* Opštine Kolubarskog okruga u toku ove godine izdvojiće oko 100.000.000 dinara za poljoprivredu, a najviše grad Valjevo
* Grad Šabac za agrar opredelio 164.000.000 dinara, pomoć će posebno biti usmerena za proizođače jagoda u Pocerini za kopanje dubinskih bunara
* Lokalna samouprava u Apatinu  povećala agrani buxet za 400 odsto
 
Krajem prošle godine  u Skupštini Srbije izglasan je agrarni buxet za 2019, iznosi  52  milijarde dinara i veći je za 7,2  milijarde dinara nego 2018. godine. Uprkos tom, naizgled velikom povećanju, ni ove godine iz državne kase ipak nije opredeljeno pet odsto nacionalnog buxeta za poljoprivredu. Da podsetimo, pre pet  godina,  s usvajanjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, to je transparentno najavljivano, ali se svih ovih godina prilikom usvajanja  budžeta preko toga uvek prećutno prelazilo.
Međutim, veliki broj lokalnih  samouprava  u Srbiji, imajući u vidu realno stanje na terenu, u većoj ili manjoj meri podstiče razvoj i pomaže poljoprivrednicima. Sektori za poljoprivredu na opštinskom,  a ponegde i na regionalnom  nivou, usmeravaju finansijska sredstva kao i druge vidovi pomoći prema poljoprivrednim proizvođačima s ciljem da se, pre svega, održi, proširi i  još više podstakne proizvodnja i zadrže mladi u selima. 
Visina ulaganja  u agrar je različita od opštine do opštine. Tako će u opštinama Kolubarskog okruga u toku ove godine, kako se najavljuje, biti izdvojeno oko 100.000.000 dinara za poljoprivredu i ruralni razvoj. Najviše novca iz gradske kase, što je i očekivano, opredelila je lokalna samouprava u Valjevu. 
- I ove godine nastavićemo s merama podrške poljoprivrednicima  za nabavku poljoprivredne mehanizacije, postavljanje protivgradnih mreža, podizanje staklenika, a deo sredstava usmeriće se na finansiranje veštačkog osemenjavanja krava i sinhronizaciju estrusa kod ovaca, rekao je  pomoćnik gradonačelnika Grada Valjeva Nikola Radojičić, napominjući da će   poljoprivredncima koji uzmu kredite od banaka kamate biti subvencionisane, a voćarima, na osnovu urađene karte rejonizacije,  pokriven  najveći deo troškova nabavke kvalitetnih bezvirusnih sadnica.
I druge lokalne samouprave u Kolubarskom okrugu pomoći će svojim poljoprivrednicima. Tako je opština Lajkovac za  razvoj poljoprivrednog sektora ove godine opredelila 18,2 miliona dinara, a agrarni  buxet Osečine  neznatno je uvećan u odnosu na lanjski i iznosi 9,5 miliona dinara. Poljoprivrednici opštine Mionica mogu da računaju na 10.000.000 pomoći iz opštinske,  od čega je jedna trećina  namenjena  za podizanje protivgradnih mreža...  Od svih opština ovog okruga najmanje novca za poljoprivredu, ukupno svega 2.000.000 dinara, izdvojila je lokalna samouprava u Ubu.  
Leskovačka lokalna samouprava u ovoj godini iz gradskog buxeta planira da za poljoprivredu izdvoji 26.000.000 dinara, što je za 1.000.000 više nego lane.
- Registrovana poljoprivredna gazdinstva  moći će da konkurišu za subvencije za nabavku poljoprivrednih mašina, folija za plastenike, sadnice voća i vinove loze, podizanje protivgradnih mreža, bušenje bunara..., kaže predsednik Komisije buxetskog fonda za poljoprivredu opštine Dejan  Ranđelović, uz napomenu da će maksimalan iznos prihvatljivih troškova  kupovine opreme  po domaćinstvu iznositi 30-50 odsto.
Grad Zaječar poslednjih godina najviše  podsticajnih sredstava u poljoprivredi usmerava u razvoj voćarstva. Lane je pomoć od opštine za započinjanje proizvodnje dobilo 26  voćara,  kojima je dodeljeno 7.500  sadnica dunje, 2.700 višnje, 830 lešnika... Ove godine iz opštinskog budžeta za poljoprivredu  izdvojeno je 18,7 miliona dinara.
- Početkom  marta raspisaćemo nove konkurse za podsticajna sredstava ne samo za voćare već i za kupovinu kvalitenih grla ovaca, jagnjadi i koza, rekla je  Vesna Stanković, član Gradskog veća, zadužena za poljoprivredu uz napomenu  da će deo sredstava biti usmeren za  pomoć osnivanju i radu udruženja poljoprivrednika.  
