* Tokom protekle godine čak 218 krava ubeleženo je na listu onih koje su proizvele više od 10.000 kilograma masti i proteina
Holandski časopis Veepro Holland redovno prati aktuelnosti u mlečnom govedarstvu i objavljuje najnovije vesti iz ove oblasti.
U najnovijem izdanju ovog časopisa objavljeno je da je postavljen novi rekord u proizvodnji mleka koju krave ostvaruju tokom svog života u okviru jedne farme.
Kompanija koja ima najveću proizvodnju mleka po kravi tokom života pripada holandskoj porodici Hoogeveen. Ova porodica isključila je iz proizvodnje 12 krava koje su tokom svog života u proseku dale 71.514 kilograma mleka sa 4,28 odsto masnoće i 3,48 odsto proteina.
Kompanija Siemen and Jan Siemen van Berkum iz mesta Elahuizen ostvarila je najveću prosečnu proizvodnju. Njihovih 275 mlečnih krava dale su u poseku 14.843 kilograma mleka, mlečne masti 3, 77 odsto, sa sadržajem proteina od 3,53 odsto.
Poslednjih nekoliko godina, kako piše časopis, prosečna životna proizvodnja mleka po kravi povećana je za 1200 kilograma i sada iznosi 31.553 kilograma.
 Inače, u Holandiji je u periodu od 1. septembra 2018 do 1. septembra 2019. čak 218 krava prešlo magičnu cifru od 10.000 kilograma proizvedenih masti i proteina. To je 12 grla više nego u prethodnoj godini. Najviše krava sa ovim rezultatom potiče od crveno-belog bika Kian, a za njim je odmah bik Stadel. Među crno-belim bikovima najbolje rezultate postižu potomci poreklom od bikova Hidden future i Win 395. 
 
Svetskom tržištu nedostaje mleko
 
Potražnja za mlekom i mlečnim proizvodima porašće za dva do tri procenta u periodu do 2023. godine predviđaju holandski stručnjaci iz Rabobank banke, a prenosi Veepro Holland.
Najveći porast potražnje, odnosno potrošnje mleka i mlečnih proizvoda očekuje se u Aziji, odnosno Srednjem istoku, delovima Afrike i Indiji. U ovim oblastima povećava se broj stanovnika i njihovi prihodi, a shodno tome raste i potreba za uvozom mlečnih prozvoda.
Prema analizi stručnjaka Rabobanke, već sada nema dovoljno mleka u odnosu na potražnju na tržištu. Procenjuje se da će na tržištu nedostajati šest miliona tona mleka i to uprkos očekivanom porastu proizvodnje u mlekarskom sektoru u državama koje su najveći proizvođači.
 
Porast broja teladi slabijeg imuniteta
 
Analize krvi teladi pokazale su da gotovo 18 odsto klinički zdrave teladi ima nedovoljno antitela. To znači da se mora poboljšati usvajanje kolostruma teladi u najranijem uzrastu. Tek rođena telad moraju da usvoje najmanje šest litara kolostruma tokom prvih 24 sata života kako bi razvila odgovarajući imunitet.
Ispitivanjima je utvrđeno da manje od polovine farmera proverava kvalitet kolostruma koji dobijaju njihova telad. Oko 60 odsto farmera svojoj teladi u prvih dva sata nakon rođenja daje litru ili dve kolostruma. Wih 25 odsto u ovom periodu teladima daje dve do tri litre kolostruma. Farmeri koji su učestvovali u ovom istraživanju naveli su da je nedostatak vremena glavni razlog za to što telad nisu na vreme i u odgovarajućoj količini ishranjena kolostrumom.
 
Sveobuhvatna analiza ishrane krava
 
Sledeće godine, holandska organizacija CRV koja okuplja više od 24.000 farmera ispitivaće kompletnu  ishranu više od 1.600 krava. Podaci koji se dobiju iz ovog istraživanja iskoristiće se kako bi se smanjili troškovi proizvodnje i povećala rentabilnost poslovanja farmera.
Tokom prethodnih pet godina CRV je pratio način ishrane više od 5.000 krava. Zahvaljujući tome  utvrđene su razlike u efikasnosti ishrane  zavisno od genetike krava. Utvrđeno je da krave, u zavisnosti od genetske osnove, za kilogram unete suve materije proizvedu od 1,2 do 1,8 kilograma mleka što je velika razlika.
CRV je prva svetska organzacija koja je pokazala da postoji još mnogo prostora da se selekcijskim radom unaprede proizvodne performanse mlečnih grla.
Unapređenjem efikasnosti ishrane, kako su pokazala istraživanja, može se smanjiti cena koštanja mleka za dva eurocenta po kilogramu.
Drugi benefit od povećanja efikasnosti ishrane visokomlečnih krava je u smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Naime, to će posledično dovesti do manje emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, kao i do manjeg korišćenja resursa.
 
Aleksandra Milić