povoljni krediti u toku žetve.
U izradi više pravilnika o kvalitetu pšenice učestvovala je dr Jasna Mastilović iz novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije. Smatra da problem ne predstavlja to što novi pravilnik nije usvojen, već što se postojeći ne primenjuje. Ističe da kvalitet pšenice određuje sadržaj proteina, kao i da u našoj zemlji on varira u zavisnosti od toga kakvo seme je upotrebljeno i od nivoa primenjene agrotehnike. Na pojedinim parcelama žanje se pšenica sa svega osam odsto proteina, ali ima i njiva na kojima hlebno zrno sadrži čak 16 odsto.
Nije zaobiđena ni tema nekonkurentnosti naših ratara u poređenju s evropskim koje država za proizvodnju pšenice podstiče sa 300 do 500 evra ili u vrednosti dve tone pšenice po hektaru. Osim što nije propisala razvrstavanje po kvalitetu, državnoj administraciji se zamera i to što inspekcije propuštaju da spreče prodaju upakovane semenske pšenice koja ne odgovara deklaraciji. Ukazano je i na to da se na međunarodnom tržištu za samo 0,1 procenat više proteina zrno dodatno plaća jedan do tri evra po toni i da su zbog toga naši proizvođači na gubitku. Konstatovano je i to da, čak i kada je cena pšenice niska, ratari koji ostave prinos veći od šest tona po hektaru mogu da očekuju minimalnu zaradu.