* Hrana je tek dodatak na paletu ponude, jer poznato je da se turisti, kojima se nudi samo udoban krevet i pun tanjir, zadržavaju na određenoj destinaciji jedan, najviše dva dana
* Pred domaćinima je zadatak da osmisle ono što turisti ne mogu doživeti u drugim regijama Evrope, objedine ponudu i to prezentuju na najvećem globalnom tržištu - internetu

Šumadija bi poput poznatih regija u Evropskoj uniji mogla da živi od turizma, ukoliko nauči kako da zaradi novac od prirodnih resursa. Najnovija vest na ovu temu je osnivanje kulinarske HoReCa asocijacije Kragujevac, čiji plan je da promoviše gastronomiju iz ovog kraja. Hrana je, međutim, tek dodatak na paletu ponude, jer poznato je da se turisti, kojima se nudi samo udoban krevet i pun tanjir, zadržavaju na određenoj destinaciji jedan, najviše dva dana. Osim zvaničnika, mnogo pojedinaca u Kragujevcu i okolini ovog trenutka bije bitku da pokaže kako može da se proda predeo, izvorska voda, pogled.
Prva asocijacija kada se pomene turizam u Šumadiji jesu seoska domaćinstva i kulturno-istorijski spomenici. Evropska unija preporučuje dva ključna faktora u razvoju turizma - novi potrošači i nove tehnologije. Pred domaćinima je zadatak da osmisle ono što turisti ne mogu doživeti u drugim regijama Evrope, objedine ponudu i to prezentuju na najvećem globalnom tržištu - internetu. Prospekti, suveniri, ukusi i mirisi su tek početak uspešnog biznisa.
Jedan od turističkih entuzijasta je Dejan Milenković. Rođen je i živi u Nemačkoj, ali njegov otac potiče iz Dulena. Njegova ideja je da oživi selo, umije ga, sredi i osposobi da primi prve goste - i to iz inostranstva. Tvrdi da je mnogo njegovih prijatelja iz Nemačke zainteresovano da dođe u Dulene, i to samo na osnovu fotografija predela i hrane koje postavlja na internetu.
- Ovo bi mogao da bude kragujevački Zlatibor. Panorama sela s pogledom na Crni vrh i Gledićke planine ostavila je bez daha Nemce. A oni znaju sve da prodaju. I čist vazduh, a ovde ga ima u izobilju. Već sam organizovao meštane i osnovao udruženje i boriću se da ovo mesto postane turistički centar. Tražim podršku, jer znam da ovaj projekat može da se iznese do kraja. Potrebni su nam putevi do izvora, vrhova, a oznake i putokaze finansiram iz svog džepa, kaže Dejan Milenković.
I Branislav Pašajlić iz Stragara tvrdi da bi mogao mnogo da doprinese turističkoj ponudi Šumadije. Osim banje Voljavče, koja je sa svojom lekovitom vodom nekad bila hit destinacija, predlaže i novootkriveni rudnik iz doba Nemanjića. Ovaj kraj podno Rudnika nekad je bio poznat po nalazištu i eksploataciji srebra.
- Ovakve stare rudnike, čiji su hodnici uski i poput lavirinta Francuzi svrstavaju u red avanturističkog turizma. I od toga zarađuju solidan novac. Ne možete nekog dovesti u Šumadiju i ponuditi mu u selu samo da jede i da se šeta. To će im biti zanimljivo jedan dan, eventualno dva. A cilj svakog turizma je da gost ostane što duže na jednoj destinaciji, tvrdi Pašajlić.
Još jedan Šumadinac iz sela Bare imao je ideju o avanturističkom turizmu kome svetski putnici teže, kako bi se odmorili od zahtevnih i iscrpljujućih poslova i po pravilu uvek traže netaknutu prirodu. Imao je ideju da jahačkim turama provede turiste kroz šume i planine regiona s kampovima u šumama. Međutim, u svojoj ideji ostao je usamljen i bez podrške, zbog čega je rasprodao konje i odselio se u Kinu. Njegovu ideju i ergelu preuzeo je Igor Gajić iz Kamenice, sa svojom suprugom, koja je iz Švajcarske. Oni sa četvoro dece pokušavaju da strance vode do netaknutih predela i ponude im ekološku hranu u svom domaćinstvu.
Snežana Milisavljević, direktorka Turističke organizacije Kragujevca kaže da je odštampana nova brošura s bazom podataka o prenoćištima i napravljen je novi promotivni film Šumadije. U ponudi su i manifestacije "Đurđevdanski karneval" i "Festival fiće" u Kragujevcu, obilazak znamenitosti u celom regionu, Miloševog venca.
Za razvoj turizma potreban je i novac. Pred Srbijom je mogućnost da iskoristi novac iz IPARD 2 programa koji je namenjen ruralnim područjima, pa i onima koji se bave seoskim turizmom. Vlasnici seoskih domaćinstava, predstavnici komora, lokalnih samouprava i turističkih organizacija predložili su na jednom od savetovanja u Nišu da je neophodno povezati seoski turizam s lovnim, sportskim i avanturističkim, s kulturnim rutama i putevima vina i s banjskim, kao što je to učinjeno u Mađarskoj.
