Visoka cena dizel goriva (143 din/l) navela je mnoge korisnike poljoprivredne mehanizacije da koriste alternativne izvore energije. Sve češće se navode primeri korisnika koji su moguće rešenje pronašli u primeni biljnih ulja, rafinisanih ili nerafinisanih. Početna iskustva primene biljnih ulja kao goriva za SUS motore ukazala su na lošije energetske karakteristike motora (niža snaga motora i povećana potrošnja goriva). Ovo se i moglo očekivati s obzirom na to da je gornja toplotna moć biljnih ulja niža u proseku za oko 12 odsto u odnosu na dizel gorivo fosilnog porekla.
Međutim, može se očekivati da će se vrlo brzo javiti problemi na motorima prouzrokovani primenom ovakvih ulja. O ovome svedoče i ranija iskustva iz sveta koja ukazuju na nastale probleme nakon 1.000 do 1.500 časova rada. Brži nastanak problema moguće je očekivati kod motora s pretkomorom za sagorevanje, starije konstrukcije motora.
Problemi u primeni biljnog ulja kao goriva javljaju se usled njegovih nepovoljnih fizičkih i hemijskih karakteristika. Naime, treba znati da biljna ulja imaju kinematsku viskoznost oko 13 puta veću u odnosu na dizel gorivo. To uzrokuje otežano ubrizgavanje i raspršivanje goriva (biljnog ulja), što za posledicu ima loše mešanje s vazduhom i nepotpunije sagorevanje. Dugotrajno korišćenje ovakvog goriva dovodi do oštećenja brizgaljki, stvaranja taloga na ventilima, čelu klipa i klipnim prstenovima i kontaminacije motornog ulja.
Cetanski broj biljnih ulja je niži u odnosu na fosilni dizel za oko 12. Ovo za posledicu ima zakasnelo paljenje goriva i pojavu detonantnog sagorevanja, što utiče na skraćenje veka trajanja motora.
Usled oksidacije ulja dolazi do njegove polimerizacije. Nastale sluzave polimerne materije otežavaju protok ulja kroz elemente sistema za napajanje motora gorivom i dovode do njihovog začepljenja. Pored toga, unutar cilindara motora takođe dolazi do kompleksnog procesa oksidacije i polimerizacije nezasićenih masnih kiselina i pojave "gumastih" taloga. Nastale "gume" neće sagoreti već će formirati taloge.
Probleme u primeni biljnih ulja kao goriva moguće je delimično eliminisati predgrevanjem ulja pre ubrizgavanja, automatskim prebacivanjem motora na rad s dizelom u oblasti delimičnih opterećenja, promenom ugla predubrizgavanja kao i primenom aditiva za povećanje oksidativne stabilnosti ulja. Ovo zahteva adaptacije na postojećim konstrukcijama motora. S druge strane, rešenje ovog problema (bez adaptacija na motoru)  moguće je postići preradom biljnih ulja u biodizel.

Prof. dr Milan Tomić
Poljopriverdni fakultet, Novi Sad