* Predstavljeno oko 80 radova iz svih oblasti stočarske proizvodnje, čiji su autori eminentni naučnici i stručnjaci iz Srbije, zemalja regiona, ali i drugih država sveta
* Više od 200 učesnika iz nauke i prakse, koji su aktivno učestvovali u diskusiji, još jedna su potvrda značaja ovog međunarodnog skupa
 
Najnovija istraživanja u oblasti stočarstva koja se sprovode u našoj zemlji i u svetu predstavljena su na nedavno završenom Međunarodnom simpozijumu o stočarstvu - ISAS 2019 (International Symposium of Animal Science), koji je u organizaciji Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu održan u Herceg Novom. Oko 80 radova, usmeno saopštenih ili prikazanih putem postera, čiji su autori eminentni naučnici i stručnjaci iz Srbije, zemalja regiona, ali i drugih u svetu, kao i 200 učesnika koji su bili vrlo aktivni u diskusiji, potvrda su značaja ovog međunarodnog skupa.
Osnovni cilj okupljanja stručnjaka, kako je prilikom otvaranja rekao prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, jeste da se prikažu istraživanja, porede rezultati, razmeni znanje i iskustvo i odgovori na mnoge izazove savremenog stočarstva, uz poštovanje dobrobiti životinja i zaštite životne sredine.
 
Genomska selekcija sadašnjost i budućnost
 
Prvog dana govorilo se o aktuelnim temama iz oblasti uzgoja, reprodukcije i oplemenjivanja domaćih životinja, ističući u prvi plan toplotni stres kao problem kojem su izložene sve vrste domaćih životinja, pre svega one koje se drže u uslovima spoljašnje sredine. Druga važna tema jeste genomska selekcija, koja se sve više primenjuje u svetu kao najbrži metod da se dođe do jedinki poželjnih osobina. O tome je u svom plenarnom izlaganju govorio prof. dr Peter Dovč, genetičar s Biotehnološkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Svrha predavanja, kako je rekao, bila je da se učesnicima Simpozijuma predoči razvojni put selekcije, odnosno kakav napredak je učinjen tokom poslednjih 30 godina u primenjenoj genetici.
- Uspeli smo da od jednostavnih genskih testova za pojedinačne osobine, pojedinačne gene, dođemo do toga da sada možemo samo jednim eksperimentom da obuhvatimo čitav genom i tražimo spregu između mutacija, između posebnih situacija u genomu s većim brojem fenotipskih svojstava. Na taj način značajno je skraćeno vreme potrebno za prikupljanje tih informacija, rekao je Dovč, ističući da se umesto čitav život, koliko je bilo potrebno da se prikupe potrebne informacije značajne za selekciju, sada primenom genomske selekcije to može učiniti za samo mesec dana.
Selekcija u stočarstvu oduvek se bavila izučavanjem povezanosti gena i fenotipskih osobina, odnosno time koliko i kako geni utiču na izgled životinje i njene proizvodne osobine. U početku se to radilo intuitivno, odnosno od skladno građenih životinja s velikom proizvodnjom mleka, na primer, ostavljalo se potomstvo, jer se očekivalo da će ono biti istih ili čak boljih osobina od roditelja, a te informacije prikupljane su od prethodne i aktuelne generacije. Danas, kako objašnjava profesor Dovč, moguće je na osnovu genetskog sastava majke zaključiti kakva će biti ćerka i na osnovu toga odlučiti od koje krave će se uzeti potomstvo. 
Osim proizvodnim svojstvima, u novije vreme se prilikom selekcije sve veći značaj pridaje zdravlju, dugovečnosti, odnosno dužini eksploatacije i otpornosti na bolesti životinja, te dobrobiti, jer ove osobine su, kako kaže prof. dr Dovč, i ekonomski utemeljene.  
- Srbija mora da ide u korak sa svetom i ne sme da propusti priliku da počne s primenom  savremenih metodologija, koje nisu jeftine, ali nisu ni nedostupne, rekla je prof. dr Snežana Trivunović, direktorka Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ističući da se mora uložiti u ovaj posao kako bi se genetski napredak domaće populacije značajno poboljšao.
Zanimljiv je bio i rad grupe autora s Biotehničkog fakulteta u Podgorici koji su istraživali vezu između gena laktoglobulina, važnog proteina mleka i proizvodnih osobina, odnosno osobina mlečnosti i kvaliteta mleka za autohtonu rasu ovaca sora. Mr Milena Đokić, koja je i prezentovala ovaj rad, kaže da je ustanovljeno da postoji  veza između tog gena i dnevne proizvodnje mleka, a kada se radi o kvalitetu mleka, ta veza se odnosi na sadržaj suve materije. Ovi rezultati mogu biti značajni za buduće selekcijske programe za rasu sora, kojoj se poslednjih godina pridaje sve veći značaj, s obzirom na to da se njeno mleko koristi za izradu tradicionalnih proizvoda. Osim toga, i Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore podržava gajenje animalnih genetičkih resursa, u koje se ubraja i ovca rase sora.
 
