* Genetika i ishrana su važne, ali bez odgovarajućeg smeštaja, osvetljenja, pristupa čistoj vodi ne može biti napretka u proizvodnji
* Dobra vest za proizvođače je da najčešće nisu potrebna značajna ulaganja da bi se stanje popravilo
 
Danas se na savremenim mlečnim farmama dešava da količina proizvedenog mleka po grlu  stagnira duži niz godina. Ako nekakvog pomaka i ima, ta povećanja uglavnom nisu dovoljna da bi ublažila nezadovoljstvo farmera. S obzirom na važnost genetike u proizvodnji mleka, mnogi proizvođači najpre pomisle da se tu krije problem.
Ali, šta raditi u uslovima kada farmer ima vrlo ozbiljnu i agresivnu strategiju prilikom  izbora genetskog materijala, a proizvodnja mleka i dalje, nakon vrlo lepog napretka, odjednom zastane. Obično se to dešava kod zapata koji dosegnu proizvodnju od oko 8.500-9.000 kilograma po grlu i nikako ne mogu da preskoče magičnih 10.000 kilograma, što je za holštajn rasu normalna, fiziološka prozivodnja. Na spisku potencijalnih krivaca često se pominje i ishrana visokoproizvodnih grla.
Među proizvođačima počinju da se rađaju sumnje kada su u pitanju kvalitet obroka, izbalansiranost, kvalitet korišćenih predsmeša i svega što se može odnositi na ishranu svih kategorija krava.
Naravno, s vremenom će se postaviti pitanje cene koštanja proizvedenog mleka, jer sve što farmer čini u funkciji je veće produktivnosti po grlu, a rezultata nema.  Ovo je vrlo legitimno pitanje, jer u današnjem svetu, a takav trend treba očekivati i nadalje, profitabilnost proizvodnje zavisi prvenstveno od troškva. 
U praktičnim uslovima na farmi, kada se jednom potvrdi da ne postoji problem sa ishranom i da je genetika koja se  koristi u funkciji proizvodnje mleka i kvaliteta stada dobra, svu pažnju treba usmeriti na uslove držanja i način na koji se upravlja stadom. 
Osvrnućemo se na nekoliko ambijentalnih uslova (vazduh/ventilacija, prostor i svetlo) koji mogu biti odlučujući kada je profitabilnost proizvodnje mleka u pitanju. Na sreću farmera, za poboljšanje situacije najčešće nisu potrebne velike investicije, a efekti koji se ostvaruju su veliki. Obezbeđivanjem adekvatnih ambijentalnih uslova grlu se omogućava da konzumira veće količine suve materije i tako u potpunosti angažuje svoje genetske potencijale za visoku proizvodnju mleka, ili proizvodnju uz manja ulaganja. 
Gubici u proizvodnji mleka zbog nepostojanja ili loše ventilacije mogu dosegnuti i 12 odsto ukupne proizvodnje mleka po laktaciji. Ovo su svakako vrlo ozbiljni gubici, koji se lako mogu izbeći. Ali, treba znati da gubici u proizvodnji mleka nisu jedina šteta od uticaja visokih temperatura. Višim temperaturama vazduha smatraju se one koje prelaze 16 stepeni,  jer već tada proizvodna grla ulaze u fazu rizika od temperaturnog stresa. Visokoproduktivne krave će smanjiti konzumiranje hrane (suve materije), a to znači i pad proizvodnje. Gubitak u proizvodnji mleka je reakcija grla na visoku temperaturu, ali drugi ne manje važan problem povezan je s reprodukcijom, odnosno smanjenom mogućnošću oplodnje. Iz prakse su poznati slučajevi "pregrevanja" proizvodnih grla u izmuzištima, pa bi stoga sve farme sa slobodnim sistemom držanja morale da obrate posebnu pažnju na to. Ako farmer praktikuje trokratnu mužu, tada se rizik od toplotnog stresa povećava. U Srbiji se značajne količine mleka još uvek dobijaju iz objekata koji imaju ozbiljnih problema s ventilacijom. Rešavanjem ovog problema  podigla bi se produktivnost po grlu, odnosno povećala efikasnost proizvodnje.
