* Očekuje se da će ova odluka povećati proizvodnju mesa i omogućiti lakši izvoz svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa na tržište EU, što do sada nije bilo moguće
 
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donela je odluku o prestanku vakcinacije svinja protiv klasične kuge svinja. Ova odluka, koju su željno iščekivali svi ozbiljniji proizvođači svinja, stupila je na snagu 15. decembra ove godine.
Prestanak vakcinacije usledio je nakon višegodišnje primene imunoprofilaktičke mere zdravstvene zaštite populacije svinja vakcinacijom protiv ove bolesti.
Uprava za veterinu donela je odluku o prestanku vakcinacije na osnovu analize rizika stručne javnosti, procene efekata vakcinacije, sprovedenih monitoringa cirkulacije virusa u populaciji domaćih i divljih svinja i preporuka Evropske komisije za praćenje zdravlja životinja.
Očekuje se da će ova odluka povećati proizvodnju mesa i omogućiti lakši izvoz svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa na tržište EU, što do sada nije bilo moguće.
Uprava za veterinu je, shodno ovoj odluci, donela Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o utvrđivanju  mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti klasične kuge svinja, kao i načinu njihovog sprovođenja. 
Izmenjeni pravilnik predviđa, ukoliko eventualno dođe do zaraze na nekom području, da se uradi popis svih gazdinstava na kojima se drže i uzgajaju svinje u što kraćem roku, kao i obeležavanje i registracija svih neobeleženih svinja. Nakon toga, u roku od sedam dana, veterinarski inspektor mora da uradi nadzor svih gazdinstava u zaraženom području kako bi klinički pregledao, obeležio svinje i proverio registar svinja na gazdinstvima.
Pravilnikom je precizirano da se vakcinacija protiv klasične kuge svinja na teritoriji Srbije ne sprovodi u svrhu profilaktičke vakcinacije. Izuzetno, ukoliko se potvrdi pojava klasične kuge svinja na gazdinstvima i kada epizootiološki podaci ukazuju na to da postoji opasnost da se bolest proširi, odobrava se hitna vakcinacija. Ova mera može biti biti sprovedena na gazdinstvima u skladu s novim pravilnikom.
U slučaju sprovođenja hitne vakcinacije, predviđeno je da svinje ne mogu da napuste područje na kome se sprovodi ova mera, osim da budu upućene na klanje u klanicu koju odredi Ministarstvo. Klanica mora da se nalazi unutar područja na kome se sprovodi hitna vakcinacija ili blizu tog područja. Životinje mogu da se upute i do kafilerije ili do mesta na kojem treba sprovesti ubijanje i neškodljivo uklanjanje leševa pod nadzorom veterinarskog inspektora.
Sveže svinjsko meso proizvedeno od vakcinisanih svinja tokom hitne vakcinacije prerađuje se ili posebno obeležava i tretira. Seme, jajne ćelije i embrioni prikupljeni od svinja koje treba da se vakcinišu moraju da budu pronađeni i uništeni pod nadzorom veterinarskog inspektora u periodu od 30 dana pre sprovođenja hitne vakcinacije. Sprovodi se i zabrana prikupljanja semena, embriona ili jajnih ćelija seropozitivnih svinja.
Predviđeno je da se navedene mere primenjuju u periodu od najmanje šest meseci posle završetka hitne vakcinacije na području na kojem je sprovedena ova mera.
Prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja, kako je "Poljoprivrednik" već pisao, samo je prvi korak u dobijanju statusa zemlje slobodne od KKS. Naime, prema podacima Uprave za veterinu, nakon prestanka vakcinacije treba da prođe oko godinu dana do podnošenja upitnika Svetskoj, organizaciji za zdravlje životinja, koja treba da da svoje mišljenje o tome da li su ispunjeni propisani uslovi. Evaluacija upitnika traje oko šest meseci. U najboljem slučaju, neka zemlja može da dobije status da je slobodna od ove bolesti tek nakon godinu i po dana od prestanka vakcinacije.
Međutim, da bi došlo do izvoza u EU, treba da prođe još 12 meseci prema važećoj uredbi EU komisije. Ovom uredbom, uvedenom 2010. godine predviđeno je da zemlja iz koje se uvoze životinje ili sveže meso ima status slobodne od KKS najmanje godinu dana. Država koja želi da izvozi u EU takođe ne sme na svoju teritoriju da uvozi životinje s teritorije gde nisu zabranjeni vakcinacija i vakcinisane životinje. Sve životinje koje  se budu izvozile u EU moraju biti prethodno testirane na prisustvo antitela na KKS i imati negativan rezultat na ovom testu.
 
A. Milić
 
OPASNA ZARAZNA BOLEST
 
Klasična kuga svinja je zarazna bolest domaćih i divljih svinja, koja u zemljama u kojima se pojavljuje nanosi ogromne ekonomske štete stočarstvu. Štete nastaju, kako zbog uginuća životinja, tako i zbog sprovođenja veterinarsko-sanitarnih mera. Prema važećim propisima, svrstava se u kategoriju naročito opasnih zaraznih bolesti, prvenstveno zbog toga što se lako širi kroz prijemčivu populaciju svinja i ne poznaje granice, fizičke ili administrativne.
Virus nije patogen za čoveka ni za druge životinjske vrste. Za svinje je veoma patogen, obično dovodi do teške akutne bolesti, s velikim brojem obolelih i uginulih obolelih svinja. Neke forme virusa dovode do lakšeg oblika bolesti, ali se prenose i na potomstvo, pa se prasad rađaju slaba i nevitalna, ili dolazi do pobačaja. Ove svinje su često izvor zaraze, jer se bolest ne prepozna lako. Slično je i sa životinjama koje nose virus bez očiglednih simptoma bolesti, posebno tovljenicima.
 
BIOSIGURNOST NA FARMI
 
Sprovođenje biosigurnostnih mera na farmi jedan je od osnovnih načina da se održi dobo zdravlje gajenih životinja, odnosno da se spreči unošenje infektivnih bolesti u zapat svinja.
Stočari treba da poštuju makar minimalne biosigurnosne uslove na svojoj farmi, koji uključuju zabranu ulaska posetiocima na farmu, a posebno u delove u kojima borave najosetljivije kategorije. Stočar treba da ima posebnu obuću i odeću koju koristi samo za rad na farmi. Takođe, važno je da detaljno pere ruke pre ulaska i nakon izlaska s farme.
Farme treba da imaju i izrađen plan biosigurnosti kojim je propisan način rešavanja mogućih problema, kako u pogledu realnih i očekivanih pretnji, tako i onih koje mogu da se jave u budućnosti.