* Tokom četiri ciklusa kuće je dobilo 188 parova, a žene su na svim ugovorima upisane kao suvlasnici nekretnine
 
Jedan od osnovnih uzroka lošeg položaja žena na selu je to što one u velikom procentu nisu vlasnice nekretnine, pa samim tim često nisu ni samostalne u odlučivanju o poslovima na gazdinstvu. Iz istog razloga nemaju mogućnost založnog prava na osnovu kojeg bi mogle da investiraju u razvoj sopstvenog biznisa. Pokrajinska vlada je prepoznala ovaj problem i već nekoliko godina iz budžeta izdvaja sredstva namenjena mladim bračnim i vanbračnim parovima za kupovinu kuća na selu u okviru Konkursa za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Konkurs realizuje Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Specifičnost ovog konkursa je to što se dobitnici sredstava upisuju kao suvlasnici nekretnine, odnosno žene su vlasnice polovine svake dodeljene kuće. Zahvaljujući ovom konkursu, do sada je 188 porodica dobilo krov nad glavom, a u ovu svrhu iz Pokrajinskog budžeta izdvojeno je oko 180.000.000 evra. Bitno je napomenuti da se ovim programom realizuje nekoliko važnih strateških ciljeva države, a to su povratak mladih na selo, razvoj ruralnih sredina i ekonomsko jačanje položaja žena. Nedavno je završen još jedan, četvrti po redu ciklus ovog konkursa, zahvaljujući kojem je još 30 porodica dobilo svoj krov nad glavom.
Prema rečima pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predraga Vuletića, program povratka i ostanka mladih na selu i ekonomskog osnaživanja žena pokrenut je na osnovu istraživačkih podataka Zavoda za ravnopravnost polova o vrlo malom broju žena koje poseduju kuće i imanja. Ovaj konkurs je bio prilika da se kuće sa okućnicom ravnopravno uknjiže na muškarca i ženu, odnosno na bračne i vanbračne partnere. Imajući u vidu važnost konkursa za razvoj i poboljšanje demografske strukture sela, sekretar je najavio da će rebalansom budžeta biti odobreno još sredstava, tako da će do kraja godine još 30 porodica dobiti ključeve svoje nekretnine.
Direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović rekla je da su za ovaj poziv stigle 234 prijave, što svedoči o velikom interesovanju mladih da se nastane na selu i tu formiraju porodicu. Naglasila je i to da program dodele kuća nije socijalni, nego podsticajni, jer je uslov za dobijanje sredstava da bar jedan supružnik ima zaposlenje. Takođe, dobitnici sredstava za kupovinu kuća nekretninu ne smeju da otuđe u narednih 10 godina.
Prema statističkim podacima kojima raspolaže ovaj zavod, žene obavljaju 67 odsto svetskog rada, a zarađuju svega 10 odsto svetskog dohotka i pri tome su vlasnice jedan odsto svetskog imetka. Statistika je neumoljiva i kada je u pitanju obrazovanje žena, pa tako one čine 70 odsto nepismenih u svetu, zarađuju od 15 do 50 odsto manje za jednak rad nego muškarci, a od 1,3 milijarde osoba koje žive u potpunom siromaštvu 70 odsto čine žene.
Imajući sve to u vidu, veoma je važna svaka podrška koja se na republičkom, pokrajinskom, ali i lokanom nivou pruža osnaživanju žena. Pri tome, posebno treba izdvojiti žene na selu, koje su dvostruko diskriminisane time što su žene i time što žive na selu. Na selu, naime, osim loše demografske situacije, nije dobra ni infrastruktura, nedostaju institucije, kulturni i društveni sadržaji, mogućnost za zaposlenje. Ipak, 188 mladih žena je zajedno sa svojim partnerima, dosta njih i sa decom, odlučilo da svoj život gradi na selu. Među ovim supružnicima, muškarci su obično onaj partner koji je zaposlen, što je i bio jedan od uslova za prijavu na konkurs. Žene su, s druge strane, veoma voljne da počnu da se bave poljoprivredom i na svom imanju najpre proizvedu hranu za porodicu, ali i viškove koje bi mogle da ponude na prodaju. Neke od njih su se već okušale ili tek nameravaju da se okušaju u različitim vrstama proizvodnje, prerade, izrade rukotvorina, pružanju turističkih usluga i sličnom. Sve to predstavlja dobru osnovu da se život počne vraćati na selo, ali i da postane kvalitetniji, a žene su važan segment tog procesa.

