Savremena poljoprivreda suočava se sa izazovom proizvodnje sve većih količina hrane za narastajuću populaciju na ograničenom zemljišnom resursu.Zbog toga je ova proizvodnja sve intenzivnija, a samim tim predstavlja sve veću pretnju za životnu sredinu. Globalno, savremena poljoprivreda se smatra jednim od najvećih zagađivača zbog prekomerne i neodgovorne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Takođe, njenim delovanjem uništava se biodiverzitet, podstiče erozija, zagađuju vodotoci i slično. Da sve to mora i može drugačije složili su se učesnici tematskog skupa "Poljoprivreda- od zagađivača do čuvara životne sredine- uslov za integracije u EU" koji je danas održan u Novom Sad u organizaciji "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, Privredne komore Vojvodine i Zadružnog saveza Vojvodine.

- Suočavamo se često sa činjenicom da poljoprivrednici neadekvatno upotrebljavaju pesticide ne poštujući ni vreme primene ni preporučene količine što negativno utiče na zdravlje životne sredine, ali pre svega ljudi koji u njoj žive. To je nešto što svakako više nećemo tolerisati i ljudi koji namerno upotrebljavaju zabranjena i neadekvatna sredstva biće kažnjeni u skladu sa zakonom, rekao je obraćajući se učesnicima skupa ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i dodao da na nas putu evropskih integracija očekuju ulaganja od 15 milijardi evra da bismo dostigli  potrebne standarde. Ta sredstva se, kako je istakao, mogu obezbediti iz fondova i kroz privatno i javno partnerstvo, ali  da bismo dobili novac koji nam potencijalno stoji na raspolaganju neophodno je da imamo urednu projektno-tehničku dokumentaciju i sve opštine moraju da budu svesne toga.

Racionalizacija u poljoprivrednoj prizvodnji je jedan od bitnih faktora očuvanja životne sredine, a značajunu pomoć u ovom segmentu mogu da pruže kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih poljoprivrednici znaju tačno koliko im je mineralnog đubriva potrebno za parcele.

-Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo već godinama  u saradnji sa poljoprivrednom stručnom službom Vojvodine omogućava besplatne kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih su markirane i pojedine parcele ne kojima su utvrđenie čak toksične količine pojedinih elemenata, istakao je Vladislav Krsmanović, pomoćnik resornog sekretara i dodao da je ovaj sekretarijat finansirao uklanjanje čak 38 divljih deponija sa površine od 38 hektara.

Poseban problem u poljoprivredi predstavlja animalni otpad čije zbrinjavanje nije rešeno na adekvatan način pa leševi životinja i njihovi delovi završavaju na deponijama ili improvizovanim jamama. Neadekvatno odložen animalni otpad, kako je istakao Siniša Grubač iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, predstavlja potencijalni izvor zaraze za ljude i životinje. On je naglasio da lokalne samouprave moraju da preuzmu veću odgovornost za zbrinjavanje animalnog otpada i to tako što će na svojoj teritoriji praviti objekte za njegovo privremeno odlaganje.

Zaključak ovog skupa bio je da iako postoji zakonska regulativa koja predviđa sankcije  za sve one koji se na neadaekvatan način odnose prema zaštiti životne sredine trenutno nema dovoljno kapaciteta, ali ni volje, da se prekršioci kazne na pravi način. Zbog toga je važno jačanje međusektorske saradnje u otkrivanju i sankcionisanju počinioca protivzakonitih radnji, ali i preventivno i obrazovno delovanje kojim bi se podigla svest o važnosti očuvanja životne sredine zbog zdravlja i opstanka nas samih. Miroslav Ivanović iz udruženja SECPA izneo je  stav da je potrebno uvođenje subvencija po uzoru na EU kojima bi se poljoprivrednici stimulisali da odgovorno postupaju sa materijama koje potencijalno mogu da ugroze zdravlje planete.

Učesnici skupa bili su i predstavnici Pokrajisnkog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Pokrajinskog sekretarijata urbanizam i zaštitu životne sredine i Fakulteta Zaštite životne sredine EDUKONS u Sremskoj Kamenici. Opširniji tekst o ovoj temi biće objavljen u narednom broju lista "Poljoprivrednik".

A.Milić