Da bi se mladi zadržali na selu, osim egzistencije, treba im obezbediti i kvalitetan društveni, zabavni i sportski život

Stanovnike ruralnih sredina u Srbiji i susednoj Hrvatskoj muče slični problemi kao što su nezaposlenost, nedostatak potrebne infrastrukture i kapaciteta za kvalitetan društveni život. Međutim, Hrvatska, koja je punopravni član Evropske unije, odmakla je nekoliko koraka dalje u rešavanju problema ruralnih sredina i na dobrom je putu da, zahvaljujući napretku u ovoj oblasti, zadrži mlade na selu. I tamo je, kao i u Srbiji, izražen trend odlaska mladih u zapadnu Evropu u potrazi za boljim životom. Međutim, iz razgovora sa dipl. inž. Slavkom Marjančevićem, upravnikom Odeljenja za ruralni razvoj u Osiječko-baranjskoj županiji, saznajemo da su neki od onih koji su otišli brzo shvatili da ni tamo ne teku samo med i mleko, pa su se polako počeli vraćati.
- Normalno je da mladi žele da odu i oprobaju se u novoj sredini i neki od njih i uspeju, ali isto tako uspeh mogu da postignu i pojedinci koji su ostali. U dosta mesta naše županije već sada postoje solidni uslovi za život, pa se oni koji su otišli vraćaju, jer, iako u inostranstvu imaju veću platu, veći su i drugi troškovi. Kada se uzme u obzir da su im neke stvari u Hrvatskoj mnogo povoljnije, a u inostranstvu ih skupo plaćaju, pojedinci se odluče na povratak, kaže Marjančević.
Inače, u Osiječko-baranjskoj županiji postoje 42 lokalne jedinice (7 gradova, 35 opština, 264 naselja), dok je ukupan broj stanovnika po popisu iz 2011. godine oko 305.000.
- Ako se posmatra ova županija, različita je situacija u njenim pojedinim delovima. Tako mesta koja su bliže Osijeku i ostalim gradovima imaju razvijeniju infrastrukturu, dok u brdovitim delovima Đakovštine i Našica postoji dosta problema s putevima i vodovodom, a situacija s kanalizacijom je još teža i složenija. Međutim, optimista sam i očekujem da ćemo uz pomoć evropskih fondova uspeti da rešimo gotovo sve aktuelne probleme, smatra Marjančević.
Marjančević kaže da je ulazak u EU svakako dobitak. Evropska unija svoje članice, kako kaže, podstiče i stimuliše da brže urade ono što i same znaju da je potrebno uraditi, ali bi im bilo potrebno znatno više vremena za to. Takođe, pomaže im da kroz različite mere ruralnog razvoja, a ukupno ih je aktivirano 18, lakše urade sve ono što je neophodno za unapređenje i razvoj ruralne sredine.
- Ovim merama podstiču se izgradnja infrastrukture, školovanje, društveni i sportski život i razvoj celokupne privrede. Poljoprivrednici se podstiču i na razvoj nepoljoprivrednih zanimanja, na udruživanje, očuvanje tradicionalnih zanimanja i kulturne baštine. U stvari, cilj je postizanje što veće diverzifikacije, kako poslova, tako i čitavog života, kaže Marjančević.
Napominje da je struktura poslova koje obavljaju stanovnici u ruralnim sredinama značajno promenjena poslednjih 20 godina. Pre dve decenije se, na primer, 80 odsto stanovništva bavilo poljoprivredom, dok je danas agrar osnovno zanimanje svega 20 odsto ljudi. Qudi sa sela uglavnom gravitiraju nekom od obližnjih gradova i tamo dosta njih nalazi zaposlenje. Jedan deo se odlučio i za otvaranje sopstvenih pogona, u kojima je zaposleno nekoliko desetina radnika, a poljoprivredna gazdinstva se sve više posvećuju preradi, ruralnom turizmu i sličnom. Sve popularnija je i organska poljoprivreda kao jedan od načina da se u poljopivrednoj proizvodnji ostvari dodata vrednost.
Razvoj svih segmenata života i rada je veoma važan, jer nije dovoljno da se nekome reše samo egzistencijalni problemi kako bi ga zadržali na selu. Važan je i društveni, zabavni i sportski žviot.
- Zato svako, pa i najmanje mesto treba da ima društveni ili vatrogasni dom. Svesni smo, ipak, da mladi na selu ne mogu nikad imati sve ono što imaju oni koji žive u gradu, ali ukoliko im već ne možemo osigurati da sve imaju u svom mestu ili opštini, moramo im obezbediti dobru povezanost s gradskim središtima, da mogu otići na sportske, kulturne i druge događaje. Oni moraju imati mogućnost da razvijaju sportski, kulturni, zabavni, pa i verski život, kaže Marjančević.
Iako EU obezbeđuje dosta sredstava, ovaj novac nije uvek lako potrošiti, jer njegovo ulaganje mora da bude transparentno i po strogo određenim pravilima. Marjančević napominje da je za realizaciju potrebno prikupiti obimnu dokumentaciju i stvoriti određene preduslove, a Evropa daje rokove u okviru kojih to treba da se uradi. Ali, ponekad EU prilagođava rokove situaciji na terenu i problemima s kojim se nove članice suočavaju.
- Mi smo novac za neke velike projekte poput odvodnjavanja, vodosnabdevanja i pročišćavanja otpadnih voda imali i u pretpristupnom periodu, ali nismo bili u potpunosti spremni da ga iskoristimo. Međutim, Evropa nam je dala još nekoliko godina da rešimo nedostatke i rešićemo ih, optimista je Marjančević i napominje da u Hrvatskoj, bez obzira na još uvek veliki problem s odlaskom mladih i stručnih kadrova, rastu svi parametri privrednog života, nezaposlenost pada, a zaposlenost raste. Bitno je naglasiti da nezaposlenost ne pada samo zbog odlaska mladih sa sela već i zato što mnogi počinju da rade.
U Hrvatskoj se, međutim, u poslednje vreme pojavljuje i jedan novi problem, a to je nedostatak kvalifikovane radne snage, ali i radne snage za čisto fizičke poslove, što je, po Marjančevićevim rečima, posledica uglavnom neadekvatnog školovanja stručnih kadrova. Trenutno je u toku izmena obrazovnog sistema, koji će se menjati u smeru da učenici usvajaju više praktičnih i primenljivih saznanja u skladu s najmodernijim tehnologijama.
Marjančević ističe da ima puno prostora i za razvijanje prekogranične saradnje između Srbije i Hrvatske, kao i da je u toku nekoliko velikih projekata koji su značajni za obe države. Uprkos barijerama koje još uvek postoje, zajedničkih projekata je sve više  i ljudi treba da sarađuju na obostranu kosrist, zaključuje naš sagovornik.

Tekst i fotografija:
A. Milić