TEMATSKI SKUP "FINANSIRANJE POLJOPRIVREDE U SRBIJI U 2020"

Već je postala praksa da u mesecu martu "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD i Privredna komora Vojvodine organizuju skup posvećen mogućnostima finansiranja agrara iz budžeta i uz pomoć, pre svega, državnih finansijskih institucija. Ovogodišnji, treći po redu, održan je 5. marta pod nazivom "Finansiranje poljoprivrede u 2020. godini", a podržali su ga i Zadružni savez Vojvodine i AD "Novosadski sajam". Tom prilikom u velikoj sali Privredne komore Vojvodine okupio se veliki broj poljoprivrednika, udruženja, predstavnika poljoprivrednih preduzeća, kompanija koje prodaju poljoprivrednu mehanizaciju, kao i  lokalnih samouprava. Finansijsku podršku koja poljoprivrednicima stoji na raspolaganju predstavili su  Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Upravljačko telo za IPARD, Razvojni fond AP Vojvodine, Garancijski fond AP Vojvodine, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede i Fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine.

Početak godine je vreme kada poljoprivrednici planiraju novu proizvodnu sezonu, pa im je tada potrebno i najviše novca. Mnogima je teško da iz sopstvenih sredstava finansiraju tekuće potrebe, ili pribave sredstva za unapređenje proizvodnje, tako da  im je svaka pomoć dobrodošla. Poljoprivrednici u Vojvodini su u nešto boljem položaju u odnosu na kolege u centralnoj Srbiji jer, osim republičke i podrške svojih lokalnih samouprava, mogu da računaju i na pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i nekoliko fondova. Vrste pomoći na koju mogu da računaju su različite: od bespovratnih podsticaja, subvencionisanja dela iznosa investicije, subvencionisanja kamate za kredite, pa do povoljnih kreditnih linija.

Polazna ideja za organizovanje ovog skupa, kako je rekla dr Gordana Radović, direktor "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, bila je da se na jednom mestu okupe svi predstavnici domaće agrarne politike i državnih finansijskih institucija, čija je finansijska podrška usmerena ka najširem krugu korisnika  u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

- Prvi skup smo organizovali 9. 3. 2018. godine, a tog dana je i u "Službenom glasniku" bila objavljena Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za tu godinu. Mi to, naravno, nismo znali kada smo određivali datum održavanja tematskog skupa. Ali to je bio dobar znak da istrajemo sa organizacijom ovih skupova, odnosno obezbeđivanjem aktuelnih i ažurnih informacija, rekla je Gordana Radović.

Naglasila je da je to misija i lista "Poljoprivrednik", najstarijeg domaćeg specijalizovanog glasila u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, koji u kontinuitetu izlazi od 1956. godine.

Na važnost održavanja ovakvog skupa, koji poljoprivrednicima pruža mogućnosti da na najpovoljniji način dođu do sredstava koje treba da ulože u proizvodnju, ukazao je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.

- Nivo ulaganja u poljoprivredu je još uvek nizak, tako da je finansijska pomoć ovoj važnoj privrednoj delatnosti neophodna. Treba imati na umu da poljoprivreda sa 40 odsto učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Udeo agrara Vojvodine u izvozu poljoprivrednih proizvoda je 45 odsto, odnosno više od 1,4 milijarde evra, rekao je Vučurević i istakao važnost koordinisanog delovanja institucija na pokrajinskom i republičkom nivou kada je u pitanju pružanje finansijske pomoći domaćem agraru.

 

Značajna podrška

stočarstvu i organskoj proizvodnji

 

Mere agrarne politike na republičkom nivou  se, kako je na skupu istakao dr Nenad Katanić, pomoćnik republičkog ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koriguju u skladu sa potrebama poljoprivrednika i ciljevima domaće agrarne politike. Skupovi kao što je ovaj, smatra on, služe da se razmene iskustva sa praksom i na osnovu toga unaprede mere resornog ministarstva.

- Oko 64 odsto agrarnog buxeta opredelili smo ove godine za direktna plaćanja, a 23 odsto za ruralni razvoj. U skladu sa politikom unapređenja stočarske proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu povećani su iznosi podsticaja za kvalitetne priplodne krave i bikove. Držaoci ovih životinja ove godne mogu da ostvare 40.000 dinara po grlu, dok je taj iznos lane bio 25.000 dinara. Povećan je i iznos podsticaja za krave dojilje sa 30.000 na 40.000 dinara. Podsticaji po košnici pčela povećani su sa 720 na 800 dinara, istakao je Katanić.