Neophodno je stimulisati turističke privredne subjekte koji kreiraju proizvod, odnosno ruralni turizam za domaće i inostrano tržište, jer bez razvoja kvalitetnih dopunskih sadržaja i sinergije seoskog turizma i drugih prepoznatljivih turističkih proizvoda, diverzifikacija srpskog sela će se suviše sporo odvijati, navodi se u saopštenju s ovog savetovanja.
Šta nedostaje da bi turizam procvetao vidi se i iz predloga i zaključka Savetovanja. Privredne komore treba da organizuju projektni tim koji bi članicama pružao ekspertsku i logističku podršku u pripremi projekata i konkursne dokumentacije. Postoji još jedna prepreka, a to je da pravilnici i standardi koji regulišu seoski turizam nisu prilagođeni realnom stanju i regionalnim raznolikostima, a pri tome su stroži od onih u zemljama EU, zbog čega je zatraženo njihovo usklađivanje s odgovarajućim rešenjima u članicama EU. Zakonskim rešenjima potrebno je omogućiti seoskim domaćinima da se pored turizma bave i drugim dopunskim delatnostima, na način kako je to uređeno u EU.
Prihodi od ruralnog turizma, u pojedinim sredinama i regionima, poslednjih godina nadmašuju one ostvarene u takozvanoj klasičnoj poljoprivredi. Na primer, 80 registrovanih gazdinstava za seoski turizam u opštini Gornji Milanovac, sa ukupno 580 ležajeva, pre dve godine je samo od prenoćišta, ne računajući hranu i prodate suvenire, prihodovalo 230.000 evra.
Ova računica, poređenja radi, može i ovako da se posmatra - 7.702 poljoprivredna gazdinstva u gornjemilanovačkoj opštini je u proizvodnji pšenice ostvarilo 30, a u proizvodnji šljive svega 10 odsto vrednosti ostvarenog od prenoćišta u seoskom turizmu. Logika računa nedvosmisleno upućuje na zaključak da je isplativije biti dobar seoski domaćin čoveku iz grada nego sluga zemlji.
Ekonomska održivost kaže da je suvo ratarenje isplativo samo na 100 hektara. Bitka za svaki dinar srpskom seljaku nameće potrebu da bude ne samo dobar ratar, stočar, voćar već i domaćin umornom gradskom čoveku željnog seoskog mira, čistog vazduha i zdrave hrane. Spoj poljoprivredne proizvodnje i seoskog turizma, u našim uslovima, najbolja je dobitna kombinacija. Ali, da bi se ruralni turizam razvio, mora još dosta toga da se uradi da bi se dobili rezultati na duži rok.
- Prioritet je izgradnja infrastrukture u seoskim sredinama. Za svaku pohvalu je to što je Ministarstvo poljoprivrede donelo čitav set podrške ruralnom razvoju. Ona se ogleda u konkretnoj pomoći onima koji, poštujući narodno graditeljstvo i tradicionalnu arhitekturu, žele da u selima izgrade etno-kuće, vajate, salaše. Tu spada i bespovratna pomoć za one koji hoće da restauriraju autentične objekte, vodenice, valjarice, vinske podrume. Sve to lepo zvuči, ali krajnji efekat dobiće se tek ako se izgradi infrastruktura, dovede struja, voda... Čovek iz grada na selu ne traži luksuz, ali neki standardi, zvali se oni evropski ili svetski, moraju da se poštuju, kaže Branislav Pašajlić, geolog po struci, koji je više od tri decenije živeo u inostranstvu i sada pokušava da u svom selu razvije seoski i banjski turizam.

Biljana Nenković

PRIMERI IZ EVROPE

Seoski turizam u Evropi poslednjih decenija doživljava bum. Smeštajni kapaciteti iznose bezmalo 200.000 objekata sa 1,7 miliona kreveta. Samo Austrija i Slovenija, na primer, prošle godine su ostvarile dve milijarde evra od seoskog turizma, a taj pozitivan trend se i dalje nastavlja.

STANDARDIZACIJA, KATEGORIZACIJA, FISKALIZACIJA...

Država i lokalne samouprave moraju da pruže olakšice za razvoj seoskog turizma. Domaćini bi, sa svoje strane, morali mnogo više da povedu računa o standardizaciji usluga, zaštiti životne sredine i samoorganizovanju. Jedinstven nastup kroz takozvanu mrežu ili udruženja svakako daje veće šanse za ličnu i kolektivnu promociju seoskog turizma. Svetska turistička organizacija, imajući u vidu sveukupne prirodne potencijale, preporučila je Srbiji da maksimalno uloži napore u razvoj seoskog turizma.