* Specijalizovana industrijska klanica "Srem-Šid" počinje rad u junu i poziva tovljače junadi da se vrate tom poslu, jer je u planu klanje 300 grla dnevno

Sredinom maja 2018. godine Industrija mesa "Srem- Šid" raspisala je konkurs za prijem, najpre stotinu mesara, a potom će postepeno upošljavati znatno više radnika na različitim poslovima, jer pogoni treba da počnu s proizvodnjom u junu. Time se konkretizuju najavljene aktivnosti novog vlasnika, konzorcijuma industrija mesa "Đurđević-Agropapuk", koji je preuzeo nekadašnjeg giganta posle gotovo dvadesetogodišnjeg stečaja i namerava da uloži 1,6 miliona evra u specijalizovanu proizvodnju mesa s Halal sertifikatom za izvoz u Tursku. Pogone u Šidu posetio je direktor turske uprave za kontrolu kvaliteta mesa i mleka sa svojim inspektorima i dao povoljne ocene o najavljenim aktivnostima. Prema rečima Đorđa Kuzminca, direktora IM "Đurđević" u Pećincima, planirano je klanje više od 300 junadi dnevno, a u izvoz u Tursku će biti usmereno meso bez kostiju. Istovremeno, novi vlasnici ove klanice pozivaju sve nekadašnje tovljače junadi da se vrate ovom poslu, a proizvođače krava i teladi da se fokusiraju na ovu granu stočarstva.
Deo je to ostvarivanja potpisanog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom o izvozu 5.000 tona junećeg mesa godišnje, uz najavu da je moguće udvostručenje tih količina. Kada se tome doda interesovanje Kine, Rusije i nekih arapskih država za juneće meso iz Srbije, onda, po svemu sudeći, predstoji prava renesansa u tovu junadi. Samo pre tri decenije iz Srbije se izvozilo oko 30.000 tona junećeg mesa, da bi potom počeo nagli pad proizvodnje zbog nedovoljne finansijske motivisanosti tovljača. Računa se da sada ima samo 15.000-20.000 grla junadi u tovu, čime se jedva podmiruju domaće potrebe, a izvoza gotovo da nema. Sada su se stvorile velike mogućnosti, posebno ukoliko se čitav proces odvija po Halal standardima.
O tome kako Vlada Republike Srbije namerava da se odnosi prema ovom pitanju premijerka Ana Brnabić je bila vrlo određena. Izjavila je da Srbija nema plansku, već tržišnu privredu u kojoj vladaju zakonitosti ponude i potražnje, pa neće ulagati u Halal proizvodnju, nego će pomagati firmama da dođu do tog sertifikata. Prema rečima dr Nenada Katanića, pomoćnika ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, država je predvidela da se govedarska proizvodnja unapredi tako što će se, u odnosu na prošlu godinu, udvostručiti podsticaji za svako novo tele sa 5.000 na 10.000 dinara. Podsticaji se neće vezivati za obavezu prodaje tovne junadi određenim klanicama, već će se ostavljati sloboda poslovnim partnerima da o tome sami odlučuju na slobodnom tržištu. U 2018. godini davaće se i podsticaji za svaku kravu od 20.000 dinara, bez obzira na to da li se radi o grlima simentalske ili neke druge tovne rase. To je jasna poruka stočarima da treba da se okrenu tom poslu i umatiče svoja grla, kako bi se, što je moguće pre, povećao broj junadi u tovu i iskoristila obilna kabasta stočna hrana.
Uprava za veterinu je uskladila sertifikate s nadležnim turskim institucijama. Svojevrstan doprinos razvoju govedarstva treba da donese i početak rada Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. Ona trenutno kontroliše mleko kvalitetnih priplodnih grla, a u 2019. godini treba da, u skladu s merama agrarne politike, obezbedi neophodne uslove za plaćanje po kvalitetu mleka.
- Halal ima najveći industrijski rast u svetu i može dosta da popravi razvoj Srbije, rekao je za "Poljoprivrednik" Samir Tandir, direktor Agencije za sertifikovanje Halal kvaliteta, koju je 2007. godine osnovala islamska zajednica u Srbiji. - Zahvaljujući dobrim političkim odnosima između Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Mohamed Ben Zajed el Nahjana, prestolonaslednika emirata Abu Dabija, poraslo je interesovanje za primenu Halal sistema u međusobnoj trgovini prehrambenim proizvodima dveju država. Taj sertifikat već imaju "Juhor", "Karneks", "Neoplanta", "Zlatiborac", "Đurđević" u Pećincima, "Vindija" u Plandištu, "Perutnina Ptuj" u Bačkoj Topoli. Veliki broj kompanija je zainteresovan za uvođenje Halal sistema, pa su mnoge u proceduri usklađivanja neophodnih standarda u različitim oblastima industrije, izuzimajući proizvođače alkohola i svinjskog mesa, čiji produkti nisu u skladu s pravilima islama. Nažalost, obim proizvodnje s Halal certifikatom u Srbiji je još uvek u velikom zaostatku za kompanijama u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Sve do sada, zbog ograničenih kapaciteta, izvoz je bio usmeren ka domaćem tržištu i prema državama u regionu, a odnedavno i ka potrošačima u Turskoj, Rusiji i arapskim državama.
Računa se da u regionu ima oko 5,5 miliona direktnih konzumenata, a u svetu ih je preko 1,5 milijardi, koji obezbeđuju promet od više milijardi dolara. Potražnja za Halal proizvodima raste u Rusiji, EU, SAD, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. U EU i SAD je sve više i onih kupaca koji nisu muslimani. Smatra se, naime, da Halal osigurava dodatnu zdravstvenu bezbednost hrane u skladu s pravilima islama u ishrani. O tome svedoči i obaveza svake kompanije koja prihvati taj sertifikat da primi dve najavljene i isto toliko nenajavljenih poseta nadležne inspekcije, a redovno se kontroliše proizvodnja u pogonima i slučajan izbor robe u prodavnicama. S obzirom da je Srbija nedavno potpisala značajan sporazum s Turskom o izvozu junećeg mesa i da se očekuje ubrzani dolazak turista iz islamskih država, jasno je da se otvara širok prostor za ponudu koja podrazumeva Halal sistem kvaliteta, a time i dodatne prihode u privredi Srbije.

B. Krstin