Ishrana domaćih životinja
 
Tematska celina drugog dana Međunarodnog simpozujuma o stočarstvu bila je posvećena ishrani domaćih životinja, lovstvu i održivoj stočarskoj proizvodnji. Posebnu pažnju učesnika ovog velikog i značajnog skupa privuklo je plenarno izlaganje prof. dr Karolja Dubleca s Georgikon fakulteta Univerziteta Pannonia iz Mađarske, koji je predstavio rezultate istraživanja o mogućnosti smanjenja udela sirovih proteina u obrocima za živinu i svinje, a da se pri tome ne smanje proizvodni pokazatelji, proizvodnja učini ekonomičnijom i, ono što je posebno važno, da se smanji emisija amonijaka u atmosferu. Mađarska je kao članica EU obavezna da do 2030. smanji redukciju amonijaka u spoljašnju sredinu za 10 odsto, a do 2050. i mnogo više. Ukoliko ne uspe da ispuni svoje obaveze, možda će morati da smanji broj grla. Da se to ne bi dogodilo, u ovoj zemlji počeli su ozbiljno da razmatraju mogućnosti kako da smanje emisiju amonijaka. Jedna od mogućnosti, kako su pokazali rezultati ispitivanja mađarskih naučnika, jeste smanjenje udela proteina u obrocima za životinje, u ovom slučaju živine i svinja, uz upotrebu sintetičkih amino-kiselina u kristalnom obliku. Profesor Dublec kaže da samo jedan odsto smanjenja proteina u obroku znači i manju emisiju amonijaka u spoljašnju sredinu.
Naravno, ovo su rezultati koji su dobijeni u eksperimentalnim uslovima, ali oni mogu da se primene i na farmama, s tim da se za svaku pojedinačnu farmu mora sačiniti poseban program ishrane, koji uvažava način držanja, ambijentalne uslove na farmi, zdravstveni status životinja... 
Osim smanjenja emisije amonijaka, korišćenje sintetičkih amino-kiselina u ishrani omogućuje i ekonomičniju proizvodnju, jer je njihova cena pristupačna. Ovaj koncept ishrane, kako je rekao dr Dublec podrazumeva i upotrebu aditiva, poput fitaze i drugih enzima, koji podstiču bolje korišćenje azota iz sirovih proteina i poboljšavaju svarljivost.
Prof. dr Lidija Perić s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da postoji saradnja između ove dve naučnoobrazovne ustanove.  Privodi se kraju zajednički projekat koji se odnosi na upotrebu visokoproteinskih obroka u ishrani živine. Ovaj projekat finansijski podržavaju vlade Mađarske i Srbije, a realizuje se u okviru programa bilateralne saradnje dve susedne države.
- Razvili smo vrlo lepu saradnju, objavili više naučnih rezultata, rekao je dr Perić i izrazio posebnu zahvalnost Ministarstvu za nauku Republike Srbije koje je omogućilo da se uspostavi ova saradnja s kolegama iz Mađarske.
 U okviru sesije o ishrani, učesnici iz Slovenije prikazali su rezultate više istraživanja o mogućnostima korišćenja sporednih prozvoda dobijenih preradom masline u ishrani životinja. Veoma je zanimljiva bila i prezentacija o antioksidativnom kapacitetu zrna soje različite obojenosti. Prikazan je i jedan rad iz oblasti lovstva, koji se odnosio na rezidue pesticida u mesu zeca na području Banata.
 
