* Imanje Corte d' Aibo se od ostalih izdvaja po proizvodnji ekološkog vina u glinenim amforama, kojima je u ovom slučaju data prednost u odnosu na drvenu burad zbog boljih karakteristika
 
U srcu zaštićenog područja regionalnog parka Monteveglio, koji postoji još od 12. veka, dvadesetak kilometara od Bolonje smešteno je poljoprivredno-turističko imanje Corte d' Aibo. Na prvi pogled moglo bi se reći da se ovo imanje izdvaja po agroturizmu, s obzirom na to ima 12 dvokrevetnih soba i restoran na prelepom jezeru. Ipak, ono što ovo imanje izdvaja od drugih jeste proizvodnja i prodaja ekoloških vina koja nastaju po specijalnoj tehnologiji. 
- Oduvek smo posebno cenili našu zemlju i njene proizvode, pridajući veliku pažnju njihovom kvalitetu i čistoći. Vina nastala na teritoriji Colli Bologneze imaju posebne specifičnosti, koje pokušavamo da iskoristimo uz pomoć ekološke proizvodnje za koju posedujemo i sertifikat Italijanskog udruženja ekološke poljoprivrede, kaže Enriko Paterno, jedan od pet kooperanata, odnosno suvlasnika ovog ekološkog imanja, u čijem sklopu je 35 hektara vinograda. Od toga, na 25 hektara se uzgajaju sorte crnog i belog grožđa koje se koristi za proizvodnju vina. 
I nega vinograda je u skladu sa ekološkim standardima. To znači da je zaštita vinove loze isključivo preventivna. Tako, na primer, da bi se sprečile gljivične infekcije, radi se tretiranje bakrom pre kiše. Broj tretiranja zavisi od vremenskih prilika i procenjenog rizika od nastanka infekcije, pa je različit broj tretmana iz godine u godinu. U nekim godinama tretiranje bakrom se radi četiri-pet puta, a ponekad čak 12 puta. 
Grožđe proizvedeno u ovoj regiji ima odličan odnos kiselina i šećera, što posebno dolazi do izražaja kada su leta bez puno padavina, dani sunčani i topli, a noći sveže. U slučaju kišnih godina, kada ne uspeju da zaštite vinograd, to jest ako na nekoj lokaciji bukne velika zaraza, taj deo vinograda se uopšte ne bere, jer se takvo grožđe ne može koristiti u proizvodnji vina. Uobičajeno je da se berba grožđa obavlja ručno. Ipak, ako se u vreme berbe promene vremenske prilike, koje mogu narušiti kvalitet grožđa, pribegava se mehanizovanoj berbi. 
Prema vinskoj katri, na području bolonjskih brda najvažnije su tri bele i tri sorte crnog grožđa. Bele su "pinjoleto", "šardone" i "sovinjon", a crne "merlo", "barbera" i "kaberne sovinjon". 
Na etiketama flaša imanja Corte d' Aibo stoji da je vino organsko, što garantuje kontrolisana proizvodnja od vinograda do flaširanja. 
- Ne koristimo nikakve hemikalije ni u polju ni u podrumu. Zato i ne kupujemo grožđe od drugih proizvođača, kaže Enriko Paterno i napominje da su, u želji da proizvedu što prirodnije vino, 2012. godine pokušali njegovu proizvodnju bez dodavanja sulfata. 
Naime, kako objašnjava Enriko, sulfati su već prisutni u vinu kao proizvod prirodne fermentacije kvasca, pa ih nije potrebno dodavati. Jedina mana ovakvih vina je kraći rok trajanja u odnosu na ona proizvedena na konvencionalan način. 
Na imanju Corte d' Aibo proizvode se dva vina u koja se ne dodaje sulfat. To su crno vino "meriđio", koje je mešavina "merloa", "barbere" i "kaberne sovinjona", i belo vino "ruđiada" od grožđa sorte "pinjoleta". 
Ovo imanje se od ostalih izdvaja po još jednom kuriozitetu, a to je proizvodnja ekološkog vina u glinenim amforama, kojima je, u ovom slučaju, data prednost zbog boljih karakteristika u odnosu na drvenu burad. 
- Mi ništa ne znamo o poreklu drveta od kojeg se burad prave, bilo da su iz Francuske ili od negde drugde. Pre nešto više od 10 godina trend je bio da barik crna vina treba da odleže u buradima, ali ukus tog vina ne predstavlja ukus grožđa nego asocira na drvo. Naša glina, od koje se proizvode amfore, vinu daje mnogo tanina, bogat ukus i aromu. Koristimo samo amfore od terakote u kojima vino odleži, objasnio je Enriko i naglasio kako vino iz amfora ima prirodni ukus i miris čistog grožđa. 
Amfore koje koriste potiču iz Toskane, regije koja je nadaleko poznata po kvalitetnoj glini i proizvodnji amfora koje se, osim za vino, koriste i za skladištenje maslinovog ulja. 
Prve godine kada su počeli s proizvodnjom vina u amforama istovremeno su, osim u ovim posudama, crveno vino "barbera" stavili i da odleži u tankove, pa su posle šest meseci upoređivali karakteristike jednog i drugog. 
- Vino iz amfore bilo je bogato taninima i prirodnog ukusa, dok ono iz tanka još uvek nije bilo zrelo za piće. Tako smo zaključili da je vinu dovoljno da odleži u amforama šest meseci, jer je u ovim posudama vrlo dobra izmena kiseonika i vino diše, dok vino u drvenim bačvama treba da odleži tri godine, kaže Enriko i dodaje da se u amforama radi i maceracija celih bobica grožđa, koje se ostave dva meseca, pri čemu se izdvajaju boja, tanin, polifenolni mirisi i ukusi u vino. Nakon toga se radi ceđenje i to vino ostaje da odleži narednih šest meseci. Osim vina, od ostataka grožđa ostalog nakon presovanja proizvodi se čuvena italijanksa grapa. 
Na imanju Corte d' Aibo godišnje se proizvede 200.000 boca vina. Trećina se proda direktno na imanju, trećina se plasira na tržište od Bolonje do Jadrana, a ostatak se izvozi od severne Evrope do Kine i Japana, pa čak i na Novi Zeland. 
 
Tekst i foto: Marija Antanasković
 
POLOVINA PROIZVODNJE PENUŠAVO VINO
 
Od šest različitih sorti grožđa na imanju Corte d' Aibo proizvodi se 16 do 17 različitih vina. Od "pinjoleto" sorte grožđa proizvode se dva penušava vina i jedno mirno, a polovinu proizvodnje vina zauzima penušavao vino istog imena "pinjoleto". Za prozvodnju penušavog vina odlučili su se zbog njegovog "slaganja" s hranom. 
- Mi smo u regiji Emilija Romanja, koja je jedina regija u Italiji gde je uobičajena kućna proizvodnja i svakodnevna konzumacija penušavog vina. Razlog za veliku konzumaciju je to što je naša lokalna hrana "teška", puna masnoća. Jedemo mnogo svinjetine, salame, mortadele, maslaca, a mehurići uvek to olakšavaju, objasnio je Enrike.