U  Mačvi  veruju da će ova godina za poljoprivrednike biti bolja, jer ih očekuje niz pogodnosti i olakšica  u različitim oblastima proizvodnje. Grad Šabac, na čijem području 115.000 žitelja živi na selu i bavi se poljoprivredom, opredelio je ukupno 164.000.000 dinara  za razvoj agrara, za trećinu više nego lane. U Direkciji za razvoj poljoprivrede grada kažu da će se posebno ulagati u infrastrukturu, najviše za kopanje  dubinskih bunara u Pocerini.
- To je posebno važno za proizvođače jagoda, koje se u selima Pocerine gaje na više od 1.000 hektara i bezmalo sav rod se izvozi, kaže Vladimir Špegar, direktor Direkcije za poljoprivredu, navodeći da na pomoć u ovoj godini mogu da računaju stočari i  pčelari 
U vojvođanskim opštinama, ulaganja u poljoprivredu su, manje-više, na nivou prošlogodišnjih, a najveći pomak  beleži lokalana samuprava u  Apatinu. Tamošnje Opštinsko veće predložilo je Skupštini opštine, a ona  predlog usvojila, povećanje  agrarnog buxeta sa manje od dva na čitavih osam miliona dinara, što je gotovo za  400 odsto više.  
- Ove godine smo za registrovana gazdinstva predvideli program sufinansiranja  kupovine nove mehanizacije, kao i uvođenje podsticaja   malim poljoprivrednim domaćinstvima  za nabavku repromaterijala, istakla je  zamenica predsednika opštine Dubravka Korać, uz napomenu da će, na incijativu velikog broja poljoprivrednih proizvođača, opština uskoro formirati  Kancelariju za poljoprivredu, koja bi ubuduće trebalo da  sprovodi organizovanu i kontinuiranu podršku poljoprivrednicima.
I opština Inđija znatnije je povećala je izdvajanja za razvoj poljoprivrede i sela. Agrarni buxet iznosi  34.000.000 dinara i veći je za 4.000.000 od lanjskog. Program pomoći  poljoprivrednicima i mera podrške sprovešće pre nekliko godina osnovana opštinska Agencija za ruralni razvoj.  Kao i ranijih godina, u planu je sufinansiranje kupovine priključne mehanizacije, opreme za stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, kao i regresiranje repromaterijala stočarima za veštačko osemenjavanje.
- Program uključuje i  investicije manjeg obima u infrastrukturu, pre svega uređenje atarskih puteva, regulaciju podsistema za navodnjavanje u Starom i Novom Slankamenu, rekla je  direktorka Agencije za ruralni razvoj  Ivana Pejović Ševrt i napomenula da će i ove godine opština sufinansirati osiguranje useva poljoprivrednicima i posete sajmovima poljoprivrede u zemlji i inostranstvu.
Sve u svemu,  povećano interesovanje opština  za ulaganje u poljoprivredu, iako ponegde ima i obrnutih slučajeva, očito ukazuje na to da su odgovorni na lokalnom nivou svesni  da  je agrarni buxet na nacionalnom nivou nedovoljan i tesan za sve želje. Za svaku pohvalu je što dobar deo lokalnih samouprava, nastojanjem da   podstaknu razvoj i održivost poljoprivrede,  najneposrednije pomaže poljoprivrednicima, a istovremeno i osnažuje oživljavanje sela. Bilo bi dobro da se ovaj  trend ulaganja u poljoprivredu na lokalnom nivou nastavi  i da pozitivnih primera, s uključivanjem mladih poljoprivrednika, u narednim godinama bude sve više.
K. Rajević
 
 
 
PRIMER RAČE KRAGUJEVAČKE
 
Veliki je broj malih opština u Srbiji gde se stanovništvo pretežno bavi poljoprivredom i zbog toga, za razliku od drugih, imaju drugačiju strukturu buxeta. Primer za pohvalu svakako je šumadijska lokalna samouprava Rača Kragujevačka koja za podsticaje za poljoprivredu već nekoliko godina izdvaja 12 odsto ukupnog opštinskog budžeta. To je, kako je izračunato, procentualano veće izdvajanje za agrar od republičkog proseka. 
 - Vodimo se idejom da mladi ljudi ne  mogu da ostanu na selu samo zato što moraju da nastave porodičnu tradiciju. Kao opština  treba da im pomognemo, a to i činimo u granicama  svojih mogućnosti, da započnu sopstvenu proizvodnju, usvajaju nova znanja i uspešno se bave   agrobiznisom, kaže Nenad Savković, predsednik opštine Rača Kragujevačka.