* Bez razvoja poljoprivrede i organizovanih poljoprivrednika, nijedno selo neće moći da opstane u budućnosti
* Lokalne samouprave nedovoljno ulažu u infrastrukturu u seoskim sredinama i ne koriste sredstva razvojnih fondova
* Bezrezervna podrška akciji "500 zadruga u 500 sela Srbije"

Srpska akademija nauka i umetnosti osnovala je 2011. godine Akademijski odbor za selo, u čijem sastavu su, osim uglednih akademika, i najpoznatiji stručnjaci i javne ličnosti koje se bave selom i poljoprivredom. Odbor, kako je zapisano u njegovim programskim ciljevima, prvenstveno ima obavezu da javno podstiče i podržava naučna istraživanja, akcione ruralne i agroekonomske projekte, nacionalne, regionalne i lokalne seoske kulturne akcije i manifestacije, kao i sve druge aktivnosti koje doprinose održivom i sveukupnom razvoju srpskog sela i poljoprivrede.
Koliko je, za ovih šest godina postojanja i rada, ovaj odbor uspeo da animira nadležne državne organe i javnost da više obrate pažnju na sela i ruralna područja i zaustave njihovo evidentno propadanje? O ovom i drugim pitanjima razgovarali smo s predsednikom Akademijskog odbora za selo, akademikom dr Draganom Škorićem.
- Održan je veliki broj tematskih skupova i konferencija. Pokrenuta su brojna pitanja koja decenijama tište seosko stanovništvo, a to su izrazito loša komunalna infrastruktura, nedostatak adekvatne zdravstvene zaštite, nizak nivo obrazovanja, informatička nepismenost, masovan i nekontrolisan odlazak mladih u gradove i nemogućnost (samo)zapošljavanja, nepovoljan položaj poljoprivrednika i njihova neorganizovanost... Sve te teme smo iscrpno i do detalja osvetlili i činjenično potkrepili s raznih aspekata struke i nauke. Nakon svakog tematskog skupa doneli smo zaključke i preporuke, koje smo prosledili na uvid nadležnim državnim organima i institucijama, kaže akademik Škorić, uz napomenu da se posebno insistiralo na donošenju odgovarajućih mera agrarne politike, kako bi što više mladih ostalo na selu.

Nedovoljno se radi na zaustavljanju odumiranja sela

● Da li je na osnovu predloženih mera i zaključaka pokrenuta bilo kakva akcija da se stanje u ruralnim sredinama poboljša, pogotovo da se pomogne poljoprivrednicima?
- Tu i tamo, ali daleko od toga da možemo da kažemo da smo zadovoljni, pogotovo znajući da postoje nemali potencijali da slika srpskog sela bude potpuno drugačija. Ključni problem je demografski: u 86 odsto ruralnih sredina konstantno se smanjuje broj stanovnika, 1.200 sela je u fazi nestajanja, najviše u brdsko-planinskim i rubnim graničnim područjima. U tim sredinama, iako živimo u 21. veku, ljudi i dalje nemaju izgrađene puteve, vodovod, kanalizaciju, poštu, nije rešeno osnovno snabdevanje životnim namirnicama, 230 sela je bez škole, a u 173 nastavu pohađa samo jedan đak... I u Vojvodini, gde je većina sela urbanizovana, mnoga nemaju ni vododvod ni kanalizaciju, kaže Škorić, ističući da sve to utiče na kvalitet života, pogotovo na mlade, koji, suočeni s takvim stanjem, masovno odlaze u gradove u potrazi za sticanjem znanja, poslom i boljim životom.
● Problemi propadanja i nestajanja sela nisu od juče, a država ne uspeva da zaustavi devastaciju ruralnih sredina. Mogu li lokalne samouprave svojom inicijativom da učine nešto više u tom pogledu?
- Naravno da mogu, ali u većini njih nema pre svega političke, a ni svake druge volje da se stanje u selima učini boljim nego što jeste. Malo je opština koje u kontinuitetu ulažu u sela, insistiraju na podizanju infrastrukturnih objekata, pre svega puteva, što bi zasigurno poboljšalo kvalitet života. Pravdaju se uglavnom malim buxetom i nedostatkom sredstava, ali, s malo više volje i upornosti, i to se može rešiti. Postoje domaći razvojni fondovi, ali i brojni projekti koje finansira Evropska unija, u okviru kojih se može konkurisati za potrebna sredstva. Međutim, odgovorni u lokalnim samoupravama i opštinski činovnici, čast izuzecima, ne pokazuju ni najmanju volju da se izbore za njih, tvrdi profesor Škorić.

