Podaci o prodaji traktora u Evropi u 2023. ukazuju na pad prodaje u odnosu na godinu ranije. Pad u prodaji je evidentan i kada su u pitanju drugi tipovi poljoprivrednih mašina, ali se s pravom može reći da nema značajnih odstupanja u poređenju s višegodišnjim prosekom. Sličan trend u prodaji je zabeležen i na domaćem tržištu 
Srpsko tržište u skladu s dešavanjima na evropskom
Lane je, prema informacijama Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, dobijenih na osnovu obrade podataka o uvozu mašina Uprave carina, uvezeno ukupno 2.677 novih, pa i 1.447 upotrebljavanih. Ovi brojevi ukazuju na pad uvoza u odnosu na 2023, kada je ostvaren rekord u uvozu u poslednjoj deceniji sa 3.137 novih jedinica, i 1.612 upotrebljavanih. Međutim, treba istaći i to da u petogodišnjem periodu uvoz od lane ne ukazuje na pad, s obzirom na to da smo u 2021. uvezli 2.285 novih traktora, a godinu ranije 2.285. Od novouvezenih 2.677 traktora, 892 je bilo namenjeno za takozvanu industrijsku montažu, i to su traktori koji se uvoze mahom sa tržišta Indije i Kine. Ove dve države i dalje drže primat u udelu traktora, sa učešćem od 29%, odnosno 25%, a slede ih traktori iz Nemačke 10% i Italije 9%, dok je udeo traktora iz Belorusije 8%, a slede oni iz Francuske i Turske s udelom od 7%. Što se tiče zastupljenosti brendova, kada je reč o uvozu s istoka, najzastupljeniji su bili modeli Foton Lovol (327), Belarus (314), IMT (234), Solis (166), zatim Armatrac (158), YTO (140), Mahindra (127) i ostali. Kada govorimo o traktorima koji se proizvode u Evropskoj uniji, SAD, Japanu, Južnoj Koreji, apsolutni primat u uvozu imali su traktori proizvođača John Deere (233), a od onih koji su imali takođe značajan udeo slede Claas (134), Case IH (124), Deutz Fahr (104), Steyr (81), New Holland i McCormick sa po 66 jedinica, Lambgorhini (54), Landini (50), Antonio Carraro (40) i Valtra (37). Što se tiče traktora različite kategorije snage, najviše su se uvozili novi modeli od 37 kW do 75 kW, ukupno 988. U ovoj kategoriji snage treba naglasiti i to da je od ovog broja 310 bilo za industrijsku montažu. I u 2023. se najinteresantnijom pokazala kategorija snage od 75 kW do 130 kW, gde je uvezeno 797 traktora, uz 73 za industrijsku montažu. Ovakva slika uvoza je i odraz pravila koja važe u programu IPARD, u kom je definisana maksimalna snaga 100 kW. ''Polovnjaci'' su se najviše uvozili u kategoriji snage od 37 kW do 75 kW, njih 806, od čega je više od 35% traktora staro 35 i više godina. 
U odnosu na rekordnu 2022. godinu, kada je uvezeno 135 novih žitnih kombajna, lane je uvezeno 94, što je manje i nego 2021, kada je u uvozu brojano 110 jedinica. Primat u uvozu ostvarili su kombajni Claas – 45 jedinica, odnosno udelom na tržištu od bezmalo 48%. Drugu poziciju na tržištu zauzeo je John Deere sa 17 žetvenih jedinica, a slede New Holland (16), Case IH (5), Massey Ferguson (4), Fendt i Deutz Fahr sa po 3 i Lovol (1).  Takođe je zabeležen i uvoz manjeg obima polovnih žitnih kombajna u odnosu na godinu ranije. Tako je u 2023. uvezeno 366, godinu ranije 445, a 2021. čak 567 kombajna. 
Jedna od retkih kategorija mašina, gde je u 2023. ostvaren rast u obimu uvoza, jesu teleskopski manipulatori. Tako je u 2023. uvezeno novih 122, a godinu ranije 71 novi telehendler. Ipak, ovaj rast u uvozu se ne može pripisati većoj zainteresovanosti kupaca, već dobrim delom i kašnjenju u isporuci modela koji su bili naručeni u 2022. godini. 
Posmatrajući zbirno uvoz u 2023. i upoređujući ga sa 2022. godinom, neznatna je razlika u ukupnom broju i vrednosti novih jedinica. Tako je u 2023. uvezeno 13.027 jedinica, a godinu ranije 13.403. Ukupna vrednost uvezenih mašina za koje Poslovno udruženje vodi statistiku u 2023. je bila 175.674.577,24 evra, a 2022. 177.504.562,70 evra. Najveći pad u broju uvezenih mašina uočava se kod pojedinih tipova priključne mehanizacije. Tako je u 2022. uvezeno 720 novih plugova, a lane 450. Pad je zabeležen i kod novih sejalica, u 2023. bilo ih je 446, a godinu ranije 659. 
U okruženju takođe zabeležen blagi pad u prodaji traktora
I u zemljama okruženja u prethodnoj godini zabeležen je blagi pad u prodaji traktora. Tako je u Sloveniji registrovanio novih 1.104 traktora, a godinu ranije 1365, što ukazuje na pad od 19,1%. U Sloveniji su se najviše kupovali New Holland traktori (140), a slede John Deere (128) i Solis (103), dok ostali brendovi imaju manji udeo: Fendt (61), LS Mtron (58), Case IH (55), Claas (49) i drugi. 
Za razliku od Slovenije, u Hrvatskoj je u 2023. registrovano neznatno više traktora u odnosu na godinu ranije. Tako je u 2023. registrovan 1021 novi traktor, što je za šest više nego u 2022. ali za 41 manje u odnosu na 2021. Vodeći brend u Hrvatskoj je bio John Deere (133), a slede Lamborghini (113), Claas (99), Deutz Fahr (89), Sonalika (68), New Holland (64), Same (59) i Case IH (57) i drugi. 
U Bugarskoj je registrovano 1262 nova traktora, a najveći udeo u prodaji imao je John Deere sa 266 jedinica, dok je na drugom mestu po broju traktora koji su dobili prvog vlasnika Kubota sa 141 jedinicom. Od drugih brendova udeo na tržištu veći od 5% imali su New Holland (88), Case IH (86), LS (86), Lamborghini (84) i Deutz Fahr (76).  
 
