Iako je zakonom zabranjeno, paljenje biljnih ostataka nakon žetve, nažalost, još uvek  je prisutno.  Ministarstvo poljoprivrede, lokalna vlast i stručnjaci ukazuju na to da se ne pale žetveni ostaci, niti bilo koja druga kultura na njivama, ali apeli ponekad kao da ne dolaze do poljoprivrednika.  Ima  poljoprivrednika kojii su uvereni da je pepeo koristan kao izvor hranjivih materija za biljke, kao i da se paljenjem ostataka uništavaju korovi i prouzrokovači  biljnih bolesti.
 To, međutim, nije tačno. Paljenjem se stvaraju visoke temperature, koje ubijaju i uništavaju korisne mikroorganizme zemljišta. Tako stradaju kišne gliste, kao i druge životinje koje su veoma bitne za stvaranje humusa. Nakon paljenja, plodni sloj zemljišta prekriven je pepelom, što se kasnije pretvara u prašinu. Nju ispiraju kiše i odnose vetrovi, odnosno nestaje plodni sloj. Osim toga, paljenje predstavlja i opasnost, jer se vatra može proširiti i izazvati požare većih razmera.
Paljenje strništa ne donosi ništa korisno i samo šteti proizvođačima. Zato je važno odmah nakon žetve zaorati biljne ostatke, odnosno obaviti ljuštenje strništa.
Prednosti zaoravanja su višestruke. Poboljšava se vodni režim zemljišta, stvara se rastresit sloj na površini oranice, koji sprečava isparavanje vlage. Dokazano je da plodna oranica na kojoj je strnište zaorano u vreme jesenjeg oranja ima čak za dva do 2,5% više vlage od onog na kome ovaj posao nije obavljen. 
Takođe, pospešuje se nicanje semena korova, koji se kasnije mnogo lakše uništava.
Zaoravanjem u zemljište se unose preostali delovi biljaka posle žetve, što je jedna  vrsta đubrenja, ali slabijeg. Takođe, stvaraju se i uslovi za pravovremeno i potpuno duboko obrađivanje zemljišta,  koje se manje stvrdne. Zbog zaoravanja se čak ubrzava mineralizacija biljnih ostataka, odnosno biljkama se osigurava više hrane, koja je lako pristupačna. 
Najbolje bi bilo da se zaoravanje obavlja odmah nakon žetve. Ukoliko  se  ne može obaviti odmah, može i kasnije. Čak i dva meseca nakon žetve bolje je nego da se uopšte ne obavi. Zaoravanje se obavlja plugom ili tanjiračom na dubinu od 10 do 15 centimetara.
Dipl.inž. Dejan Stepanović
PSS "Sremska Mitrovica"
foto:G.Mulić