Nema uslova da se spreči odlazak mladih

● Dosta se govori o mladim poljoprivrednicima i njihovom opstanku na selu. Koliko država čini da im pomogne da se osamostale i formiraju svoja gazdinstva?
- Nadležni državni organi, nažalost, još uvek lutaju u traganju za održivim rešenjem kakvo je selo danas i u perspektivi, do 2040. godine, potrebno Srbiji. Međutim, jasno je da, u bilo kakvom strateškom opredeljenju, bez razvoja poljoprivrede i učešća poljoprivrednika, selo neće moći da opstane. Poslednjih godinu-dve Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je neke programe pomoći mladima do 40 godina starosti, pogotovo u nedovoljno razvijenim područjima. To je za svaku pohvalu, ali, ipak, nedovoljno, s obzirom na to da je prosečna starost nosilaca porodičnih poljoprivrednih gazdinstava 59 godina i da je, samom tom činjenicom, budućnost sela ozbiljno dovedena u pitanje. Dugoročnim merama agrarne politike stanje na selu mora radikalnije da se menja, mladi treba da dobiju državnu zemlju na korišćenje na rok od 20, 30 godina, znatne olakšice u nabavci mehanizacije i povoljne kredite za započinjanje bilo kakvog agrobiznisa, objašnjava Škorić, uz napomenu da se na selu mora menjati struktura proizvodnje i stimulisati razvoj preradnih kapaciteta, koji će poljoprivrednicima omogućiti status robnog proizvođača.
● Šta je potrebno uraditi da bi se stvorio povoljan ambijent za ostanak mladih u selima i omogućio njihov produktivan rad u poljoprivredi?
- Neophodno je da država odlučno stane u odbranu sela i znatno više nego što je sada slučaj sufinasira programe razvoja i stimuliše mlade da se bave agrobiznisom. Treba preduzeti praktične mere, koje će se institucionalno pripremiti i istovremeno praktično sprovoditi. To podrazumeva tehničko uređenje obradivog zemljišta i dobrovoljno ukrupnjavanje poseda, zatim uređenje vodotoka i proširenje površina koje se navodnjavaju. Isto tako, veoma su bitni horizontalno i vertiklano organizovanje i povezivanje poljoprivrednika u zadruge, akcionarska društva, poslovna udruženja i drugi vidovi udruživanja, smatra Škorić.
● Akademijski odbor SANU je od samog početka podržao akciju "500 zadruga u 500 sela Srbije", koju su pokrenuli Vladina Kancelarija za regionalni razvoj i ministar bez portfelja Milan Krkobabić?
- Podržali smo je, jer je to praktično prva akcija koju je, nakon dužeg vremena, država podržala sredstvima iz nacionalnog budžeta, a odnosi se na selo i oporavak zapostavljenog zadrugarstva. Smatramo da je udruživanje poljoprivrednika u selima veoma bitno zbog jačanja njihove tržišne pozicije kao malih proizvođača. Nove, ali stare zadruge, osim podsticaja i pomoći u primarnoj proizvodnji, udruženim poljoprivrednicima treba da pruže šansu da svoje proizvode prerađuju i na taj način još bolje plasiraju i, naravno, zarade, kaže Škorić, uveren da će zadrugarstvo u Srbiji u 2018. godini, uz pomoć predviđenih 825.000.000 dinara, nacionalnog budžeta i lokalnih samouprava, doživeti procvat.

K. Rajević

DEKLARACIJA O RAZVOJU SELA NA ČEKANJU

Akademijski odbir SANU je još pre nekoliko godina pokrenuo inicijativu da se u Skupštini Srbije izglasa deklaracija o razvoju sela i seoskih prostora.
- Deklaracija treba da bude osnova za donošenje nacionalne strategije razvoja sela i poljoprivrede na nivou države i lokalnih samouprava. Wenim izglasavanjem istovremeno bi se otvorio put za nove agrarne i sveobuhvatne socijalne reforme što bi, uveren sam, razvoju i opstanku sela dalo nove impulse, kaže akademik Dragan Škorić, uz napomenu da se na donošenje deklaracije, iako je dostavljena Skupštini Srbije pre tri godine, još uvek čeka.