Kada je reč o merama ruralnog razvoja, od ove godine će se podsticati podizanje novih višegodišnjih zasada voćaka i hmelja sa do 65 odsto vrednosti investicije, kao i podizanje novih višegodišnjih zasada vinove loze sa do 60 odsto. Uvodi se i nova mera podrške elektrifikaciji polja, koja će se sufinansirati iz buxeta do 90 odsto. Najznačajnije povećanje subvencija je u organskom sektoru. Proizvođači će u biljnoj proizvodnji dobiti 400 odsto veći iznos nego  poljoprivrednici koji se bave konvencionalnom poljoprivredom. Prošle godine je ovo uvećanje iznosilo 120 odsto. Osim toga, resorno ministarstvo će poljoprivrednicima pomagati i kroz podsticanje mera selekcije, podsticanje promotivnih aktivnosti, proizvodnju sadnog materijala, klonsku selekciju, kao i kroz podršku olakšanom pristupu korišćenja kredita.

 

Mladi i žene u fokusu

 

I na pokrajinskom nivou postoji niz mera  kreiranih tako da na najbolji način pomognu proizvođačima.

- Veliku zaslugu u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, kao i njenom velikom značaju u spoljnotrgovinskoj razmeni, imaju upravo mere finansijske podrške proizvođačima. One su na pokrajinskom nivou kreirane tako da u prvi plan stavljaju žene i mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti. Zahvaljujući tome, čak 68 odsto naših korisnika su prošle godine bili upravo iz ove dve kategorije, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Petković je istakao da su konkursi resornog sekretarijata ove godine raspisani najranije do sada, već 18. januara, kao i da za njih vlada veliko interesovanje. Sekretarijat je ponovo raspisao konkurse za koje je postojalo interesovanje ranijih godina. Tu su i inovirani, ali i potpuno novi pozivi namenjeni, pre svega, malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Cilj konkursa je da doprinesu intenziviranju poljoprivrede, podsticanju prerade i standardizaciji proizvodnje.

- Velika sredstva Pokrajina je uložila i u unapređenje kanalske mreže. U Vojvodini postoji više od 20.000 kilometara razgranate mreže i jedan od zadataka naše agrarne politike je investiranje u ovaj sektor. Uz pomoć Abu Dabi fonda, do sada je realizovano 11 projekata, a pripremljeno je još 18. Kada se sve to završi, dobićemo mrežu koja će imati dvonamensku funkciju, za navodnjavanje i odvodnjavanje.  Vodom iz kanala će moći da se zaliva više od 100.000 hektara zemljišta. Upravo iz tog razloga smo, zajedno sa Razvojnim fondom AP Vojvodine, kreirali jednu konkursnu liniju za nabavku sistema za navodnjavanje iz kanalske mreže. U pitanju je povoljan kredit, a Pokrajina će finansirati čitav iznos kamate, objasnio je Petković.

U fokusu rada Pokrajinske vlade u narednom periodu će biti i digitalizacija protivgradne zaštite u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom.

 

IPARD novcem se najviše kupuju traktori

 

Dok su konkursi resornog sekretarijata usmereni pre svega na manja gazdinstva, oni koji imaju veću proizvodnju mogu da računaju na pomoć iz evropske kase. Reč je, naravno,  o novcu iz programa IPARD 2.

Do sada je, kako je na skupu istakla mr Jasmina Miljković, šef Upravljačkog tela IPARD, objavljeno osam javnih poziva za dve akreditovane mere. Za Meru 1, koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljopivrednih gazdinstava, objavljeno je pet poziva, a za Meru 3 - Investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, objavljena su tri poziva.

- Ukupan broj podnetih zahteva je 1.437, a najviše prijavljenih, čak 85 odsto, bilo je zainteresovano za Meru 1. Do sada je 150 korisnika dobilo IPARD sredstva, rekla je Miljković.

Govoreći o planovima za ovu godinu napomenula je da se očekuje da će biti akreditovane još dve mere. Reč je o Meri 7 - Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja i Meri 9, koja je namenjena Upravljačkom telu i odnosi se na tehničku pomoć za sprovođenje IPARD programa.

U planu je i raspisivanje novih javnih poziva. Očekuje se da će krajem marta biti raspisan poziv u okviru Mere 7, vredan milijardu dinara, a u aprilu nas očekuje raspisivanje javnog poziva za Meru 9. Najpopularniji poziv u okviru Mere 1, koji se odnosi na mogućnost nabavke traktora, biće raspisan krajem septembra ili početkom novembra i vredan je 620 miliona dinara. Još jedan poziv u okviru Mere 1 raspisaće se početkom novembra. Vrednost ovog poziva je 2,5 milijardi dinara. Početkom decembra se očekuje raspisivanje poziva u okviru Mere 3, koji će biti vredan 2,5 milijardi dinara.

