Poruke medjunarodnog zetvenog karavana 2012.

PORUKE MEĐUNARODNOG ŽETVENOG KARAVANA 2012.

POLJA ĆE SE ZAŽELETI PŠENICE

* Proizvođači hlebnog žita u mađarskoj Čongrad županiji po pitanju subvencija u povoljnijem položaju nego ratari u Srbiji, dok naši ratari imaju bolji prinos


Zadružni savez Vojvodine organizovao je uoči početka žetvenih

Opširnije...

Nevolje ovcara i kozara

U KANDŽAMA NAKUPACA

* Neophodan operativni program razvoja ovčarstva i kozarstva koji bi do 2016. godine obezbedio uzgoj pet miliona grla visokoproduktivnih rasa, zatim značajan devizni priliv i nagli porast zapošljavanja


Niko nas ništa ne pita. Niko nas ne sluša. Niko nas ne pomaže.

Opširnije...

Zelena kabasta hraniva u ishrani ovaca

HRANA SA TRAVNJAKA I SA ORANICA

* Ovce potpunije koriste pašnjačke površine i time obezbeđuju ravnomerniji razvoj pašnjaka


U zelena kabasta hraniva spadaju zelena masa sa travnjaka, zelena hrana sa oranica i sporedni proizvodi ratarstva i povrtarstva. Ova hraniva predstavljaju jeftin izvor hranljivih materija visoke svarljivosti. Najekonomičniji način ishrane ovaca ovim hranivima postiže se ispašom ili donošenjem zelene mase u staje. Vreme iskorišćavanja zelene biljne mase ograničeno je trajanjem vegetacije. Zbog toga se veće ili manje količine ove kabaste hrane konzerviraju za zimski period. Ovce rado konzumiraju ova hraniva zato što su ona ukusnija i sadrže daleko manje sirove celuloze.
Travnjaci su površine trajno ili periodično obrasle gustim sklopom različitih biljnih vrsta i koriste se ispašom, kosidbom ili kombinovanjem ova dva načina. Mogu biti prirodni i veštački. U zavisnosti od načina korišćenja, travnjaci se dele na pašnjake, livade i sejane travnjake.

Opširnije...

Upotreba biljne mase iz ratarske proizvodnje

ISPLATIVOST PROIZVODNJE BRIKETA

* Ekonomske analize bazirane na proverenim iskustvima zemalja EU ukazuju na to da je upotreba obnovljivih izvora energije iz biljne mase iz ratarstva izuzetno isplativa
* Iskustva evropskih zemalja upućuju na to da proizvodnju briketa treba da organizuju ratarska gazdinstva koja raspolažu sopstvenom sirovinom, jer deo proizvedenih briketa mogu koristiti za sopstvene potrebe

U Srbiji se velike količine biljnih ostataka iz ratarske proizvodnje na razne načine uništavaju ili neracionalno koriste. Minimalna očekivana količina biljne mase (slama, kukuruzovina, seno i dr.) u ovogodišnjoj ratarskoj proizvodnji je oko 10 miliona tona. Ukoliko bi se samo 15 odsto ove količine briketiralo, dobilo bi se oko 1,5 miliona tona briketa, koji zamenjuju 1,25 miliona tona ogrevnog uglja ili preko tri miliona kubnih metara drveta. Najveći izvori ove vrste obnovljivih energenata su u Vojvodini, Mačvi i Braničevskom regionu.

Opširnije...

Značaj zaoravanja žetvenih ostataka

POPRAVLJA SE PLODNOST I PRODUKTIVNOST ZEMLJIŠTA

* Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimuliše se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta

U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i slični biljni ostaci ostaju kao sporedni proizvodi. Ovi sporedni proizvodi biljne proizvodnje mogu se iskoristiti na više načina: kao stočna hrana neposredno ili u prerađenom i oplemenjenom obliku, kao sirovina za dobijanje celuloze, papira, iverice i sl, kao prostirka u stočarstvu, kao sirovina za spremanje veštačkog stajnjaka i komposta i neposrednim uključivanjem u procesu korišćenja organske materije zaoravanjem u zemljište.
Ako se sporedni proizvodi ne odnose s njive i ne koriste u stočarstvu ili na drugi način, oni predstavljaju stvarni "višak" proizvoda na njivi, kojeg se treba na neki način rešiti i osloboditi površinu za blagovremenu obradu zemljišta za naredni usev.

Opširnije...