I na severu smanjena prodaja traktora
 
Prodaja traktora u 2023. i na severu Evrope pratila je trend kao i na ostatku kontinenta. Tako je u Danskoj u 2023. registrovano 1.622 nova traktora, što je za 230 traktora manje nego godinu ranije. Apsolutni lider na tržištu je John Deere (421), a slede ga Case IH (273), New Holland (242), Claas (157), Valtra (143) i Deutz Fahr (138), Massey Ferguson (107) i Fendt (103). 
U Litvaniji je zabeležen pad u broju novoregistrovanih traktora za oko 23%, to jest u 2023. je na tržištu plasiran 975 traktor. I na ovom tržištu na severu Evrope lider na tržišu je John Deere (198), a zatim po udelu na tržištu većim od 5% slede Valtra (121), Claas (91), Massey Ferguson (90), Case IH ( 68), Solis (59) i New Holland (50).   
U Finskoj je u 2023. ostvarena prodaja 1.540 novih traktora. Tradicionalno kao domaći proizvod, traktori Valtra imaju apsolutnu dominaciju na tržištu, a lane su ostvarili udeo na tržištu od 42,60%, što znači da je 656 traktora dobilo svog vlasnika. Osim Valtre, primetni udeo na tržištu, od 5% do 10% imali su New Holland (135), John Deere (126), Claas (114), Fendt (89) i Massey Ferguson (81). 
Prema nama dostupnim podacima, najveća prodaja novih traktora na severu Evrope u 2023. ostvarena je u Švedskoj, gde je na tržište plasirano 2361 traktor. Najveći udeo na tržištu ostvarili su John Deere (556) i Valtra (458), a slede Massey Ferguson (340), New Holland (237) i Case IH (205). 
 
Francuska lider po prodaji 
 
Pregledom tržišta Zapadne Evrope kao najveće tržište traktora u 2023. izdvojila se Francuska, u kojoj je novoregistrovanih 41.664 traktora. U ovoj zemlji je zabeležen čak i rast u prodaji u odnosu na 2022, kada je na tržištu plasirano 40.445 traktora. Na ovom tržištu lider u prodaji sa udelom na tržištu je takođe John Deere (22,8%), a slede New Holland (15,2%), Fendt (13,5%), Claas (10,2%), Massey Ferguson (9,4%), Case IH (7,8%) i Valtra (6,6%). 
Sa 30.345 novoregistrovanih traktora u Nemačkoj u 2023. tržište je ostalo skoro nepromenjeno u odnosu na 2022, kada je prodat samo jedan traktor manje. I nemački poljoprivrednici su najveće poverenje iskazali prema domaćem proizvođaču traktora, kompaniji Fendt. Tako su traktori Fendt u 2023. ostvarili udeo na tržištu od 20,2% (6.140), a sledi ih John Deere sa 19,4%, odnosno 5.889 traktora. Udeo na tržištu između 5% i 8% ostvarili su i Deutz Fahr (2.483), Claas (2.092), Kubota (1.978), Case IH/Steyr (1.792) i New Holland (1.578). 
  
Tekst i foto: Marija Antanasković