Tradicionalno Savetovanje voćara, 19. po redu održano je  na novosadskom Poljoprirednom fakultetu, 24. februara. Skup je organizovalo  Društvo voćara Vojvodine i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.

 S obzirom da je prošla godina bila teška za voćare ne čudi da je ovo Savetovanje okupilo  veliki broj proizvođača, stručnjaka i kompanija koje se bave voćarstvom.

Prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Vojvodine, osvrnuo se na  godinu koja je za nama u kojoj su voćari osim ulaganja u proizvodnju  imali i problema  s vremenskim nepogodama. Podsetio je da je vegetacija počela s niskim temperaturama, kasnije su nastupili nepovoljni  vremenski uslovi tokom oprašivanja i oplodnje pogotovo kod šljive i kruške, a nakon cvetanja zabeležene su i visoke temperature. Nažalost, nije se na tome završilo usledio je olujni vetar koji je samo u Fruškoj gori srušio 120 hektara savremenih zasada jabuke i kruške s protivgradnom mrežom.

 - Sve to uticalo je na smanjenje voćarske proizvodnje u 2023. u odnosu na 2022. za oko 260.000 tona, upozorio je prof. dr Keserović. – Najveće smanjenje zabeleženo je kod šljive oko 30.000 tona, a kod jabuke 105.000 tona.

Zato je Savetovanje i organizovano da bi se ukazalo na  izazove s  kojima se proizvodjači susreću i kako da ih reše.

Prof. dr Keserović je upozorio voćare da moraju da vode računa da se proredjivanju plodova uradi na vreme. Naime prošle godine mnogi su kasnili s proredjivanjem, nisu uradili kad je to bilo najpotrebnije, a to je u fazi cvetanja i precvetavanja. Podizanje vetrozaštitnih pojaseva pruža sigurnost proizvodnji od olujnih vetrova, što se potvrdilo u prošloj godini tamo gde ih je bilo. Ipak ono što brine voćare  su visoke ovogodišnje temperature u februaru.. Badem je procvetao, a rane sorte kajsija su pred cvetanjem. Ukoliko bi se u narednih pet , šest dana  pojavio mraz, od - 3°C do - 4 °C naneo bi značajne štete koštičavim voćnim vrstama.

Protiv niskih temperatura, efikasne su direktne mere borbe primenom antifrost sistema ne samo kod jabučastih nego i kod koštičavih voćnih vrsta, kao i zaštita grejanjem, upotreba vetrogeneratora ali i ubacivanje toplog vazduha.

- Ne treba zaboraviti ni stari efikasan  metod zadimljavanja, postavljanjem  bala na svakih 5 metara oko zasada, podsetio je prof. dr  Keserović.- Prednost je da ukoliko bi se ovom metodom temperatura sa -2,5°C podigla  do 1,5°C, umnogome bi se sprečilo izmrzavanje osetljivih voćnih vrsta poput kajsije, trešnje, breskve.

Prof. dr Nenad Magazin je upozorio  da su zime sve kraće i blaže, a mrazni period sve duži. Takodje, sve su učestaliji mrazevi u aprilu kao  i snežne padavine. Da bi se te klimatske promene donekle ublažile neophodno je da voćari  prilikom podizanja zasada primene preventivne mere odnosno  povedu računa o izboru lokaliteta kao i adekvatne voćne vrste i sorte koje su otporne na mraz.

Bez ulaganja u proizvodnju nema ni napretka. Veliku podršku voćarima  pruža Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

 Mladen Petreš, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je prošla godina bila rekordna po broju prijava na konkurse Sekretarijata.  Najavio je proizvodjačima da ih i u ovoj godini ocekuju konkursi, a za njih je  planiran budzet oko 1, 4 milijarde dinara.

Izbor tema ovogodišnjeg Savetovanja, samo je potvrdio da se voćari  sureću s brojnim izazovima. Tako se moglo više čuti  o djubrenju jabuke, ali i o novim izazovima u zaštiti jabuke, kao i o berbi i čuvanju leske, o biostimulatorima i bioprotektorima u voćarstvu, kao  o biopesticidima u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane ali i o suzbijanju njaznačajnijih patogena jabuke u savremenoj voćarskoj proizvodnji.

T. Gnip

Foto: G. Mulić