- Šteta je što poljoprivrednici Meru 1 vezuju samo za nabavku traktora, iako je ona mnogo šira i omogućava da se, na primer, izgrade različiti poljoprivredni objekti i nabavi oprema i mehanizacija. U okviru ove mere imamo i dva nova sektora, tako da će za dobijanje sredstava moći da konkurišu i oni koji se bave proizvodnjom jaja i vinogradarstvom, rekla je Miljković.

Već sada, prema njenim rečima, vlada veliko interesovanje za Meru 7, koja se odnosi na mogućnost razvoja ruralnog turizma i šansu da mali proizvođači poboljšaju uslove života. Ova mera namenjena je svima onima koji se ubrajaju u ruralna područja prema OECD metodologiji. To praktično znači da žive na području gde je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru. Oni koji budu konkurisali u okviru ove mere moći će da izgrade objekte za smeštaj turista kapaciteta do 30 ležajeva, objekte za degustaciju proizvoda, izrade sajt za promociju svog poslovanja i slično.

 

Bez kamate do opreme za navodnjavanje iz kanala

 

Početkom godine raspisane su i konkursne linije Razvojnog fonda AP Vojvodine. Ima ih 12 i za njihovu realizaciju opredeljeno je 2,5 milijardi dinara. Ovi konkursi nisu vremenski ograničeni, tako da oni koji su zainteresovani mogu da konkurišu tokom čitave godine.

- Krediti po našim konkursima odobravaju se uz kamatu od jedan do tri odsto, što zavisi od toga šta se koristi kao instrument obezbeđenja kredita, kao i da li se korisnik nalazi u području koje se smatra nerazvijenim. Iz ovog pravila su izuzeti korisnici konkursa za nabavku nove mehanizacije koji plaćaju godišnju kamatu u iznosu od 1,5 odsto. Korisnici Konkursa za nabavku nove opreme i sistema za navodnjavanje iz kanalske mreže plaćaće 2,5 odsto kamate. Čitav iznos kamate po ovom novom konkursu Razvojnog fonda plaćaće resorni sekretarijat, rekla je Jelena Trenkić iz ovog fonda.

Dodala je da, kada je reč o konkursima za razvoj turizma i seoskog turizma, ceo iznos kamate refundira Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam.

Rok za vraćanje kredita je sedam godina, uz grejs period od dve godine. Instrumenti obezbeđenja kredita mogu da budu garancija banke, hipoteka ili zalog na novokupljenoj poljoprivrednoj mašini koja se finansira sredstvima kredita.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu po osnovu sedam kreditnih linija Razvojnog fonda. Jedan je kratkoročni i odnosi se na finansiranje obrtnih sredstava u poljoprivredi. Preostalih šest su dugoročni i mogu da se iskoriste za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredne mehanizacije, investicije u okviru IPARD 2 programa, nabavku opreme za navodnjavanje iz kanalske mreže i razvoj seoskog turizma.

 

Fond garantuje za kredite

 

Mnogim poljoprivrednicima predstavlja problem da pribave garancije koje su potrebne da bi se konkurisalo za dobijanje kredita. Tu na scenu stupa Garancijski fond Vojvodine, koji za njih garantuje kod poslovnih banaka. Zahvaljujući tome, odobravaju im se povoljniji krediti sa nižom kamatnom stopom, dužim rokom otplate i mirovanja kredita, kao i nižim kolateralom. Na konkurse Garancijskog fonda, po rečima Nebojše Ivaniševića, iz ovog fonda mogu da konkurišu nosioci RPG,  zadruge, privredna društva i preduzetnici registrovani za obavljanje poljoprivredne delatnosti.

- Najstarija, ujedno i najpopularnija mera je ona koja se odnosi na davanje garancija prilikom kupovine zemljišta. Iznos ovog kredita može biti do 200.000 evra, kamata se formira u dogovoru sa bankom, a rok otplate je 15 godina. Dajemo garancije i za nabavku mehanizacije, energetsku efikasnost, kupovinu repromaterijala, kupovinu i izgradnju poljoprivrednih objekata, kaže Ivanišević.

Novina u ponudi Garancijskog fonda je davanje garancija za IPARD podsticaje. U ovu svrhu poljoprivrednicima se može dati garancija za kredit, čiji je iznos do 250.000 evra, s rokom otplate do 10 godina, dok se kamatna stopa formira u dogovoru sa bankom koja odobrava kredit.

U 2020. godini, prema rečima Ivaniševića, Garancijski fond može da obezbedi garancije poslovnim bankama za više od 11,5 miliona evra.

