Značaj razvoja ruralnog turizma za razvoj poljoprivrede i sveukupni razvoj ruralnih područja, bila je suštinska tema skupa „Aktuelno stanje i mogućnosti razvoja ruralnog turizma“, koji je u formi interaktivnog panela održan 18. maja u Privrednoj komori Vojvodine. Skup su organizovali Udruženje usluga i Udruženje poljoprivrede Privredne komore Vojvodine i novinsko-izdavačko preduzeće „Dnevnik-Poljoprivrednik“, koje u oba svoja izdanja kontinuirano podstiče razvoj ruralnog turizma u našoj zemlji.  



U uvodnom delu skup je pozdravio Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine, koji je tom prilikom naveo da je u Srbiji bilo 712 seoskih turističkih domaćinstava na kraju prošle godine, i  da je broj noćenja u ruralnom turizmu porastao za 71 odsto u 2022. u odnosu na 2021. godinu. Takođe, ukazao je i na rezultate u banjskom i vinskom turizmu u susednoj Mađarskoj, koji nam mogu poslužiti kao uzor.  Predsednik Privredne komore Vojvodine je i podsetio da je Sporazum o saradnji sa „Dnevnik-Poljoprivrednikom“ potpisan 2017. godine, kao i da je do sada održano 20 skupova na različite teme, koje su važne za razvoj poljoprivrede, kao i sveukupni ruralni razvoj u našoj zemlji, a većina na inicijativu dr Gordane Radović, koja je bila moderator i ovog panela.




Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam podržava razvoj svih vrsta turizma koje je moguće razvijati na području Vojvodine, kao i održavanje brojnih manifestacija.
– Finansijski podržavamo i razvoj ženskog preduzetništva, kao i starih zanata, što je sve važno za razvoj turističke ponude. Kada pričamo o ruralnom turizmu, posebno podržavamo izgradnju ili rekonstrukciju smeštajnih kapaciteta. Ponovo smo pokrenuli dodelu oznake „Najbolje iz Vojvodine“, koja je postaja svojevrstan brend, naveo je mr Milan Jarić.



Prof. dr Igor Stamenković, vanredni profesor na Prirodno- matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, upoznao je učesnike panela sa rezultatima međunarodnog projekata „Promocija prirodnog i kulturnog nasleđa za razvoj održivog turizma u zaštićenim područjima –ProNacul“ i informisao o konkursu za „Inovativno selo“ koji je od prošle godine nova kategorija u okviru takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju.
– U okviru međunarodnog projekta „ProNacul“  kao pilot područje uzeli smo prostor Fruške gore. Tokom realizacije i ovog projekta, uvideli smo da je stanovništvu, posebno starijem, potrebna podrška za pisanje projekata. Smatramo da je ona od izuzetne važnosti, posebno sada u pretpristupnom periodu, radi povlačenja sredstava iz evropskih fondova. Stoga smo predložili da se otvori regionalna kancelarija, koja bi obezbeđivala pomoć za pisanje ovih projekata, istakao je prof. dr Igor Stamenković.



Vedrana Dragičević iz Udruženja za turizma Privredne komore Srbije, istakla je rezultate rada Grupacije za ruralni turizam, koja postoji već više od dve decenije i jedna je od najaktivnijih u oblasti turizma u PKS.
–Imajući u vidu da pojedini imaoci smeštaja u ruralnom turizmu imaju probleme sa unosom podataka u sistem e-Turista, kao i sa popunjavanjem  vaučera, pokrenuli smo inicijativu sa Ministarstvom turizma i omladine, da se u svakoj lokalnoj  samoupravi otvore kancelarije za mlade, gde će se svakodnevno pružati podrška u ovakvim slučajevima, rekla je Vedrana Dragičević.



Moderator panela, dr Gordana Radović, rekla je da je za razvoj ruralnog turizma od vitalne je važnosti udruživanje pružalaca usluga, jer ne mogu svi u ponudi da imaju i domaću hranu i kvalitetan smeštaj, kao ni raznovrsne turističke sadržaje. Stoga bi bilo potrebno da se više koriste mogućnosti za osnivanje turističkih zadruga. Primer za ugled, kako je istakla je „Poljoprivredno-turistička zadruga Etno selo Stara Planina“ u Kalni, na istoku Srbije. Ova zadruga raspolaže sa 100 ležajeva, a gostima nudi domaću hranu kojom se snabdeva od kooperanata.
Prof. dr Boris Kuzman, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, naveo je konkretne prednosti, ali i ograničenja za razvoj ruralnog turizma, koje su istraživači ovog Instituta zapazili prilikom izrade brojnih strategija ruralnog razvoja na području lokalnih samouprava u našoj zemlji.
–Institut za ekonomiku poljoprivrede osnovan je 1949. godine i od tada, u kontinuitetu prati probleme domaće poljoprivrede i naših sela. Rekao bih da imamo odlične prirodne potencijalne za razvoj ruralnog turizma, ali da je veliko ograničenja  konstantna depopulacija ruralnih područja, u kojima žive, uglavnom, stanovnici u starijem životnom dobu. Problem je i što nema jasnih standarda za ocenu projekata, a prisutna je i velika disperzija sredstava. Mislim da ne bi trebalo da bude cilj da svi dobiju male subvencije, već je potrebno da se usmerimo na razvoj određenih oblika ruralnog turizma, naveo je prof. dr Boris Kuzman.



