Finansiranje poljoprivrede u aktuelnim ekonomskim uslovima, posebno nakon sušne  2022. godine i lošijih prinosa, u ovom momentu za ratare predstavlja veliku nepoznanicu. Ali ništa manje i za organizatore proizvodnje, zemljoradničke zadruge... Specifičnost proizvodnje pod vedrim nebom,spor obrt kapitala, visoki i često nepredvidivi troškovi, sezonski karakter poljoprivrednih proizvoda, nestabilnost tržišta i cena spadaju u glavne rizike. U takvim okolnostima praktično jedina prava pomoć poljoprivrednicima dolazi od države, pokrajine i, tu i tamo, lokalnih samouprava.

To je upravo i bio povod da se na tematskoj konferenciji “Finansiranje poljoprivrede 2023” u Privrednoj komori Vojvodine razmotri kako i sa kojim sve sredstvima će država pomoći poljoprivrednicima da finansiraju svoju godišnju proizvodnju. Reč je o skupu koji se, podsetimo, u kontinuitetu održava od 2018. godine i ima ne mali značaj za sve relevantne informacije iz oblasti finansiranja agrara.

Skup su, kao i prethodnih godina, organizovali Privredna komora Vojvodine i list

“Poljoprivrednik”, a učestvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, Garancijskog fonda, Razvojnog fonda Vojvodine. Učesnici, poljoprivrednici, kao i predstavnici zadruga, poljoprivrednih preduzeća i lokalnih samouprava, pokazali su veliko interesovanje za predstojeće mere podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, platformu eAgrar, IPARD 3 program, kao i kreditne linije i garancije fondova iz AP Vojvodine. Sam skup, kao i razgovori učesnika konferencije organizovan je u formatu panel-diskusija koje su vodili moderatori Mladen Petković, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine i dr Gordana Radović u ime “Poljoprivrednika”.

Rekordan budžet za  subvencije

Državni sekretar Ivana Popović istakla je da Ministarstvo poljoprivrede ove godine raspolaže rekordanim budžetom od 79,7 milijardi dinara.

– Većinski deo biće usmeren na subvencije, direktna plaćanja – nešto manje od 47 milijardi, a za mere ruralnog razvoja osam milijardi dinara. Podsticaje za ovu godinu definisaćemo i realizovaćemo nakon završetka prvog kruga ažuriranja podataka u našoj novoj platformi eAgrar. Zbog toga će resorno ministarstvo nešto kasnije izaći sa programom mera podrške, a za poljoprivrednike je važno da znaju da ćemo od ove godine sve podsticaje realizovati putem javnih poziva. Podnošenje zahteva biće na osnovu utvrđenih kriterijuma, što će, uvereni smo, doprineti da opredeljeni novac dođe u ruke onih kojima je on u poljoprivredi zaista potreban, rekla je Popovićeva.

Napomenula je da je dug za premije za mleko za četvrti kvartal 2022. godine već isplaćen. Iz budžeta za tu namenu izdvojeno je 15 milijardi dinara, a sa tim sredstvima do kraja marta pokriće se i zaostala plaćanja, koja se odnose na mere ruralnog razvoja. Učesnike skupa zanimalo je dokle se u Ministarstvu poljoprivrede stiglo sa pripremama za relizaciju IPRAD 3 programa.

– Sada se nalazimo na prekretnici između IPARD 2 i IPARD 3 programa. Dok se jedan ne završi, može se krenuti sa pozivima za drugi. Kakvo je trenutno stanje, pretpostavljamo da će najkasnije u ovogodišnjem četvrtom kvartalu biti raspisani konkursi za IPARD 3. Pre toga, moramo da pripremimo kompletnu papirologiju, dokumentaciju, kao i operativnu administraciju koja je potrebna za otvaranje i implementaciju IPARD 3 programa. Prvo će se najverovatnije krenuti sa merama 1 i 3, a zatim i ostalim, rekla je Ivana Popović, podsećajući da budžet IPARD 3 programa iznosi 288 miliona evra, od čega se 90 obezbeđuje iz budžeta Srbije.

Platforma eAgrar za budućnost poljoprivrede

Govoreći o uvođenju eAgrara, Ivana Popović istakla je da je digitalizacija ključna za budućnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

– To je platforma preko koje poljoprivrednici mogu u svako doba da “na klik” pristupe podacima o svom gazdinstvu, podnose elektronske zahteve za subvencije... Znači, eAgrar bi svakako trebalo da olakša administrativne poslove i rad poljoprivrednika oko konkurisanja za podsticaje, ali isto tako i nama, Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za agrarna plaćanja omogući jasniji uvid oko dodele i kontrole trošenja subvencija, rekla je Popović, uz napomenu da poljoprivrednici ne treba da strahuju od digitalizacije, s obzirom na to da mogu da računaju na maksimalnu pomoć poljoprivrednih savetodavno-stručnih službi.

Pokrajina najviše novca daje poljoprivrednim gazdinstvima

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu dr Mladen Petreš istakao je da je budžet Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine 10,7 milijardi dinara. To je za 1,9 milijadri dinara više nego lane, a u procentima povećanje iznosi 22,8 odsto.