Zdravlje životinja, dobrobit i biosigurnost na farmi
 
Trećeg dana Simpozijuma prezentovano je više radova iz oblasti zdravlja, dobrobiti životinja i biosigurnosti na farmi. Poseban akcenat dat je značaju i neophodnosti primene informacionih tehnologija u poljoprivredi, odnosno stočarstvu. Prof. dr Muhamed Brka s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu govorio je o uvođenju internet stvari u poljoprivredu. To je, kako je rekao, mreža pametnih uređaja koji komuniciraju putem interneta, odnosno fizičke informacije se transformišu u internet svet. Primena ovih naprednih tehnologija u zemljama u okruženju, bar kada je poljoprivreda u pitanju,  na samom je početku. Postoje programi koji su uglavnom prilagođeni velikim sistemima, a veoma je značajno da oni budu primenljivi i prihvatljivi za manje proizvođače, jer koristi su višestruke. Odnose se pre svega na povećanje produktivnosti i profitabilnosti proizvodnje i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Zato je veoma važno da se, osim IT stručnjaka, u izradu ovih programa uključe i agronomi. IT tehnologije su budućnost i u tom smeru moraju se reformisati i nastavni programi na agronomskim fakultetima.
Kada je u pitanju ishrana životinja, predstavljeno je nekoliko radova. Prof. dr Robert Anderson s Univerziteta u Teksasu govorio je o mogućnosti korišćenja drvne melase kao prebiotika u prevenciji salmoneloze.  Takođe, bilo je nekoliko interesantnih radova istraživača iz Turske koji su se odnosili na upotrebu gline, odnosno minerale gline sepiolit i zeolit. Ispitivanja su pokazala da ovi minerali pozitivno utiču na kvalitet prostirke u živinarstvu, jer smanjuju vlažnost i nivo amonijaka. Sepioliti, takođe, mogu uspešno da se koriste u peletiranju hrane za jagnjad.
Posebno je bio zanimljiv rad prof. dr Branislave Belić s Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji se odnosio na vrednost hematoloških parametara  junica u uzrastu od šest do 12 meseci. 
- Malo autora se do sada bavilo ovim istraživanjima. Raniji istraživači su primetili da postoje hematološke razlike u vrednosti krvnih ćelija - eritrocita, leukocita, limfocita, granulocita, trombocita  kod junica. Te promene su posledica prirodnog procesa, odnosno pripreme mladih životinja za reprodukcioni period. Raniji istraživači su primetili te razlike, a mi smo u našim istraživanjima našli konstantne vrednosti, rekla je dr Belić.
Ove konstantne vrednosti su veoma značajne, jer na osnovu njih, odnosno odstupanja od tih vrednosti može da se ustanovi da li se junica pravilno razvija ili postoje neke smetnje koje mogu biti uzrokovane zdravstvenim problemima, uslovima držanja ili nepravilnom ishranom. 
U okviru ove sekcije bilo je reči i o parazitima ovaca na području Bačke, a predstavljeno je i nekoliko radova koji su se odnosili na kvalitet animalnih proizvoda.
Učesnici su Simpozijum ocenili veoma uspešnim, predstavljeni su najnoviji rezultati različitih istraživanja, a zahvaljujući diskusiji i predlozima stručnjaka iz neposredne proizvodnje, iskristalisala su se i nova pitanja, odnosno nove teme koje će biti predmet istraživanja u narednom periodu. 
Tekst i foto: Julkica Crnobarac
 
PROTOK INFORMACIJA I ZNANJE PREDUSLOV USPEŠNE PROIZVODNJE
 
Uporedo sa Simpozijumom održavao se i Seminar odgajivačkih organizacija Vojvodine, koji je, takođe, organizovao Departman za stočarstvo, kao Glavna odgajivačka organizacija u stočarstvu AP Vojvodine. Tokom tri dana podneti su stručni izveštaji o sprovođenju mera iz odgajivačkih programa u svinjarstvu, živinarstvu, govedarstvu, konjarstvu, ovčarstvu i kozarstvu AP Vojvodine za 2018. godinu, kao i sprovođenju glavnog odgajivačkog programa za sve ove vrste domaćih životinja.
Prof. dr Ivan Radović, rukovodilac glavne odgajivačke organizacije u AP Vojvodini, rekao je da je jedan od ključnih problema u sprovođenju glavnog odgajivačkog programa u poslednjih 10 godina protok informacija. 
- U organizacionoj šemi ispod Ministarstva poljoprivrede nalaze se glavna odgajivačka služba, regionalne i osnovne odgajivačke organizacije, te organizacije s posebnim ovlašćenjima, odnosno distributivni centri i centri za VO. Između svih tih službi, čija je glavna uloga da prenesu informaciju farmeru, u nekim segmentima dolazi do zastoja, rekao je dr Radović, ističući da je time najviše oštećen proizvođač, koji bez blagovremene i tačne informacije ne može da planira svoju proizvodnju niti razvoj.
Druga važna karika u sprovođenju odgajivačkih programa jeste znanje. Svi koji  sprovode odgajivačke programe moraće da pokažu veću kompetentnost, pre svega oni kaji rade s primarnim proizvođačima. 
Govoreći o rezultatima postignutim posle 10 godina sprovođenja dva glavna odgajivačka programa, dr Radović je rekao da su se iskristalisali proizvođači koji se komercijalno bave stočarstvom, oni koji imaju određen nivo znanja i koji su pokazali efekat u proizvodnji. Time dobijaju pravo  da budu deo piramide u čijoj su osnovi nukleus farme, a slede reproduktivne i komercijalne farme. Biće im omogućeno i da s nižeg pređu u viši nivo kada za to pokažu zrelost, znanje, kompetenciju. Isto tako, sprovođenjem redovne kontrole produktivnosti na svim farmama i one koje su bile na višem nivou, ukoliko ne zadovoljavaju propisane kriterijume, spustiće se na niži nivo, sve dok ponovo ne uspostave odgovarajuću proizvodnju.
- Ako nam je poveren posao selekcije, onda selekcija mora da postoji. To nije samo vođenje knjiga, papirologija i zadovoljenje nekih opštih uslova. Selekcija je mnogo više, rekao je dr Radović, ističući da, ukoliko se bude sprovodila kako valja, značajno će se unaprediti populacije svih vrsta gajenih životinja, a pomaka već ima.