Aleksandra Milić

22. jun 2018.

 
 
ŠANSA ZA MIRAN I KVALITETAN ŽIVOT
 
Dragana Arsenijević je s porodicom živela u iznajmljenoj kući u Futogu, a kao dobitnica sredstava za kupovinu doma izabrala je da se preseli u Bački Gračac, u opštini Odžaci.
- Bački Gračac nam se dopao zato što je to mirno i lepo selo, a imaćemo mogućnost i da se bavimo poljoprivredom i proizvodimo hranu za sebe, što nam i jeste namera. Inače, imam kreativnu radionicu u kojoj pravim dekoracije od stiropora, za šta mi takođe treba dosta mesta, a mislim da ću to imati u novoj kući, objašnjava Dragana Arsenijević.
Ova mlada žena kaže da joj to što je sada suvlasnica nekretnine daje određenu sigurnost, ali je najviše raduje što će njena deca, sin od četiri i po i ćerka od dve godine, odrastati na selu, u zdravom i prirodnom okruženju. Veruje da će njenoj porodici i njoj preseljenje na selu pružiti šansu za miran i kvalitetan život o kojem su maštali.
 
SA SELA U GRAD I NATRAG
 
Bojana Mitošević je rodom iz Kucure i za vreme studija živela je u gradu, dok je njen sadašnji suprug tamo radio. Nakon što je završila studije srpskog jezika i književnosti, preselili su se u Savino Selo, odakle je suprug. Bojana je uspela da se zaposli u struci, ali nisu imali svoju nekretninu, nego su iznajmili kuću. Zahvaljujući konkursu Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, sada su postali vlasnici kuće u Savinom Selu.
- Mi smo primer onih koji su živeli u gradu, pa su odlučili da se vrate na selo, najviše zbog toga što sam ovde našla posao, ali i zbog naše dece koja ovde imaju baku i bolje uslove za život. Suprug inače želi da se oproba u proizvodnji malina, a ja nameravam da mu pomažem i odluku da se trajno nastanimo na selu doneli smo zajednički, objašnjava Bojana i napominje da bi trebalo da bude više budžetskih sredstava, pre svega za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja u ruralnim sredinama.
Bojana Mitošević navodi i da nije lako kada se iz grada, gde su različiti sadržaji na dohvat ruke, dođe u selo gde nema mnogo toga kada je u pitanju društveni život. Ipak, kako kaže, i ona i suprug su rođeni na selu, pa im nije bilo teško da se prisete i naviknu na to.
 
PLANIRAJU SADNJU LEŠNIKA
 
Tijana Stanišić i njen suprug su iz Višnjićeva, sela u opštini Šid, i na konkurs za dobijanje kuće su i ranije konkurisali, ali ovaj put su se našli među srećnim novim vlasnicima nekretnine.
- I suprug i ja smo sa sela i želja nam je bila da tu ostanemo i živimo. U braku smo tri godine, pre dva meseca smo postali roditelji, a sada smo i vlasnici kuće, što smo veoma želeli, i zahvalni smo što nam je omogućeno da konačno imamo svoj krov nad glavom, priča Tijana i napominje da se nova kuća u kojoj će uskoro živeti nalazi nedaleko od one u kojoj sada borave.
Stanišići planiraju da u svom novom gazdinstvu počnu da se bave poljoprivredom. Razmišljaju, naime, da posade zasad lešnika, a nije isključeno da će se kasnije odlučiti i za neku drugu proizvodnju.
 
 
Projekat "Žene na selu, njihov položaj i kako ga poboljšati" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.