Turistička organizacija Vojvodine  realizuje promociju svih vrsta turizma …
– U saradnji sa lokalnim turističkim organizacijama pokrenuta je kampanja „Vojvođansko selo“, a sa Privrednom komorom Vojvodine i Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, realizuje se kampanja „Vojvođanski ručak – neodoljivi ukusi ravnice“, koja promoviše gastronomiju Vojvodine, u cilju povećanja njene konkurentnosti na širem turističkom tržištu.  Priručnik za razvoj ruralnog turizma objavili smo 2016. godine u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu i Ekonomskim fakultetom u Subotici, u okviru koga su koncizno navedeni koraci koje je potrebno sprovesti, kako bi se započelo bavljenje ruralnim turizmom. U toku je ažuriranje podataka, tako da bi novo izdanje trebalo da bude objavljeno do kraja ove godine,  rekla je Milica Šušnjić.



Nikola Grcić, vlasnik Agencija za marketing „EXPLORE“, predstavio je kreativne turističke ture u okviru kojih je Čurug, Temerin i Bački Jarak, posetilo više od šest hiljada turista.
–U saradnji sa Turističkom organizacijom Temerin organizovali smo „Temerinsku priču“, „Krstarenje Jegričkom“ i „Jaračku rapsodiju“, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Žabalj –  „Čuruški špacirung“. Sve ture su jednodevne, a turisti sami dolaze na lokaciju. Naš cilj je da pokažemo da im naša sela mogu biti interesantna, kao i da povežemo sve ljude na destinaciji koji nešto proizvode. Smatram da svaka opština može da napravi autentičnu turističku priču, u jednom dahu je rekao ovaj mlad čovek.



Karin salaš kod Srbobrana i Katai salaš kod Bačke Topole su dva kvalitetna primera ruralne turističke ponude Vojvodine, koji uspešno razvijaju i turizam, ali i poljoprivredu, kao osnovu ugostiteljske ponude.
– Naše seosko turističko domaćinstvo izgrađeno je na temeljima nasleđa mojih bake i deke, iz druge polovine 19. veka, kaže Rale Nićin vlasnik Karin salaša. – Aktivno radimo od 2015. godine i odlučili smo da paralelno sa turizmom, razvijamo i poljoprivredu, kao i preradu poljoprivrednih proizvoda. Smatramo da turista kod nas treba da proba hranu koja se tu i proizvodi. Ćerke su razvile ljubav prema konjima, tako da imamo deset konja na salašu, a one drže časove jahanja. Suština je da moramo u našem prostoru da zadržimo gosta bar tri dana, i tu je važna saradnja sa lokalnim samoupravama, da nas one prate u kreiranju interesantnih turističkih sadržaja. Naša mana je što se nedovoljno udružujemo, a problem je nedostatak radne snage, navodi Nićin.



Katai salaš, kao turistički subjekat radi u kontinuitetu od 1996. godine.  Na salašu se uzgajaju skoro sve domaće životinje, koje su tu i za radoznale poglede gradske dece, koja ovde često dolaze u okviru organizovanih ekskurzija. Preci vlasnika su bili pekari, tako da je na salašu i pekarski muzej, a od sadržaja turistima je u ponudi i vožnja fijakerom, kao i jahanje konja.
–Imamo u Vojvodini puno šta da pokažemo turistima, jer Vojvodina je bogata, što mi sami koji smo odavde, i ne vidimo. Imam dve kćerke i sina, deca su mi odrasla na salašu, i svi sa puno ljubavi radimo od ranog ujutru do kasno uveče, jer ako se posao  radi s ljubavlju, onda te ne umori, ističe Geza Katai, vlasnik Katai salaša.



Učesnici skupa zajednički su konstatovali da je za bavljenje ruralnim turizmom na prvom mestu ljubav prema ovoj delatnosti, kao i ljudima, ali potrebno je i kontinuirano obrazovanje, kao i udruživanje.

Tekst: Gordana Radović
Fotografije: Goran Mulić