Zelena kabasta hraniva u ishrani ovaca

HRANA SA TRAVNJAKA I SA ORANICA

* Ovce potpunije koriste pašnjačke površine i time obezbeđuju ravnomerniji razvoj pašnjaka


U zelena kabasta hraniva spadaju zelena masa sa travnjaka, zelena hrana sa oranica i sporedni proizvodi ratarstva i povrtarstva. Ova hraniva predstavljaju jeftin izvor hranljivih

Opširnije...

Upotreba biljne mase iz ratarske proizvodnje

ISPLATIVOST PROIZVODNJE BRIKETA

* Ekonomske analize bazirane na proverenim iskustvima zemalja EU ukazuju na to da je upotreba obnovljivih izvora energije iz biljne mase iz ratarstva izuzetno isplativa
* Iskustva evropskih zemalja upućuju na to da proizvodnju briketa treba da organizuju ratarska gazdinstva koja raspolažu sopstvenom sirovinom, jer deo proizvedenih briketa mogu koristiti za sopstvene potrebe

U Srbiji se velike količine biljnih ostataka iz ratarske proizvodnje na razne načine uništavaju ili neracionalno koriste. Minimalna očekivana količina biljne mase (slama, kukuruzovina, seno i dr.) u ovogodišnjoj ratarskoj proizvodnji je oko 10 miliona tona. Ukoliko bi se samo 15 odsto ove količine briketiralo, dobilo bi se oko 1,5 miliona tona briketa, koji zamenjuju 1,25 miliona tona ogrevnog uglja ili preko tri miliona kubnih metara drveta. Najveći izvori ove vrste obnovljivih energenata su u Vojvodini, Mačvi i Braničevskom regionu.

Opširnije...

Značaj zaoravanja žetvenih ostataka

POPRAVLJA SE PLODNOST I PRODUKTIVNOST ZEMLJIŠTA

* Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimuliše se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta

U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i slični biljni ostaci ostaju kao sporedni proizvodi. Ovi sporedni proizvodi biljne proizvodnje mogu se iskoristiti na više načina: kao stočna hrana neposredno ili u prerađenom i oplemenjenom obliku, kao sirovina za dobijanje celuloze, papira, iverice i sl, kao prostirka u stočarstvu, kao sirovina za spremanje veštačkog stajnjaka i komposta i neposrednim uključivanjem u procesu korišćenja organske materije zaoravanjem u zemljište.
Ako se sporedni proizvodi ne odnose s njive i ne koriste u stočarstvu ili na drugi način, oni predstavljaju stvarni "višak" proizvoda na njivi, kojeg se treba na neki način rešiti i osloboditi površinu za blagovremenu obradu zemljišta za naredni usev.

Opširnije...

POČELE PRIPREME ZA IPARD PROGRAME

* Institucije Ministarstva poljoprivrede se već pripremaju za akreditaciju, a neophodno je i da poljoprivredni proizvođači, koji planiraju da konkurišu za IPARD sredstva, otpočnu s pripremom potrebne dokumentacije

Ministarstvo poljoprivrede je pre dve godine donelo Nacionalni program ruralnog razvoja za period 2010-2013. godine u kome je naveden set mera koje se realizuju iz Nacionalnog buxeta, što predstavlja prvo višegodišnje planiranje i definisanje mera koje će se sprovoditi u ruralnoj politici. To je i obaveza u skladu s procesima pristupanja Evropskoj uniji, u delu ruralnog razvoja, što predstavlja petu komponentu IPA fondova. Navedeni program je definisan i limitiran 2013. godinom zato što je i buxet Evropske unije definisan do te godine, a Ministarstvo poljoprivrede od jeseni 2012. godine ulazi u pripremne radnje za izradu programa za period 2014-2020. godine, koji će biti u skladu i pratiti politiku ruralnog razvoja Evropske unije za taj period. Naime, Republika Srbija je sticanjem zvanja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila mogućnosti otvaranja pete komponente iz ovog buxetskog perioda tzv. IPARD-a, i trenutno smo u fazi pripreme institucija neophodnih za akreditaciju i to: Upravljačkog tela i Uprave za agrarna plaćanja koja se nalazi u Šapcu, a akreditacija ove dve institucije je neophodna kako bismo ušli u proces iskorišćavanja sredstava predviđenih IPA fondovima. Ovo je između ostalog u razgovoru za naš list rekao dr vet. med. Dragan Mirković, šef Odseka za ruralni razvoj pri Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Opširnije...

Za racionalno korišćenje njiva i dodatni prihod

DVE ŽETVE U TOKU JEDNE GODINE

* Najvažniji uslov za uspešno gajenje postrnih i naknadnih useva jesu padavine, odnosno navodnjavanje. Međutim, ponekad se i bez navodnjavanja mogu postići dobri rezultati, ako su vremenske prilike povoljne, ili ako se posle žetve (berbe) glavnog useva brzo i pravilno odreaguje odgovarajućom agrotehnikom


Dolazi period kada mnogi proizvođači razmišljaju o mogućnostima da svoje njive iskoriste racionalnije, te posle žetve/berbe ranih preduseva obave postrnu setvu i time ostvare dve žetve u godini. Većina ratara upoznata je s prednostima, ali i rizicima koje nosi postrna setva. Nije na odmet, međutim, podsetiti se ponovo nekih osnovnih principa, jer ovakva proizvodnja može biti unosna i značajno povećati godišnje prihode, ne samo povrtara i proizvođača stočne hrane već i ratara.

Opširnije...