– Od opredeljenih sredstava milijardu dinara izdvojeno je za rekonstrukciju i izgradnju dvonamenskih sistema za navodnjavanje, što smatramo značajnim ulaganjima, s obzirom na klimatske promene i sve veći broj sušnih godina. Najviše novca namenjeno je za registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja će za 30 konkursnih linija moći da računaju na 1,4 milijarde dinara. Za mlade koji započinju proizvodnju 200, a 242 miliona dinara planirano je za kupovinu mehanizacije za poljoprivredna gazdinstva. Odlučili smo da ove godine otvorimo nove linije, što će pomoći do sada nepokrivene oblasti, prvenstveno u stočarstvu, koje će ove godine imati prioritet u ulaganju. Jedna od njih je i nabavka kvalitetnih priplodnih junica i nazimica vredna 150 miliona dinara, naglasio je Petreš, dodajući da su pripreme za otvaranje konkursa za sve linije u toku, pa se očekuje da već u martu krene njihovo raspisivanje.

Značajna finansijska pomoć od fondova

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede imaće i ove godine već ustaljene linije za finansiranje proizvodnje poljoprivrednika, kao i nabavku opreme. Po rečima direktora Viktora Molnara, poljoprivrednici će, u zavisnosti od kreditne linije za koju se budu opredelili, moći da računaju pojedinačno na kreditna sredstva od 300.000 dinara do 40.000 evra.

– Ono što je najveća prednost ovih kredita u odnosu na sve ostale jeste kamatna stopa od jedan odsto, uz odgovarajući grejs period. Kao neprofitna organizacija, prateći stanje na tržištu poljoprivrednih proizvoda, trudimo se da maksimalno pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima, pa će tako biti i ove godine, istakao je Molnar.

Direktor Garancijskog fonda AP Vojvodine, Đorđe Raković ,istakao je da fond ove godine raspolaže sa 1,6 milijardi dinara i može da stane iza svakog kredita koji su poljoprivrednici podigli kod poslovnih banaka, bilo da se odnosi na proizvodnju ili nabavku opreme.

– Fond u saradnji sa poslovnim bankama izdaje garanciju za preuzete kredite poljoprivrednika. Banka sa tom garancijom ne rizikuje, odnosno dobija siguran plasman  svojih sredstava, dok poljoprivrednici, ako iz bilo kog razloga zapadnu u teškoće i kasne sa otplatama, u dogovoru sa nama rešavaju problem. Sa garancijom fonda, posebno u uslovima kad banka ima siguran plasman, kreditiranje poljoprivrednika je povoljnije, niža je kamata, duži je grejs period, a anuiteti otplate su onakvi kakvi poljoprivrednicima odgovaraju, kazao je Raković.

Razvojni fond Vojvodine (RFV) u ovoj godini na tržište je plasirao osam kreditnih linija za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Nekoliko godina unazad, a posebno u 2022. godini, po rečima Jelene Trenkić iz Razvojnog fonda Vojvodine, poljoprivrednici najviše intresovanja pokazuju za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, nabavku mehanizacije, kredite za investicije u okviru IPARD programa...

– Rokovima otplate od sedam godina, periodom mirovanja do dve godine, kao i povoljnim kamatnim stopama, RFV poljoprivrednicima na teritoriji Vojvodine omogućava povoljnije korišćenje finansijskih sredstava za sve vrste investicija, kao i obrtna sredstva. Svi konkursi primenjuju se od 1. januara, a rokovi za podnošenje zahte va za kredit nisu ograničeni, rekla je Jelena Trenkić, dodajući da je RFV spreman da, sa najpovoljnijim uslovima, izađe u susret poljoprivrednicima koji se opredele za investicije iz IPARD programa.

Agrar značajan izvozni adut Vojvodine

U uvodnim napomenama Mladen Petković, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine (PKV), na osnovu preliminarnih procena Republičkog zavoda za statistiku, rekapitulirao je poslovanja u agraru 2022. godine.

– U odnosu na 2021. godinu uočljiv je pad fizičkog obima proizvodnje za osam odsto. To, ipak, nije značajnije uticalo na spoljnotrgovinsku robnu razmenu u AP Vojvodini, koja je iznosila 3,2 milijarde dinara i veća je za 18,2 odsto. Ukupan izvoz proizvoda pokrajinskog agrara vredan je 2,1 dok ja na uvoz otišlo 1,1 milijarda evra. Ukupno ostvaren suficit u razmeni je 931,4 milona evra, rekao je Petković uz napomenu da bi poljoprivrednici u ovoj ekonomskoj godini trebalo da više pažnje obrate na povećanje proizvodnje po jedinici površine, kako bi bili konkurentniji i na domaćem i na inostranom tržištu.

Zajednički imenitelj skupa jeste zaključak da podrška države agraru sa stimulativnim subvencijama, premijama, kao i povoljnim kreditima, za sada nema alternativu. Zato je od suštinskog značaja za poljoprivrednike da se s uvođenjem platforme eAgrar ne kasni, a paralelno sa tim da se ide i na raspisivanje javnih poziva za subvencije kako bi što pre stigle na račune poljoprivrednika. Novine koje se merama podrške poljoprivrednicima uvode u finansiranje, koliko god da su sa digitalizacijom nužne i potrebne, u svakom slučaju ne bi trebalo da se odraze na obim i strukturu ovogodišnje proizvodnje. Naprotiv.

Tekst: Kosta Rajević

Foto: Goran Mulić