Ministar za brigu o seluMilan Krkobabić u banatskoj opštini Žitište u Srpskom Itebeju, otvorio je „Drugu letnju zadružnu školu“.

Krkobabić je tom prilikom rekao da naša zadružna tradicija datira iz 1846. godinei naš duh zadrugarstva je imanentan evropskom zadrugarstvu.

-I mi tu nastavljamo, prešli smobroj od  hiljadu novoosnovanih zadruga i u narednom periodu u planu je da iz tog kvantiteta pređemo u novi kvalitet, pravih specijalizovanih zadruga horizontalno i vertikalno povezanih,  naglasio je ministar Krkobabić.

Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, koja se održava u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ pratiće i praktični obilasci nekoliko uglednih zadruga Vojvodine. Pohađaće je 50učesnika iz 20 zadruga sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić podsetio je na značaj edukacije, predavanja, stručnih skupova, letnjih i zimskih praktičnih škola sa različitim temama „Moramo dovršiti rejonizaciju, menjati strukturu useva i uvesti nove tehnologije u proizvodnji“ bio je jasan akademik.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov-Bizonj istakla je da je ova letnja škola namenjena pre svega mladim ljudima koji rade u zadrugama, sa ciljem da obogate svoja znanja, steknu kontakte, razmene iskustva i primene ih u svojim zadrugama i sredinama iz kojih dolaze.

-Zadrugama su najvažnije investicije u tehnološki razvoj, a zadrugarstvo je u današnjem agrarnom miljeu svakako doživelo pravi preporod. Sve više je mladih ljudi koji se udružuju i uviđaju prednosti ovakvog poslovanja,  izjavio je Nandor Vereš, polaznik škole i direktor zadruge Agrosoj iz Neuzine.

ZZ „Mrkšićevi salaši“, zadruga domaćin ove letnje škole, posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 330 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi. „Mi smo uspeli da zadržimo život na selu, imamo 300 đaka u seoskoj školi, a zapošljavamo i stručne ljude iz grada. Srpski Itebej je specifično selo, koje je imalo čak osam zadruga do Drugog svetskog rata” objasnio je direktor Vojislav Mrkšić.