Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) je korovska biljka velikog reproduktivnog potencijala i invazivni alergen. Jednogodišnja je korovska vrsta, uneta iz Severne Amerike na prostor Evrope. Tako da se, u krajevima gde se nije masovno proširila, uglavnom javlja pored glavnih saobraćajnica, železničkih stanica, na stovarištima, odnosno tamo gde je veliki protok robe. Decenijama se ova korovska biljka nesmetano širi, a njena štetnost po stanovništvo ogleda se u alergenim svojstvima polena. Najveće količine polena ambrozije očekuju se od sredine avgusta do sredine septembra.

Dok je za ostale biljne vrste koje prouzrokuju alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija ima veći alergeni potencijal i dovoljna je upola manja koncentracija polena (15 zrna po kubnom metru) da osetljive osobe pogodi intenzivna polenska kijavica. Jedna biljka ambrozije produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna. Zrnce polena izgleda kao kugla sa kukicama i kao takvo se kači (zadržava) u disajnim putevima. Ima dobre aerodinamičke osobine i može putovati i 300 kilometara.

U polenu ambrozije pronađena su 52 alergena. Od svih polenskih alergija, polen ambrozije učestvuje 50-60 odsto. Česti napadi rafalnog kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice. Ukoliko se ne leči, može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme. Lekari preporučuju terapiju antihistaminicima i internazalnim kortikosteroidima. Važno je istaći da prema uredbi Vlade Srbije iz 2006, svi vlasnici poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta i korisnicijavnih površina dužni su da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja, suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera.

Kako je prepoznati

Ambrozija je biljka uspravnog, razgranatog stabla, visine preko dva metra. Listovi su perasto deljeni, režnjeviti. Cela biljka je obrasla gustim dlačicama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, grupisani u jednopolne glavičaste cvasti. Muške cvasti su grozdaste, terminalne, a ženske postavljene ispod muških. Plod je jajasta ahenija. Jedna biljka produkuje 500-3.000 plodića koji mogu u zemljištu da opstanu i do 40 godina. Zbog velike produkcije semena i duge klijavosti, sa ruderalnih staništa prelazi na gajene kulture - kukuruz, krompir, šećernu repu, soju i postaje dominantan, teško iskorenljiv korov. U Vojvodini je odavno stigla i u gajene useve.

Suzbijanje na nepoljoprivrednom...

U cilju borbe protiv ovog korova, bitan momenat je prepoznavanje (detekcija) ambrozije. Poučeni iskustvima sa terena, ambrozija je po izgledu slična pelenu, divljoj šargarepi, aptovini.Osnovni cilj suzbijanja ambrozije je smanjivanje njene populacije iz godine u godinu i dovođenje brojnosti ispod praga štetnosti. Smatra se da je potreban period od pet godina permanentnog suzbijanja ambrozije da bi se dobili vidni efekti u smanjenju brojnosti ove vrste na jednom terenu. Za suzbijanje ambrozije na nepoljoprivrednim površinama preporučuje se primena mehaničkih i hemijskih mera. Pojedinačne biljke mogu se mehanički uništiti čupanjem sa korenom. Vreme uništavanja biljke je pre punog cvetanja, a to je avgust, kako bi se sprečilo rasejavanje polena i kasnije semena.

...i poljoprivrednom zemljištu

 Važno je istaći da ambrozija nanosi velike štete biljnoj proizvodnji, umanjujući prinose (i do 50%) i pogoršavajući kvalitet dobijenih proizvoda, a u uslovima izrazito visoke brojnosti može potpuno uništiti proizvodnju neke gajene biljke. Kratkoročni cilj suzbijanja ambrozije je njeno uništavanje pre cvetanja, odnosno sprečavanje obrazovanja semena.  Posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju ambrozije na poljoprivrednim zemljištima koja se nalaze u neposrednoj blizini gradova, a na kojima je ova vrsta najviše prisutna.

 U širokolisnim usevima postoje preparati za njeno efikasno suzbijanje, a na površinama pod strnim žitima, ona se može efikasno i jednostavno suzbiti posle žetve žita i ljuštenja strništa, ali još uvek pre cvetanja i plodonošenja. Za suzbijanje ambrozije koriste se administrativne, agrotehničke (osnovna obrada zemljišta, nega useva, pravilno đubrenje, setva čistog semenskog materijala, vreme, dubina gustina setve useva), mehaničke (košenje, čupanje, paljenje), hemijske (primena herbicida) i biološke mere (primena bioagensa kao što su mikroorganizmi, insekti, grinje, nematode, živina, sitna i krupna stoka).

U nekim zemljama primenjuju se karantinske mere sprečavanja širenja ambrozije. Sastoje se u uništavanju žarišta, suzbijanju ambrozije na neproizvodnom zemljištu (utrinama, parlozima, međama, duž puteva i železničkih pruga, smetlištima, građevinskim zemljištima, ekonomskim dvorištima), zabrani i kontroli transporta semena bilja i stočne hrane iz zaraženih u nezaražena područja. Agrotehničke mere koje se izvode na poljoprivrednim površinama, poput setve čistog semena, dubokog oranja, okopavanja, tanjiranja, drljanja, kultiviranja, prašenja i drugih mera, mogu se upotrebiti i za uništavanje ambrozije. Mehanički, ova korovska biljka se može suzbijati čupanjem zajedno sa korenom, niskim košenjem i drugim vidovima mehaničkog uništavanja. Nakon košenja, ambrozija se regeneriše i ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadeset dana.

Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje. Jedino na ovaj način se onemogućava formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena.

Hemijsko suzbijanje ambrozije obavlja se primenom herbicida. Danas postoje jeftini, ekološki prihvatljivi herbicidi kojima je moguće efikasno suzbiti ambroziju u svim fazama razvića. Herbicidi za suzbijanje ambrozije primenjuje se preko zemljišta i preko lista - folijarno. Preparati primenjeni preko zemljišta na biljku deluju u fazi klijanja, a folijarnu primenu treba obaviti posle nicanja, a najkasnije pre cvetanja. Za suzbijanje ovog korova dozvolu ima veliki broj preparata na bazi različitih aktivnih supstanci.

Herbicide je potrebno koristiti u najosetljivijim fazama razvoja ambrozije, s visokom efikasnošću. Prednost treba dati kombinaciji preparata sa različitim mehanizmom delovanja i rotirati ih. U zavisnosti od useva (ali i vremena primene preparata pre-em ili post-em), postoji veliki izbor herbicida kojima se ova korovska vrsta može uspešno suzbijati.

 Utvrđeno je da i neke vrste patogenih organizama mogu da smanje njenu brojnost. Ipak, u borbi protiv ove korovske vrste najviše se koriste hemijske mere borbe za njeno suzbijanje.

Tekst i foto:

Dipl. inž. Svetlana Šućević

PSSS "Novi Pazar"