Završetkom vegetacije u jesen počinje zaštita voćaka za narednu vegetaciju. Prve mere kojima se smanjuje količina inokuluma u narednoj vegetaciji se odnose na sakupljanje lišća i mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćaka i njihovo iznošenje iz voćnjaka i spaljivanje.
Patogeni mikroorganizmi, prouzrokovači bolesti prezimljavaju u vidu micelije, bespolnih i vegetativnih spora, polnih spora, sklerocija,  bakterija i drugih  formi u pupoljcima, na kori grana i stabla, u pukotinama kore, rak ranama, na mumificiranim plodovima i u opalom lišću. Takođe, i štetočine najčešće u stadijumu jajeta i larvi prezimljavaju u pupoljcima, na kori grana, stabla i u pukotinama kore.
Zaštita tokom perioda mirovanja poznata je kao zimsko tretiranje - prskanje. Ovom merom smanjuje se količina inokuluma patogena - prouzrokovača bolesti ili njihov infekcioni potencijal.Tako, u narednoj vegetaciji, moguće je očekivati manji napad bolesti i lakše će se sa manjom upotrebom pesticida suzbijati ili upravljati zdravstvenim stanjem gajenih biljaka.
Zimsko tretiranje ne može da zameni zaštitu tokom vegetacije, ali će sigurno olakšati i doprineti opštem zdravstvenom stanju svake voćke odnosno voćnjaka, da zaštiti pupoljke, lišće i cvetove od prvih oštećenja u proleće, koja mogu biti veoma značajna.
Ovim tretmanom  suzbijaju se: biljne vaši, štitaste vaši, krvava vaš, mrazovci, gubar, kukavičja suza, jabukin cvetojed, jabukin moljac, šljivin i  breskvin moljac, kruškina buva, razni smotavci, crvena voćna grinja i šljivina štitasta vaš.
Od patogena efikasno se suzbijaju prouzrokovači bolesti: Taphrina deformans, Taphrina pruni, Venturia inaeljualis, Venturia pyrina, Monilinia spp., Stigmina carpophilla i  drugi.
Najbolje rezultate zimsko tretiranje višegodišnjih biljaka daje pred samo kretanje vegetacije. Temperatura pri kojoj se vrši tretiranje treba da bude viša od 5° C. Nikako po vlažnom i hladnijem vremenu jer može biti fitotoksično za biljku, kao ni u vreme bubrenje pupoljaka ili cvetanju.
Za zimsko tretiranje koriste se preparati na bazi bakra kao fungicida sa preparatima na bazi mineralnog ulja koji deluju na štetočine. Mehanizam delovanja mineralnog ulja manifestuje se tako što ulje prekriva prezimljujuću formu insekata i grinja, a sloj ulja onemogućava pristup kiseonika štetočini (sprečava disanje-izaziva gušenje) i oni uginjavaju. Prednost mineralnih ulja u odnosu na insekticide je što štetočine ne stiču rezistentnost prema njima.               
Biljke je potrebno dobro okupati kako bi sredstvo dospelo do svih pukotina, rana na biljci u količini i koncentraciji preporučenoj na sredstvu.
Master inž. Ivana Obradović
PSSS "Prokuplje"