* Velikim koracima ka liderstvu u regionu i na Balkanu              
Jedna od poruka 86. međunarodnog poljoprivrednog sajma održanog u Novom Sadu bila je da bez ekonomskog udruživanja nema uspešnog posla i prosperiteta. Upravo iz tog razloga Zadružni savez Vojvodine bio je inicijator održavanja okruglog stola "Mogućnosti razvoja međuzadružne saradnje u regionu".  Na štandu Saveza okupili su se predstavnici zadružnog sektora iz republika bivše Jugoslavije. Bila je to prilika da se razmene iskustva i predoče mogućnosti saradnje u ovoj oblasti. 
- Posle dužeg vremena, država je prepoznala značaj postojanja snažnih zadruga, posebno u malim sredinama. Do sada su se zemljoradničke zadruge borile za opstanak, a danas se bore za razvoj i investicije. U Vojvodini ima 406 aktivnih zadruga i kada su one dovoljno jake, postaju najbolji organizatori proizvodnje. One neguju i socijalni karakter tako da tamo gde postoji dobra zadruga nema problema ni u poslu ni u drugim segmentima života na selu, rekao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, i napomenuo da je država prepoznala značaj zadrugarstva i da je sada pravi trenutak da ono to i iskoristi za svoje osnaživanje. 
Kvalitetni projekti znače i veću podršku države i više investicija. Ako se u razvijenim zemljama, poput Francuske, Italije ili Nemačke,  neguje zadrugarstvo, ne postoji razlog da tako ne bude i u Srbiji. Jovanov je podsetio da je Novosadski sajam mesto na kojem ZSV već 13 godina okuplja zadružne saveze iz regiona i da su donedavno za nas bila neprocenjiva iskustva koja su donosili iz svojih zemalja. Sada se situacija promenila, te većina želi da radi na osnovu iskustava vojvođanskog zadružnog sektora. 
- Nastojimo da ono što je kvalitetno u drugim sredinama primenimo i kod nas. Objektivno, u odnosu na današnje države, a nekadašnje jugoslovenske republike, Vojvodina ima najbolje mogućnosti za razvoj zadrugarstva. Na dobrom smo putu da ih i iskoristimo i mislim da ćemo vrlo brzo biti ne samo lideri u regionu već i na Balkanu, smatra Radislav Jovanov. 
Slovenija ima zadružnu tradiciju dugu 150 godina i kada je reč o zemljama regiona, ima najrazvijenije zadrugarstvo. Prilikom stvaranja srpskog zakona o zadrugama, koji je usvojen 2015. godine, stručnjaci iz ove zemlje pružili su nesebičnu pomoć. 
- Slovenija trenutno radi na finansijskoj perspektivi nakon 2020. godine i zbog toga je veoma važno da sarađujemo. Vrlo je važno da Srbija ojača poljoprivredu i da s jakim agrarnim sektorom uđe u Evropsku uniju, jer će to biti jako dobro za budućnost. Poslednjih godina zadruge u Srbiji sve više dobijaju na značaju, a to potvrđuje i činjenica da imaju jaku podršku vaše države, što je izuzetno važno, jer poljoprivreda ne može biti snažna bez organizovanih zadruga, rekao je Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije. 
Prema njegovom mišljenju, više sredstava treba ulagati u postojeće zadruge, jer nikada se ne zna šta će biti s novoosnovanim. Slovenija je punopravna članica EU već 15 godina i, prema rečima Vriska, u Vojvodini su napravljeni veliki pomaci koji vode pravom evropskom zadrugarstvu. 
Zadrugarstvo u Severnoj Makedoniji je na početnoj poziciji, malo je zemljoradničkih zadruga u ovoj zemlji, svega 39 ih je registrovano. Makedonska asocijacija poljoprivrednih zadruga krovna je organizacija  i trenutno razvija saradnju s državnim institucijama i zajedno s humanitarnom organizacijom "Ker Nemačka" i Makedonskom razvojnom fondacijom preduzeća radi projekat čiji je cilj podizanje kapaciteta i Makedonske asocijacije i poljoprivrednih zadruga. 
- Nažalost, severnomakedonska država samo deklarativno prepoznaje zadrugarstvo. Na papiru je podrška jaka, ali u praksi se ona teže sprovodi. Trenutno radimo izmenu zakonodavstva koje obuhvata i poljoprivredne zadruge. Zajedno s Ministarstvom poljoprivrede angažovana je i radna grupa koja obuhvata interesne grupe. Povremeno organizujemo međunarodne konferencije, uključeni smo u obezbeđivanje podsticajnih sredstava, kao i u programe za ruralni razvoj. Ali sve to je nedovoljno u poređenju s regionom i Evropom, rekao je Georgije Arnuov, predsednik Nadzornog odbora Makednoske asocijacije poljoprivrednih zadruga. 
Prema rečima našeg sagovornika, zadrugarstvo u ovoj, nama susednoj zemlji, nije prepoznato kao nosilac poljoprivrede, već je u rangu svih drugih subjekata u oblasti agrara, od poljoprivrednih gazdinstava do kompanija. Poljoprivredno zadrugarstvo je organizaciona forma koja obezbeđuje obrađivanje zemljišta, ostanak na selu, samozapošljavanje, zatim uzajamnu pomoć i solidarnost prilikom udruživanja. Višestruki su društveni interesi da se podrži zadrugarstvo i, kako kaže Arnuov, zadrugama koje su sada u povoju treba velika podrška države, pa je zadatak Asocijacije da se ovim agrumentima nametne državnim institucijama. 
Osim što je bio domaćin savezima iz regiona, Zadružni savez Vojvodine ugostio je na Poljoprivrednom sajmu i holandskog atašea za poljoprivredu, predstavnike EU zadužene za poljoprivredu i IPARD, delegaciju Egipta, privrednike iz Crne Gore i mnoge druge.         
Jasna Bajšanski