* U okviru područja rada poljoprivreda i prerada hrane postoji specijalizovano odeljenje tehničar za vinogradarstvo i vinarstvo
 
Župa, stara prestonica grožđa i vina, nalazi se u kotlini između Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca. Geografski položaj ove kotline s blago talasastim brežuljcima, pogodnim zemljištem  i klimom poput one u francuskoj oblasti Bordo, omogućili su vinovoj lozi da se odomaći i učini ovaj kraj prepoznatljivim na vinskim kartama. Put do vrha bez znanja i usvajanja novih tehnologija ne bi bio moguć. 
Sve je počelo davne 1896. godine, kada je  u Aleksandrovcu osnovan lozno-voćni rasadnik s ciljem efikasnijeg oporavka župskog vinogorja od filoksere. S vremenom se sve više isticala potreba za unapređenjem vinogradarstva. Tako je i nastala ideja o osnivanju Niže poljoprivredne škole u Aleksandrovcu, koja je trebalo da obučava mladiće za bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom. Već 1924. osnovana je Specijalna vinodeljsko-voćarska škola s internatom, a prva generacija učenika upisana je naredne godine. Praktična nastava se odvijala  u državnom loznom i sreskom voćnom rasadniku.
 
Savremena škola
 
Iako je početak bio skroman, postavljeni su dobri temelji da se škola kroz godine koje su dolazile razvija i raste. Takođe, u skladu s društvenim promenama, menjala je i nazive. Ime po kojem je danas prepoznatljiva, Srednja škola "Sveti Trifun" s domom učenika, nosi od 2012. 
- Danas je ovo savremena škola  koja može da odgovori na sve zahteve sadašnjeg vremena, kaže Branko Rajčić, direktor. - U 27 odeljenja ima oko 750 učenika raspoređenih po područjima rada gimnazija, zatim poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, u okviru koga se obrazuju poljoprivredni tehničar, vinogrdar-vinar, prehrambeni tehničar, kao i  treći stepen sa zvanjem operater u prehrambenoj industriji - pekar, a u oblasti mašinstva i obrade metala postoji smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje.  Svake godine škola upisuje sedam odeljenja, dva gimnazijska, jedno mašinsko i četiri poljoprivredna.
Škola je bila i ostala nosilac razvoja poljoprivrede ovog kraja. U početku je, osim voćarstva i vinogradrstva, bilo zastupljeno i stočarstvo, kao proizvodnja koja je obezbeđivala stajsko đubrivo neophodno  za negu zasada. Danas je najviše  voćnjaka i vinograda, ali se u manjem obimu gaje i ratarski usevi.
- Kako je Župa jedan od najpoznatijih vinogradrskih krajeva, postojala je želja  da se baš ovde školuju specijalizovani stručnjaci za ovu oblast. Tako je 2010. otvoreno  novo specijalizovano odeljenje, vinogradar-vinar, koje se od  ove godine naziva tehničar za vinogradarstvo i vinarstvo, kaže direktor Rajčić. 
 
Praktična nastava
 
Škola raspolaže s približno 92 hektara zemljišta, od kojih se 20 hektara obrađuje i tu su zasnovani zasadi dunje, višnje, jabuke, šljive i vinove loze, 10 hektara je pod šumom, ima i nešto malo lucerke, a na 60 hektara je bila lavanda, koja je ne tako davno korišćena kao izvor sirovina za hemijsku industriju "Merima" u Kruševcu. Nažalost, to zemljište sada nije iskorišćeno, erozivno je i još uvek se ispituje šta bi tu najbolje uspevalo.
Vinogradi su podignuti na sedam hektara. U sortimentu je zastupljeno 48 vinskih  sorti grožđa, među kojima su i autohtone "tamjanika" i "prokupac". Godišnje se ubere 60.000-70.000  kilograma grožđa. Od toga se  proizvede oko 10.000 litara vina, a ostatak ubranog grožđa se prodaje. Poznata su školska vina "kristal" (belo), zatim "plamen" (roze) i "žar" (crveno). Vina se prodaju u rinfuzi, a ne flaširana, jer školski vinogradi još uvek ne mogu da se upišu u vinogradarski registar, iako je škola  registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Vinski podrum je u staroj školskoj  zgradi, ukopan je i zauzima površinu od 600 kvadratnih metara u kojima su smešteni lagumi, a u njima su pogoni za preradu grožđa i čuvanje vina. Realizcijom projekta "Viteško vino", u saradnji s vinarima iz Župe, škola je dobila deo potrebne  opreme za savremeno vinogradarstvo. Opremljena je  najmodernijom laboratorijom, automatskom linijom za punjenje - ispiranje boca, punjačem, zatvaračicom, etiketirkom, automatskim analizatorom vina koji određuje sedam parametara za dva minuta, koji, osim škole, mogu da koriste i svi vinari župskog kraja.
- Kvalitet vina koja stižu iz školskih podruma prepoznatljiv je, pa su nosioci zlatnih i srebrnih medalja na međunarodnom sajmu vina koji se održava u Aleksandrovcu. Škola je predsednik Udruženja proizvođača vina s geografskim poreklom "Tri Morave", kaže Rajčić.  
U školi se prerađuju i voćni plodovi, spravlja se rakija lozovača, dunjevača, komovica i vinjak. Obrana šljiva se predaje u hladnjaču i uglavnom ide na sušenje,a nešto se i proda u svežem stanju.
- U Župi postoji 50 mini-vinarija, koje pune 5.000-50.000 boca. U njima rade mladi ljudi, nekadašnji đaci koji imaju svoje vinograde i uspešno se bave ovom proizvodnjom objašnjava Rajčić.
 
Učenički dom
 
Do 1975. u poljoprivrednoj školi je postojao učenički dom  za smeštaj đaka. Ponovo je obnovljen i vraćen u funkciju 2011, zahvaljujući konkursu Ministarstva prosvete za investicije za učenički i studentski standard. Posle renoviranja  s pravom nosi epitet najsavremeniji. Kapacitet doma je  60 mesta. Sobe su četvorokrevetne i svaka ima kupatilo, TV, klima-uređaj, telefon. U okviru doma postoji amfiteatar, kompjuterska soba, a ispred škole i doma je stoletni park koji odiše mirom i spokojem.
- Tradicija je da ovu školu u većem broju pohađaju deca iz kalemarskog kraja Milutovac, Medveđa, Konjuh, a manje iz gornjeg i donjeg dela Župe, kaže direktor Rajčić.
U okviru projekta međunarodne saradnje srednjih škola potpisan je protokol o saradnji sa školom "Gorče Petrov" iz Kavadarac u Makedoniji i obavlja se razmena učenika. Ostvarena je i saradnja sa školom "Grm" iz Novog Mesta u Sloveniji, a sa Srednjom poljoprivredno-prehrambenom školom u Somboru su se bratimili. Saradnja postoji i sa školama u Bijeljini, Baru, Lešku, a u podrumskom  buretu leži "bratsko vino", spravljeno u ovu čast.
Takođe, brojne pohvale, nagrade tokom svih proteklih godina svedoče o tome da đaci ove škole prepoznaju prave vrednosti. Od ovakvog koncepta obrazovanja se neće odstupiti, jer još mnogo generacija treba da uči i nastavi tradiciju vinogradarstva i vinarstva župskog kraja.
Tamara Gnip