Udruženje poljoprivrede Privredne komore Vojvodine i novinsko- izdavačko preduzeće „Dnevnik-Poljoprivrednik“ su 7. marta organizovali skup na temu „Žene na selu – danas i sutra“. Cilj je bio da se osvetli i razmotri još jedan važan, ako ne i najvažniji, problem za opstanak sela. Činjenica je da kod nas žene koje žive i rade na selu imaju nepovoljniji ekonomski položaj u odnosu na one u gradu. Koren ovog problema je u našoj tradiciji da se imanja ostavljaju u nasledstvo muškim članovima porodice, a imovina stečena u braku da se vodi na supruga. Zato žene na selu imaju veoma mali procenat imovine u svom vlasništvu, te i mogućnosti da se ekonomski osamostale. Stoga je namera organizatora skupa, koji je održan u formi panel diskusija sa mogućnošću svih prisutnih da učestvuju u njoj, bio da se predstave aktuelne mogućnosti finansiranja ekonomskih aktivnosti žena na selu, kao i da se promovišu uspešni primeri, odnosno žene koje su se udružile i uspele da se dobro ekonomski organizuju,

Mladen Petković, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, je uvodnom obraćanju rekao, da je prema aktuelnim podacima, tek svaka 14. žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a da je više od polovine žena na selu starije od 65 godina.  Moderator skupa bila je dr Gordana Radović iz „Dnevnik-Poljoprivrednik“-a, koja je istakla da je za ekonomsko osamostaljivanje žena veoma važno informisanje i obrazovanje. Podsetila je i da je osnovna misija i lista „Poljoprivrednik“ i knjige „Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar“ obrazovanje poljoprivrednih proizvođača. Upravo zato je „Dnevnik-Poljoprivrednik“ i organizator sa PKV i ovog skupa, kao i prvog na ovu temu, koji je održan u maju 2018. godine.

Podrška državnih institucija

U cilju informisanja, u uvodnom delu panel diskusije, su predstavnici državnih institucija predstavili podršku, kao i aktuelne konkurse. Ivana Popović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu, istakla je da ovo ministarstvo veoma vodi računa o ženama na selu.

-Ove godine će konkursi imati jasnije definisane bodovne kriterijume, žene će nam biti i dalje u fokusu, a cilj je da se ekonomski osnaže one koje žive u ruralnim sredinama. Uočili smo da je pisanje projekata problem i nastojimo da obezbedimo podršku. Stoga ćemo ove godine zaposliti u 34 poljoprivredno-stručne-savetodavne službe, koliko ih ima na području Srbije, po još jednog diplomiranog ekonomistu. Oni će biti zaduženi za pisanje projekata, kako za konkurse na nacionalnom nivou, tako i za IPARD program, rekla je državna sekretarka.

Takođe, skrenula je i pažnju prisutnim ženama da je važan i vizuelni identitet njihovih proizvoda i da im, u informisanju i edukaciji, mogu pomoći privredne komore, a da ministarstvo obezbeđuje finansijsku podršku i za marketing poljoprivrednih proizvoda.

-Ono što bih ja volela da žene ponesu kao utisak sa ovog skupa, jeste  da same mogu i kod svoje kuće da naprave proizvod i brend. Konkretno,  samostalan posao mogu da zasnivaju i na nekom proizvodu koji se tradicionalno dobro sprema u njihovom domaćinstvu. Tu nisu potrebna velika finansijska sredstva. Imamo i Zakon o prodaji proizvoda na kućnom pragu, gde su norme, blaže u odnosu na druge vrste trgovine, rekla je državna sekretarka Ivana Popović. .

Nedavno je Republička vlada na predlog Ministarstva za brigu o selu donela odluku da se ove godine iz budžeta izdvoji 500 miliona dinara za Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije. Cilj ovog programa je motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu, kao i podsticanje mladih da ostanu ili se vrate na selo putem rešavanja stambenog pitanja.

- Jedan od osnovnih ciljeva Ministarstva za brigu o selu je da uključimo žene u ekonomske i kulturne, kao i sve druge aspekte života na selu. U prethodne dve godine smo dodelili 1.631 kuću sa okućnicom u selima Srbije. Ovim programom je definisano da žene imaju vlasništvo nad polovinom imovine, kao supružnice ili vanbračne partnerke. Gledajući ukupno rezultate programa, možemo reći da su žene vlasnice 55 odsto svih dodeljenih kuća i okućnica s obzirom na to da su pravo učešća u programu imale i samohrane majke i  žene koje su odlučile da samostalno žive, rekao je dr Siniša Perić, v. d. pomoćnika ministra za brigu o selu.

Potrebno je podsetiti i da ovaj način podrške realizuje i Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova od 2015. godine i do sada je putem njihovih programa kupljeno ukupno 327 kuća, kod kojih je takođe, polovina vlasništva pripala ženama.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvu je bio prva institucija koja je uvela da na konkursima pravo na dodatne bodova, kao i na veći procenat podsticaja imaju žene koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva.

- Da se to pokazala kao dobra politika podsticaja govori i činjenica i da je prošle godine na tri najveća konkursa znatan deo sredstava dodeljen ženama. Konkretno, za nabavku posebne opreme za navodnjavanje dodeljeno im je oko 150 miliona, a za nabavka mehanizacije smo skoro duplirali iznos u odnosu na 2021, i po ovom konkursu je dodeljeno ženama 93 miliona dinara. Za podršku mladima u ruralnim područjima, odnosno ženama kao nosiocima poljoprivrednog gazdinstva, dodeljeno je prošle godine 122 miliona dinara. To su dobri primeri kako mi sprovodimo podsticajnu politiku za ostanak žena na selu, kao i za razvoj naše poljoprivrede, rekla je Dragica Ilić, v. d. pomoćnica pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je u prethodne dve godine finansijski podržao sa preko 150 miliona dinara udruženja  i preduzeća kojima upravljaju žene.