 

Konkursi usklađeni s merama resornog sekretarijata

           

Na povoljne kredite poljoprivrednici u Vojvodini mogu da računaju i od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede. Ovaj fond je tokom protekle godine dodelio više od 270 povoljnih kredita zahvaljujući kojima su  opremili svoja gazdinstva sistemima za navodnjavanje, kupili plastenike, izgradili skladišne prostore, nabavili kvalitetna priplodna i tovna grla, odnosno unapredili proizvodnju i povećali svoju konkurentnost na tržištu.  Fond odobrava kredite pod veoma povoljnim uslovima, a kamatne stope su svega jedan i 1,5 odsto. Važno je naglasiti da su sve kreditne linije Fonda usklađene sa merama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Tako, na primer, poljoprivrednik koji uzme kredit od Fonda može da sa predračunom konkuriše za dobijanje subvencije za investiciju kod resornog sekretarijata, koja iznosi i do 70 odsto ukupnog iznosa kredita. Iznos subvencije nakon toga odlazi Fondu za umanjenje iznosa kredita.  Fond prebacuje sredstva dobavljaču opreme koju poljoprivrednik želi da kupi. Tako korisnik kredita  praktično dobija mogućnost da otplati svega 30 odsto kreditnih sredstava u roku od pet godina.

- Pravo da konkurišu za dobijanje sredstava imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva koja mogu da obezbede zalog u iznosu 1,5 puta većem u odnosu na  vrednost kredita. Kao zalog se koristi poljoprivredno zemljište ili bankarske garancije. Određena prednost prilikom bodovanja daje se ženama i mladima, istakao je direktor Fonda Aleksandar Bogdanović.

Konkursi ovog fonda su otvoreni i ukupno ima 11 konkursnih linija. Aktuelni su svi konkursi kao i prošle godine, s tim što je otvoren i novi koji se odnosi na nabavku opreme za preradu voća i povrća. Ova linija je  kreirana, kako je istakao Bogdanović, da bi se poljoprivrednicima pomoglo da  preradom podignu svoju konkurentnost. Naglasio je i da, sem upisa založnog prava, ne postoje nikakvi skriveni troškovi prilikom konkurisanja.

 

Prekogranična saradnja u funkciji unapređenja agrara

 

Podršku razvoju poljoprivrede pruža i fond "Evropski poslovi" AP Vojvodine. Osnovna delatnost Fonda je praćenje i implementacija evropskih integracionih procesa i jačanje institucionalnih kapaciteta Vojvodine radi bržeg uključivanja Republike Srbije u evropske tokove.

- Naš cilj je da omogućimo što bolje korišćenje sredstava koja su nam dostupna iz Evopske unije. Fondovi EU namenjeni su razvoju skoro svih sektora u Srbiji, a poljoprivreda je svakako jedan od najznačajnijih. Podrška poljoprivrednicima je veoma važna za sam proces evropskih integracija, jer je ova oblast veoma zahtevna. Naime, skoro  trećina svih propisa EU odnosi se na regulisanje oblasti poljoprivrede. Na putu ka EU moraćemo da izmenimo mnoge stvari, poput pristupa tržištu, zaštiti životne sredine, organizovanja poljoprivrednih gazdinstava, strukturiranja proizvodnje, sistema kontrole  i slično. Takođe i da politiku subvencija uskladimo sa evropskom praksom, rekla je Ivana Đurica iz ovog fonda.

Napomenula je da su poljoprivrednicima, osim sredstava iz IPARD 2 programa, na raspolaganju i neki drugi izvori finansiranja, kao što su programi prekogranične saradnje. Reč je o programima koji su usmereni na dobrosusedsku saradnju i podsticanje evrointegracionih procesa. Korisnici iz Srbije mogu da učestvuju u sedam programa prekogranične saradnje, a poljoprivrednici iz Vojvodine mogu da koriste četiri. Programi su namenjeni subjektima neprofitnog karaktera. a sredstva koja se dobijaju u okviru ovih programa su 85 odsto bespovratna.

Za realizaciju ovog programa sa, na primer, Mađarskom, kako je rekla Đurica, na raspolaganju nam je 65 miliona evra. Do sada je preko Fonda implementirano sedam projekata, a dva su iz oblasti poljoprivrede. Jedan se odnosi na očuvanje starih biljnih vrsta od zaborava. Drugi projekat odnosi se na inovativni pristup u iskorišćavanju obradivog zemljišta u okućnicama u prekograničnom području.

Poljoprivrednicima su, dakle, na raspolaganju brojni izvori finansiranja, kako iz republičke, pokrajinske, tako i iz kasa lokalnih samouprava. Veliko je interesovanje i za konkurse fondova, a tu su i banke. Svi oni koji ne mogu da finansiraju ili unaprede poslovanje sopstvenim sredstvima, a takvih je najviše, treba dobro da prouče ono što im nude ove finansijske institucije. Svaka od njih ima svoj sajt na kojem je detaljno opisana ponuda i uslovi za ostvarivanje finansijske pomoći. List "Poljoprivrednik" je u prethodnim brojevima objavio dva podlistka sa svim aktuelnim konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

 

Tekst: Aleksandra Milić

Foto: Goran Mulić