* Da bi ljudi ostali na selu ili se u njega vratili, moraju im se omogućiti uslovi za život i rad kojih sada nema
* Važno je podsticati i promovisati održivu proizvodnju u ovim sredinama kako bi se pomoglo ženama i mladima
 
Ruralne sredine u Srbiji su devastirane, dosta sela ostalo je bez stanovnika, a u još mnogo njih pitanje je dana kada će se to dogoditi. Da bi se vratio život u sela, mora se naći način da se ljudi zadrže u njima, a oni će ostati samo ako imaju odgovarajuće uslove za život i rad. Zbog toga im se to mora omogućiti. Posebno ugrožene kateorije su žene, deca i stari. Prema istraživanjima koje je na terenu sprovela Ženska ruralna mreža Vojvodine, ono što najviše muči stanovnice ruralnih sredina je teško dostupan javni prevoz, otežan pristup zapošljavanju i obrazovanju, nerazvijenost infrastrukture kada je u pitanju čuvanje dece i starih. Veliki broj žena na svom gazdinstvu proizvodi i prerađuje hranu, ili izrađuje rukotvorine, čijom organizovanom prodajom bi mogle značajno da poboljšaju svoju ekonomsku situaciju. Međutim, teško dolaze do tržišta i kupaca. Ženska ruralna mreža je i osnovana s namerom da poveže i udruži žene kako bi lakše ostvarile svoje ciljeve i porodicama omoućile kvalitetan život na selu. U ovu mrežu trenutno je uključeno 14 organizacija, a još nekoliko njih izrazilo je želju da se priključi njenom radu.
- Udruživanje je osnova za napredak u bilo kojem poslu i nije isto kad se za neko pitanje založe članice iz 14 udruženja u poređenju sa tim kada bi to žene radile pojedinačno svaka za sebe, smatra Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine, organizacije koja je i inicijator formiranja Ruralne mreže.
Radovanovićeva očekuje da će ova organizacija nastaviti da jača i postati ozbiljan pregovarački partner na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou kada je u pitanju unapređenje života u ruralnim sredinama, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti s evropskim. U tom smislu najavljuje okrugle stolove i debate na kojima će biti izneti stavovi Ruralne mreže o tome.
Napominje i da velika površina naše zemlje pripada upravo ruralnim sredinama u kojima je sve manje ljudi. Iz tog razloga je neophodno stvoriti uslove da stanovnici tamo ostaju ili privući mlade da se tu nastane, a za to su neophodna veća ulaganja.
- EU je prepoznala važnost finansiranja ruralnih područja i iz buxeta izdvaja ozbiljna sredstva za njihov razvoj. Ta svest se mora razviti i kod nas. Uloga žena je posebno važna, jer su one stub razvoja seoskih sredina. One su temelj porodice, inovativne su i znaju da na okućnici smisle neku proizvodnju s ciljem da nahrane porodicu. Žene su pokazale da su prilagodljive i najčešće su upravo one promoteri udruživanja u svojim sredinama, smatra Radovanovićeva.
Većina žena koje trenutno žive u ruralnim sredinama tržišne viškove najčešće poklanja ili razmenjuje, ali neke od njih uključile su se u internet prodaju. Važno je napomenuti da su proizvodi iz domaće radinosti važni ne samo za stanovnike sela i njihov opstanak i ekonomsko osnaživanje već i za celokupnu društvenu zajednicu. Oni su, naime, dobijeni na prirodan način, izrađeni su od zdravih i nezagađenih namirnica i prirodnih materijala. Sve više potrošača postaje svesno važnosti zdrave ishrane, ali nisu dovoljno informisani gde mogu da ih nabave i kako da razlikuju zdrave prozvode od onih koji to nisu. Iz tog razloga mora se ulagati u obrazovanje i potrošača i proizvođača. Prvi moraju da nauče zašto je važo kupovati proizvode iz, na primer, organske i kontrolisane proizvodnje. Moraju da budu svesni da time unapređuju svoje zdravlje, ali i omogućavaju održivi razvoj ruralnih sredina. Proizvođači bi, s druge strane, osim što kroz lični kontakt izgrađuju poverenje s potrošačima, mogli svoje proizvode dodatno da valorizuju time što će ih podvrgnuti kontroli i na njih staviti neku oznaku kvaliteta.
Zelena mreža Vojvodine bila je i jedan od pionira u promociji organske poljoprivrede. Zahvaljujući ovoj organizaciji, formirana je prva pijaca organskih proizvoda u Novom Sadu. Aktivnosti ove organizacije podržali su i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i Grad Novi Sad. Osim prodaje proizvoda, organizovane su i stalne edukacije u saradnji s prof. emeritus dr Brankom Lazić.
- Zahvaljujući tome, oko 800 žena prošlo je obuku iz organske proizvodnje, a dosta njih uspostavilo je proizvodnju po ovim principima u svom domaćinstvu. I javne ličnosti su se svojevremeno uključile u kampanju za promociju organske proizvodnje koja je dala odlične rezultate, priča Olivera Radovanović.
 Te akcije, ali i druge koje su Novi Sad i vojvođanska vlada nastavili da sprovode doveli su do toga da u ovom delu naše zemlje ima najviše organskih proizvođača. To pokazuje da angažovanjem vladinih i nevladinih činilaca može da se promeni svest i unapredi poslovanje u nekoj oblasti. Ostaje nada da će i Ženska ruralna mreža Vojvodine dobiti adekvatnu pomoć za svoj rad i uspeti u svojim nastojanjima da omogući ne samo da opstane život u ruralnim sredinama nego i da on bude kvalitetan. Selo treba da postane mesto na kojem će mladi rado zasnivati svoj život, a ne po svaku cenu bežati iz njega.
Aleksandra Milić
 
10. februar 2017.
 
 
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.