- Ja sam na to ponosan, ali i smatram da smo malo dali, zato što ima malo žena koje upravljaju. Naša ideja je da kroz sve konkurse pozitivno diskriminišemo žene. I to ćemo činiti i ubuduće. Konkurs za podršku ženskom preduzetništvu će biti raspisan do kraja marta, a za podršku manifestacijama u prvoj polovini aprila. Prednost će imati firme kojima upravljaju žene, kao i udruženja žena, ako su organizatori manifestacija. Cilj nam je da se što više firmi osniva u ruralnim područjima, kojima će upravljati žene. Konkurs „Najbolje iz Vojvodine“ ćemo raspisati 1 .juna. Suština ovog konkursa je ekonomski patriotizam, istakao je dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

I na konkursima Agencije za ruralni razvoj Opštine Inđija žene ostvaruju pravo na veće iznose podsticaja. Takođe, ova lokalna samouprava realizuje i konkurs za subvencionisanu kupovinu kuća sa okućnicom u selima.

-Izuzetno je važna veza između viših nivoa vlasti i lokalne samouprave, a svaka ima pravo da formira agenciju za ruralni razvoj. Na našem području ima veoma mnogo udruženja žena, kojima naša agencija daje kompletnu administrativnu podršku. Sve žene i udruženja su naša briga, kao i svaki poljoprivrednik koji dođe kod nas da se konsultuje oko konkursa, rekla je Ivana Pejović Ševrt, direktorica Agencije za ruralni razvoj Opštine Inđija.

Stojanka Lekić, koordinatorka ženske parlamentarne mreže u Skupštini APV, smatra da treba da postoje dva nivoa podrške ženama. I to: podrška za one koje su na početku i za one žene koje su već nešto ostvarile, jer njima je potrebno da se daje „vetar u leđa“, da idu dalje.

- Veoma je važno da se radi i na obrazovanju žena, kao što su obuke za pisanje biznis planova i za digitalizaciju. Žene treba da znaju kako mogu da poboljšaju položaj zajednice u kojoj žive i zato treba stalno da se informišu, rekla je Stojanka Lekić.

Socijalno garantovana penzija

Tijana Nešić, pomoćnica ministra za brigu o selu, je informisala učesnice skupa o inicijativi ministra Milana Krkobabića da žene koje žive na selu, a imaju preko 65 godina života i nemaju nikakvu imovinu niti pravo na penziju, ostvare pravo na socijalno garantovanu penziju. Predložen mesečni iznos penzije je 100 evra i, iako je, kako je rekla, možda reč o maloj sumi, važno je da se na taj način vrati dostojanstvo ženama, koje bi tako, po prvi put u životu, imale svoj dinar.

Fiskalne kase, podračuni za projekte …

Zoran Jovičin iz LAG-a „Fruška gora - Dunav“ je podsetio da je uvedeno puno administrativnih novina od početka ove godine, koje teško mogu da ispoštuju udruženja žena. Konkretno, one treba da ispostavljaju E- fakture, da imaju fiskalne kase za prodaju na bazarima, da za svaki projekat otvore poseban podračun u trezoru …

Uspešni primeri

Novosadski noćni bazar postoji već pet godina, a nastao je iz potrebe podrške malim proizvođačima, sa akcentom na one koji dolaze sa sela. To je dobar primer organizovane prodaje proizvoda i uspešno se razvija i u drugim lokalnim samoupravama.

- Važnost Bazara je i u razmeni iskustava između proizvođača. U Novom Sadu pokrećemo novi tip tzv. startap bazar, koji će se organizovati svakog trećeg petka u mesecu i gde ćemo prednost davati proizvođačima koji su registrovani do dve godine, rekla je Marija Radojčić, inicijator i organizator Novosadskog noćnog bazara.

Slavna Slavujević iz Šida, je došla na ovaj skup kako bi se informisala, ali i iznela svoja iskustva. Kako ističe, ona je svedok izreke da „siromaštvo rađa kreativnost“. Poseduje mali voćnjak i sa svega dve hiljade dinara započela je 2017. godine proizvodnju slatko ljutih proizvoda. Sada ih ima 25 vrsta, koje prodaje na Novosadskom noćnom bazaru, a od pre nekoliko dana i u suvenirnici u Novom Sadu.

Mira Kovačev, predsednica Udruženja žena „Staparska ruža“ je 13 godina imala farmu krava, a po njenom zatvaranju posvetila se ekonomskom osnaživanju žena u Staparu.

- Naše udruženje postoji sedam godina i radi na očuvanju staparskog ćilima, koji je na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Mi puno radimo, ali ne radimo sa velikim sredstvima. Istakla bih da je panika među ženama kada treba da pravdaju projekte, a ne znaju ni da ih pišu. Smatram da bi u svakom projektu trebalo predvideti sredstva za honorar, za onog ko ga piše. Zato nema dovoljno konkursnih prijave, žene ne znaju da pišu projekte, poručila je Mira Kovačev.

            U publici je bilo i drugih vrednih žena, među kojima i Biljana Mijatov, direktorka ZZ „Perlez“ u Perlezu.. To je primer uspešne zadruge kojom rukovode žene, a koja pruža značajnu podršku poljoprivrednicima i razvoju sela. U holu Privredne komore Vojvodine proizvode svojih vrednih ruku predstavile su članice udruženja žena „Staparska ruža“ i „Banstolka“.

Tekst: Gordana Radović 

Fotografije: Goran Mulić