* U skladu s planiranim izmenama Zakona o turizmu i Zakona o ugostiteljstvu, koji bi uskoro trebalo da uđu u skupštinsku proceduru, ukida se dosadašnja obaveza da seoska turistička domaćinstva i fizička lica, koji su pružaoci usluga smeštaja u objektima domaće radinosti, posluju preko posrednika, odnosno omogućava im se da samostalno izdaju račune
* Uvodi se paušalno plaćanje boravišne takse i poreza, kao i obavezna elektronska prijava svih turista


Ruralni turizam je naveden kao turistički proizvod od posebnog značaja za razvoj privrede u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije od 2016. do 2025. godine. On obuhvata sve turističke aktivnosti koje se mogu realizovati u ruralnim područjima, kako u selima, tako i u opštinama koje imaju manje od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru i zbog toga je širi pojam od seoskog turizma, koji podrazumeva samo turizam u selima. U toku su izmene zakonske regulative koja reguliše i ovaj vid turizma u Srbiji i to je bio povod za razgovor sa pomoćnikom ministra dr Renatom Pindžo, zaduženom za Sektor turizma u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
* Koje olakšice mogu očekivati seoska turistička domaćinstva u skladu s planiranim izmenama Zakona o turizmu? Da li se planiraju i neke druge izmene zakonske regulative u cilju podsticanja razvoja ruralnog turizma u Srbiji?
- Po prvi put u novijoj istoriji Republike Srbije turizam i ugostiteljstvo će se sistemski regulisati sa dva nova zakona - Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu. Upravo kao prioritetan zadatak Zakona o ugostiteljstvu definisana je borba protiv sive ekonomije, unapređenje konkurentnosti Srbije kao turističke destinacije, kao i unapređenje poslovnog ambijenta za fizička lica, pružaoce usluga smeštaja, koji dominiraju u strukturi smeštajnih kapaciteta, ističe dr Renata Pindžo u razgovoru za "Poljoprivrednik".
Prema njenim rečima, novim Zakonom o ugostiteljstvu uvode se znatne olakšice fizičkim licima, pružaocima usluga smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.
- Pre svega, ukida se dosadašnja obaveza da, seoska turistička domaćinstva i fizička lica, koji su pružaoci usluga smeštaja u objektima domaće radinosti, pružaju usluge preko posrednika, odnosno omogućava im se da samostalno izdaju račune. Uvodi se paušalno plaćanje boravišne takse i poreza. Na ovaj način ispuniće se višegodišnji zahtevi fizičkih lica, pružalaca usluga smeštaja, da plaćaju paušalni porez, što je praksa u mnogim državama u regionu. Oni će ubuduće, uz relativno niske obaveze, moći legalno da rade tokom cele godine. Takođe, u cilju suzbijanja sive ekonomije propisuje se da će se svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana smatrati pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja, ističe naša sagovornica.
Novina je, kaže dr Pindžo, i da fizička lica, pružaoci usluga smeštaja u domaćoj radinosti, koja podrazumeva objekte kao što su apartman, stan, kuća, soba i dr., neće moći da realizuju usluživanje hrane i pića, osim kada je reč o proizvodima iz vlastite proizvodnje. Upravo što i podstiče IPARD program, da se seoska domaćinstva, osim poljoprivredom, bave i nekom diverzifikovanom delatnošću, pre svega, turizmom.
Prema njenim rečima, značajna novina biće i uvođenje Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (E-turista). To će biti jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji će sadržati sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj i preko koga će se oni evidentirati, a takođe, unositi i drugi podaci proistekli iz bavljenja turističkom delatnošću.
- Jedinice lokalne samouprave će voditi evidencije objekata koje kategorišu i objekata koji nemaju zakonsku obavezu da se kategorišu, kao što su hosteli, vile, konačišta i slično, i podatke o njima unositi u Centralni informacioni sistem (E-turista). Vlasnici navedenih objekata dobijaće šifru za pristup Centralnom informacionom sistemu, koji će biti besplatan za sve kao servis E-uprave. Kada sistem bude kreiran i pušten u rad, jedino će biti moguća elektronska prijava svih turista, kaže dr Renata Pindžo.
* Koje su aktuelne mogućnosti finansiranja razvoja ruralnog turizma u Srbiji?
- Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija svake godine raspisuje javni konkurs za dodelu kreditnih sredstava pod izuzetno povoljnim uslovima, uz kamatnu stopu od jedan odsto na godišnjem nivou. Konkursom je predviđena dodela kreditnih sredstava za unapređenje kvaliteta turističke ponude, za intenziviranje njenog korišćenja, izgradnju turističke infrastrukture, kao i usklađivanje turističkih kapaciteta sa Zakonom o turizmu. Pravo na korišćenje kreditnih sredstava imaju i poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Krediti se odobravaju uz valutnu klauzulu, a rok otplate je do 72 meseca po isteku odložnog roka koji traje 12 meseci i računa se od dana prvog povlačenja kreditnih sredstava, osim za green field investicije kojima se finansira izgradnja turističke infrastrukture, za koje odložni rok traje 24 meseca i računa se od prvog povlačenja kreditnih sredstava.
* Sledeće godine se može očekivati raspisivanje konkursa iz IPARD programa i za oblast ruralnog turizma. Kako teku pripreme za ovaj važan posao i šta možete poručiti našim čitaocima, poljoprivrednim proizvođačima koji se bave i turizmom, kako da se blagovremeno pripreme?
- IPARD program na nacionalnom nivou sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sektor za turizam Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija uključen je u sprovođenje ovog programa u delu koji se odnosi na diverzifikaciju ruralne ekonomije, dok je Sektor turističke inspekcije zadužen za nadzor nad sprovođenjem tog dela programa, kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, budući korisnici IPARD programa bi trebalo da provere, pre svega, da li ispunjavaju uslove za dodelu ovih sredstava. Zatim da sagledaju vremenski okvir koji je neophodan za realizaciju njihove investicije i da li se ona uklapa u okvire za sprovođenje IPARD programa. Neophodna je izrada poslovnog plana, ali i obezbeđivanje finansijskih sredstava za projekat koja će biti refundirana u određenom procentu, nakon realizacije projekta.
- Korisnici ovog programa moraju da ispunjavaju određene finansijsko-regulatorne uslove, investicija mora biti u skladu sa relevantnim nacionalnim standardima i njihov projekat mora biti ekonomski održiv. Takođe, moraju da prikupe sve potrebne dozvole, rešenja i uverenja od ovlašćenih ustanova, naglašava dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

G. Radović

PODRŠKA RAZVOJU

Podrška resornog ministarstva razvoju ruralnog turizma,  pored povoljnih kredita za koje mogu konkurisati i poljoprivredna gazdinstva, obuhvata i bespovratna podsticajna sredstva koja se odobravaju lokalnim samoupravama. Ova sredstva se dodeljuju u cilju izgradnje pristupnih saobraćajnica, uređenje zemljišta namenjenog za opštu rekreaciju u turističkim mestima (pešačke, trening ili biciklističke staze), postavljanje turističke signalizacije u turističkim područjima, kao i izgradnju komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, parkinzi i sl.). Kako bi se podstakao turistički promet, realizuje se program dodele vaučera namenjen domaćim turistima, kao i subvencije za domaće turističke agencije u cilju podsticanja organizovanog dovođenja stranih turista.