Prostor na farmama je oduvek bio izazov, jer više prostora znači i veće investicije. Potreban prostor po grlu može da se posmatra sa više aspekata, odnosno kao ukupan prostor u kome grla borave, prostor koji krave imaju na krmnom stolu, prostor na pojilicama, prostor za odmor  i drugo.  Naročito je važno obezbediti neophodne uslove na farmama koje imaju slobodan sistem držanja, da bi grla mogla da konzumiraju potrebne količine suve materije,  imaju pristup vodi i svojim ležištima. Faktor  prostora može ima negativan uticaj na sve kategorije u stadu, baš kao i pitanje svežeg vazduha. Najveće gubitke u proizvodnji mleka (oko 15%) farme imaju ukoliko životinjama nije obzbeđeno dovoljno mesta na krmnom stolu i dovoljno prostora za odmor. Praktično nije moguće dobiti više od 10.000 kilograma mleka po grlu, ukoliko krave ne odmaraju bar 12-14 sati dnevno. Kod zasušenih krava, pitanje dostupa krmnom stolu je najbitnije. Zasušenim grlima treba oko 20 odsto više prostora, naročito pri kraju bremenitosti, u odnosu na visokoproizvodna grla. Prenaseljenost objekta je još jedan od razloga zašto se ne dobija očekivana proizvodnja. U slobodnom sistemu držanja preoporučuje se da broj grla ne prelazi  za više od 110 odsto broj ležišta. Ipak, prvi pokazatelj o kome treba voditi računa jeste broj grla koja mogu istovremeno da pristupe krmnom stolu, i tu nema mesta kompromisima. 
Ništa manje važan faktor od prethodnih jeste pristup vodi. Veličina izmuzišta, odnosno grupe krava koje se muzu u jednom trenutku osnovni je parametar kada se pri slobodnom sistemu držanja određuje kapacitet pojilica. Razlog je vrlo jednostavan, jer će nakon muže većina grla prvo potražiti pojilice, pa se tek onda vratiti do krmnog stola. Ukoliko im je pristup vodi otežan, krave će izgubiti previše vremena u borbi oko pojilice. Postepeno će gubiti i apetit, a samim tim će se smanjiti  količina unete hrane, neophodne za proizvodnju mleka. 
Svetlo takođe ima veliki uticaj na proizvodnju mleka (preko 10 odsto) i to je još jedan od problema na našim farmama. Manje farme i stariji objekti za držanje stoke su, kao po pravilu, više izloženi ovom problemu. Kada je reč o svetlu u objektima za proizvodna grla, u našim ulovima je nemoguće obezbediti optimalne uslove bez dodatnog, veštačkog osvetljenja. U kombinaciji dnevnog i veštačkog svetla trebalo bi proizvodnim grlima tokom 24 časa obezbediti 15-16 sati kvalitetnog osvetljenja. Postoji više preporuka koje se odnose na pojedine delove objekata za držanje proizvodnih grupa krava, i intenziteta svetla po kvadratnom metru. Iz prakse, ako u objektu možete da čitate novine bez naprezanja, onda je to dobro.
Postoji jedan vrlo važan detalj, koji nikako ne bi smeo da promake farmerima. Potreba za svetlom se ozbiljno razlikuje za proizvodnu grupu u odnosu na zasušene krave. Krave koje se spremaju za teljenje nemaju tako visoke zahteve za svetlom. Zbog svog fiziološkog stanja i rada hormonalnog sistema, dug dan i intenzivno svetlo imaće negativan efekat na grla, a napraviće dodatne nepotrebne troškove na farmi. 
Ambijentalni uslovi svakako imaju presudan značaj za ispoljavanje genetskih potencijala i reporoduktivnih sposobnosti grla. S obzirom na to da je profitabilnost proizvodnje pod direktnim uticajem ovih faktora, farmerima se isplati da razmišljaju  i permanentno rade na poboljšanju uslova u kojima se nalaze njihova grla. 
 
Boris Berisavljević
 
 
Vrućina veći problem nego zima
 
U Srbiji su se proizvodnjom mleka bavile i bave generacije stočara. Može biti da je jedan od uzroka izraženog problema na farmama nedovoljna ventilacija, što je posledica još uvek prisutnog tradicionalnog pristupa, ili neadekvatnog tumačenja potreba visokoproizvodnih grla za svežim vazduhom. Svedoci smo da na skupovima proizvođača mleka svi složno dođu do zaključka da je ventilacija, odnosno pristup svežem vazduhu  jedan od najznačajnijih ambijentalnih faktora. Međutim, po povratku na svoja imanja, farmeri teško primenjuju savete, i strah od promaje i  hladnoće ih tera da ušuškaju svoje stado, a naročito podmladak. Klima u Srbiji je daleko od nepovoljne kada je proizvodnja mleka u pitanju,  ako i postoji problem na relaciji toplo-hladno, onda su visoke temperature u našoj zemlji jedini pravi problem.