*  U Srbiji je za nepune dve godine, do 2. aprila 2019, osnovano čak 370 zadruga
 
Kada je pre dve godine, tačnije 11. aprila 2017. na Prolećnom okupljanju zadrugara prvi put javnosti predstavljena ideja o obnovi zadrugarstva, mnogi, pa i sam inicijator, bili su pred velikom neizvesnošću kako će "stari" i budući zadrugari gledati na taj projekat. Danas, kako za "Poljoprivrednik"  ističe tvorac projekta "500 zadruga u 500 sela" Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, nema sumnje da je prva psihološka barijera - nepoverenje prema udruživanju, premoštena.
- Na osnovu jasnih pokazatelja možemo da tvrdimo da smo zajedno s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, njegovim predsednikom akademikom Draganom Škorićem i zadružnim savezima načinili nekoliko koraka napred. U zemlji u kojoj se do pre dve godine gasilo na desetine zadruga godišnje doživeli smo sasvim suprotan proces - početak renesanse zadrugarstva. U Srbiji je za nepune dve godine, do 2. aprila 2019, osnovano čak 370 zadruga. To je rezultat projekta "500 zadruga u 500 sela", koji je u jednom delu čak prerastao taj simbolički naslov, jer samo 22 zadruge koje su dobile bespovratna sredstva u 2017. godini okupljaju zadrugare i kooperante iz 460 sela, kaže Milan Krkobabić.
 
Za obnovu zadrugarstva do sada uloženo 1,7 milijardi dinara
 
Govoreći o uloženim sredstvima, naš sagovornik kaže da su u prvoj, eksperimentalnoj, 2017. godini 22 zadruge, od toga četiri iz AP Vojvodine, dobile 197.000.000 dinara. 
- Prošle godine, zahvaljujući pre svega novonastaloj pozitivnoj klimi, nepodeljenoj podršci javnosti i predsednika Republike Aleksandra Vučića, iz republičkog buxeta je za ravnomerni regionalni razvoj i obnovu zadrugarstva izdvojeno 797.000.000 dinara, dakle četiri puta više. Taj novac su dobile 72 zadruge na teritoriji cele Srbije. U AP Vojvodini, bespovratna sredstva dobilo je 18 zadruga, u centralnoj Srbiji 29 i na jugu Srbije - u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu 22 zadruge. Po prvi put podsticajna sredstva dobila je i jedna zadruga s Kosova i Metohije. Novina su i prve, novoosnovane, složene zadruge: Složena voćarska zadruga "Složni voćari" iz Novog Slankamena i Prva složena zadruga "Naši voćari" iz Požege, koje su dobile po 60.000.000 dinara, što je oko pola miliona evra, objašnjava Krkobabić. 
Ove godine za  ravnomerni regionalni razvoj i obnovu zadrugarstva  opredeljeno je oko 700.000.000 dinara. Prema proceni našeg sagovornika, sredstva će dobiti još oko 70 zadruga. Dakle od 2017. za obnovu zadrugarstva i podsticaj rada zadruga Republika Srbija bespovratno je izdvojila 1,7 milijardi dinara. 
 
Pozitivni primeri s terena
 
 A da su ta sredstva došla u prave ruke potvrđuju informacije s terena. Nekada se govorilo da je zadruga "druga kuća" zadrugara. Ona je bila jedan od glavnih pokretača razvoja u selu, a po svemu sudeći, to ponovo postaje.
- Svakodnevno nam stižu signali da su zadruge vratile veru u bolju budućnost i ekonomski boljitak. Mnogo je pozitivnih primera iz projekta "500 zadruga u 500 sela". Jedan od njih je svakako ZZ "Agrodunav" iz sela Karavukovo, opština Oxaci, koja je pre dve godine bespovratnim sredstvima kupila 50 steonih junica, a do kraja 2019. očekuju da će se taj broj povećati na oko 150. Dobar je i primer  ZZ "Agro eko voće" iz Arilja, koja je oko 100.000 evra, u dinarskoj protivrednosti, uložila u opremu za višu fazu prerade malina i sada proizvode sokove, xemove i kompote od malina. Zadrugare iz Arilja neće ubuduće brinuti otkupna cena sirove maline, jer su cene prerađene  višestruko veće. Podsticajna sredstva su dobile: stočarske, voćarske, ratarske, povrtarske, pčelarske, mlekarske, zadruge za lekovito bilje itd., navodi Krkobabić.
 
Nacionalni tim za spas sela Srbije
 
Osnivanje zadruga je važan ali samo početni korak u zaustavljanju procesa odumiranja sela. Namera je, kako kaže Krkobabić, da se učini sve da se sela Srbije spasu od pražnjenja i propadanja, jer, prema podacima Akademijskog odbora za selo, od 4.700 sela 1.200 je u fazi odumiranja. Stvara se prazan prostor, pogotovu u pograničnim i brdsko-planinskim područjima, čije je značenje veliko u strateškom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu. Zato je važno da se formira Nacionalni tim za spas sela. 
- Pripreme su pri kraju i njegovu inauguraciju očekujem vrlo brzo.  Nacionalni tim za spas sela će imati zadatak da "snimi stanje" i na osnovu podataka prikupljenih na terenu definiše efikasne mere koje će uticati da ljudi dobro razmisle pre nego što odluče da napuste selo. Dobrog života na selu može biti samo ako postoji infrastruktura - dobar put, voda, struja, zatim zdravstvena ambulanta, pošta, crkva, dom kulture i zadruga. Pitanje sela, kojeg još uvek nema u Ustavu Republike Srbije, veoma je kompleksno i zato će Nacionalni tim pokušati da iskristališe, definiše i spoji više politika, koje se sada kreću paralelno i ne dodiruju se, objašnjava Milan Krkobabić i napominje da će Nacionalni tim za spas sela Srbije činiti vrhunski stručnjaci Srpske akademije nauka i umetnosti, profesori fakulteta, ali i popularne javne ličnosti koje će promovisati ideju za spas sela Srbije. Ideju je podržala i blagoslovila Wegova Svetost patrijarh Irinej, a podršku smo dobili i od predstavnika drugih crkava.
J. Crnobarac
 
HORIZONTALNO I VERTIKALNO UDRUŽIVANJE
 
Govoreći o složenim zadrugama i o tome šta se od njih očekuje, Milan Krkobabić je rekao da su one novina u zadrugarstvu Srbije. Čak i aktuelni zakon o zadrugama posvećuje im samo jedan jedini član (67). 
- Namera nam je horizontalno i vertikalno povezivanje zadrugara i zadruga, a cilj da jednog dana imamo složenu zadrugu, poput španskog zadružnog giganta "Anekoop", koji ima 69 zadruga - članica, i čak 47.000 zadrugara, objasnio je Krkobabić.