* Stado se ponaša u skladu s dnevnom svetlošću - pasu nakon izlaska Sunca, leže sredinom dana i ponovo jedu uveče
 
Pašnjački sistem uzgoja i ishrane goveda postoji od davnina, a  zadržao se do današnjih dana. Međutim, s promenom načina života ljudi menjao se i sistem držanja goveda. Danas se vrlo retko sreću na pašnjacima, a razloga za to ima mnogo. 
Da bi životinje obitavale na pašnjaku, neophodno im je obezbediti bezbednu pašu i čistu vodu. Pašnjake je potrebno redovno održavati  ako želimo da nam traju dugo i da životinje na njima jedu ukusnu travu. To podrazumeva kosidbu, krčenje žbunja, đubrenje i slično. 
Pašnjaci mogu da budu i izvori zaraznih bolesti koje se prenose kontaktom životinja sa pašom, kao i izvor crevnih i plućnih parazita. Goveda su bezuslovni ljubitelji paše i pomeraće glavu levo-desno  dok ne popasu sve ispred sebe. Tek nakon toga napraviće korak napred i nastaviti s pašom.
Goveda pasu ceo dan, s tim da najviše pojedu ujutro. U toku noći se odmaraju i preživaju. Kada dnevna temperatura pređe 24 stepena, paša treba da se odvija noću, a životinje se odmaraju preko dana. 
Ispaša na jednom pašnjaku predstavlja izazov. Kvalitet trave je veoma promenljiv, a prisutno je i divlje cveće, grmlje i drveće. Teren pašnjaka je poseban problem, jer neravni tereni brdskih predela mogu da dovedu do ozbiljnijih povreda životinja. S druge strane, na ovakvim terenima je smanjena opasnost od parazita, ali i povećana od divljih zveri.
Bolesnu životinju je teško prepoznati na pašnjaku ako je krdo veliko, jer ona nastoji da se ne izdvaja od drugih zbog opasnosti koje vrebaju. Čula su kod goveda prilično izražena, ona znato bolje čuju od ljudi, i to više tonove. Wihovo normalno oglašavanje i pozivanje je u okviru njihovog optimalnog slušnog opsega. Goveda imaju veoma izraženo čulo mirisa, pa prema tome obično biraju hranu. Miris stajnjaka smatraju posebno neprijatnim. Goveda neće pasti travu u blizini balege, izuzev ako nema dovoljno hrane. Izbegavaće hranu neprijatnog mirisa i u štali.
Kako su oči goveda postavljene sa strane na glavi, ona vide skoro sve u okolini koja ih okružuje, izuzev malog dela direktno iza njih. Ipak, razdaljinu mogu proceniti samo ispred sebe, na osnovu informacija iz oba oka. Zbog ovoga se govedima prilazi sa strane da ne bi primetila razdaljinu na kojoj se nalazite.
Goveda su životinje koje žive u stadu, a njihovo uobičajeno ponašanje regulisano je zakonima stada. Uvek postoje vođe, koji prvi kreću da pasu, pa tek onda kreću svi ostali. Isti je slučaj i s leganjem, preživanjem, ustajanjem i pašom. Ponašanje stada je sinhronizovano s dnevnom svetlošću - pasu nakon izlaska Sunca, leže sredinom dana i ponovo jedu uveče. Odnosi među govedima se menjaju u zavisnosti od organizacije i uslova. Ako nema takmičenja za hranu ili prostor, red će biti prost i linearan. 
Socijalni status se kod goveda formira na osnovu starosti, veličine i težine. Starija grla su uvek u vrhu, dok su mlada na dnu socijalne lestvice. Vođe krda su uvek okružene mlađim životinjama (podanicima). Vođe se stalno bore da održe i poboljšaju svoju poziciju. Sukobi se dešavaju između životinja koje misle da su istog ranga. Šaljući domišljate signale unutar grupe, kontinuirano potvrđuju svoj status. Naklonost i strah su stalno prisutni među životinjama. Ližući jedna drugu potvrđuju međusobni status, ali to ne utuče na uspostavljen red među njima, niti to čine mukanjem. Mukanjem goveda objavljuju svoje prisustvo, što je važno za odnose između krave i teleta. Krave muču i kad su u estrusu ili kada su gladne. 
Svaka životinja ima svoj zamišljen prostor ili bezbednosnu zonu u koju se povlači. U okviru tog prostora će različito reagovati na drugu životinju, bilo napadom, bilo prihvatanjem. Veličina tog prostora varira. Mlađa grla su uvek plašljivija i radoznalija, ali s vremenom steknu poverenje ljudi i okruženja. 
 
Dipl. inž. Pera Markić
PSS "Ruma"