* Veliki je broj staračkih domaćinstava s malim posedom, a u isto vreme stvaraju se posedi veličine nekoliko desetina hektara na kojima se uglavnom gaji voće
 
Opština Prokuplje predstavlja sedište Topličkog upravnog okruga i ono što je posebno karakteriše jeste dobra povezanost drumskim, železničkim, ali i avio-saobraćajem (niški aerodrom je udaljen svega 25 kilometara) sa svim delovima Republike, ali i  okolnim zemljama. Procenjuje se da 60 odsto opštine, koja se prostire na 759 kvadratnih kilometara, čini poljoprivredno zemljište, što ne čudi ako se u obzir uzmu povoljna klima za poljoprivrednu proizvodnju i bogat vodni potencijal. Prema poslednjem popisu, u opštini ima 16.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 4.000 registrovano, a oko 2.500 je u aktivnom statusu. Poslovima iz oblasti poljoprivrede u Prokuplju se bavi Odeljenje za poljoprivredu Gradske uprave Grada Prokuplja.
- Poljopivrednici se ovde najviše bave uzgojem voća, prvenstveno višnje i šljive, a pod zasadima ovog voća nalazi se oko 5.000 hektara, s tim da su ove dve voćne vrste podjednako zastupljene. Po proizvodnji višnje prvi smo u Srbiji, dok se po proizvodnji šljive ubrajamo među pet najvećih proizvođača, kaže dipl. inž. Srđan Stamenković, rukovodilac Odeljenja za poljoprivredu, i dodaje da se ovde uglavnom gaji "oblačinska višnja", koja je postala svojevrstan brend Srbije.
Ono što predstavlja problem proizvođačima višnje je, kako kaže,  nedostatak preradnih kapaciteta, pa se višnja uglavnom predaje hladnjačarima širom Srbije u svežem stanju. Kada je u pitanju šljiva, ona se, osim u svežem stanju, delom prerađuje i suši, a jedan od najpopularnijih načina prerade je pravljenje rakije.
- Poljoprivredu Prokuplja karakteriše i uzgoj vinove loze, a posebno se izdvajaju zasadi pod autohtonom sortom "prokupac". Trenutno na teritoriji grada ima oko 130 hektara pod vinovom lozom, od toga "prokupac" zauzima više od 90 odsto. Na teritoriji naše opštine, u mestu Gojinovac, nalazi se i naš najveći vinograd s vinarijom "Toplički vinogradi", u čijim zasadima takođe dominira "prokupac", priča Stamenković,  napominjući da je sve više proizvođača zainteresovano za proširenje postojećih i podizanje novih vinograda.
Pre tri godine je, po njegovim rečima, osnovano i udruženje vinogradara i vinara, koji svoje umeće u ovom poslu, između ostalog, mogu i da prezentuju na manifestaciji Dani vina. I proizvođači višnje imaju svoju manifestaciju Dani višnje, koja se već  čitavu deceniju održava u Prokuplju, a još dužu tradiciju ima "Toplički sabor višnjara" u prokupačkom podjastrebačkom selu Velika Plana. Ovaj sabor organizuju tamošnji proizvođači čiji zasadi zbog specifične klime stižu na rod tri do pet dana kasnije, pa samim tim ostvaruju bolju cenu u odnosu na druge proizvođače. Obe manifestacije su kulturno-privredno-edukativnog karaktera i cilj im je unapređenje proizvodnje, ali i promocija višnje i proizvoda koji se od nje dobijaju.
 
Oporavlja se stočarstvo
 
Kada je stočarstvo u pitanju, stočni fond je i ovde desetkovan u poređenju s periodom od pre više decenija. Međutim, poslednjih desetak godina primećuje se lagani oporavk i povećanje broj grla. Stamenković smatra da na oporavak stočarstva najviše uticaja, posebno u ovčarstvu i govedarstvu, imaju subvencije po grlu. U opštini su izgrađeni i pogoni za preradu mleka, što takođe utiče na odluku da neko počne da se bavi stočarstvom ili da proširuje proizvodnju.
- U opštini trenutno ima 3.000 grla krupnih životinja. Dominira simentalsko goveče, kojeg nema puno, ali je izuzetnog kvaliteta. I lokalna samouprava se trudi da pomogne stočarima. Imamo robne rezerve živih životinja koje pod ugovorom dajemo domaćinstvima na čuvanje. Stočari koji ih drže mogu da se razduže tako što će Robnim rezervama vratiti podmladak, objašnjava Stamenković.
On smatra da bi se stvari u poljoprivredi još brže  razvijale nabolje da nije jednog  otežavajućeg faktora, a to je starost domaćinstava. U dosta kuća žive stariji ljudi koji više ne mogu da rade,  mnogo kuća je i prazno. Dosta domaćinstava je pred gašenjem i nema naznaka da će se ovaj trend uskoro zaustaviti. Koliko je ovaj podatak alarmantan najbolje govori činjenica da na teritoriji opštine postoji 108 mesta, ali svega 98 mesnih zajednica. U pojedinim mestima, naime, nema više ljudi, pa samim tim ni potrebe za postojanjem mesne zajednice. Takođe, prosečna veličina poseda je mala, oko tri hektara, što je još jedan faktor koji otežava unapređenje proizvodnje. Međutim, u poslednje vreme prisutan je i drugačiji trend, odnosno ukrupnjavanje poseda na više desetina hektara. Na ovim većim posedima se uglavnom podižu zasadi voća.
 
Opština subvencioniše i do 70 odsto ulaganja u poljoprivredu
 
Program podrške poljoprivredi lokalna samouprava izrađuje na period od tri godine. Opredeljeni su za direktne podsticaje, odnosno za subvencionisanje troškova ulaganja u pojedine poljoprivredne proizvodnje. Za ove namene izdvaja se oko 20.000.000 dinara na godišnjem nivou. Prema Stamenkovićevim rečima, iznos za veštačko osemenjavanje subvencioniše se sa 60 odsto,  a opština plaća i do 70 odsto iznosa kamate za poljoprivredne kredite. Organskim proizvođačima se iz opštinskog buxeta plaća 70 odsto  troškova za kontrolu i sertifikaciju, podstiče se podizanje višegodišnjih zasada i slično. Sredstvima opštine, uz podršku EU novca,  uređen je deo toka Toplice, čime je rešen problem povremenog izlivanja reke i plavljenja okolnih površina.
Sve ove mere ostaju na snazi i ove godine, a u planu je da se deo sredstava izdvoji za pomoć mladim poljoprivrednicima. Nastaviće se sa podrškom poljoprivrednicima u savladavanju administrativnih prepreka kada su u pitanju registracija, konkurisanje. Ulagaće se i u izgradnju i revitalizaciju atarskih puteva i slično.
Stamenković očekuje da će se buxetska sredstva potrošiti racionalno i doprineti unapređenju poljoprivrede. Međutim, ističe da su za ozbiljniji oporavak agrara ovog kraja  neophodne investicije u preradne kapacitete. Nedostaju sušare, hladnjače, destilerije, odnosno  pogoni koji bi omogućili stvaranje proizvoda s dodatom vrednošću i veću konkurentnost prokupačkih poljoprivrednika.
Aleksandra Milić