* Porodica Kazeta godišnje proizvede 110.000 flaša vrhunskog vina koje gotovo sve izvozi

Italija je prelepa zemlja, ponosna na svoju bogatu istoriju, drevnu civilizaciju, spomenike i građevine, ali i dostignuti nivo razvoja u mnogim oblastima, posebno poljoprivredi. Ono po čemu se Italijani izdvajaju u odnosu na zemlje EU i sve druge u Sredozemlju svakako je savremena plantažna voćarska i vinogradarska proizvodnja. Svetski trendovi u vinogradarstvu i proizvodnji vina pokazuju da Italija, sa 64 odsto ukupne svetske proizvodnje, ubedljivo drži primat. Iza nje je nekad vodeća "zemlja vina i sireva" Francuska, pa Španija, SAD i Australija.
Po istraživnju prof. dr Branislava Vlahovića s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na Apeninskom poluostrvu je u ovom momentu pod vinogradima 700.000 hektara, dok godišnja proizvodnja dostiže 50.000.000 hektolitara vina. U strukturi proizvodnje, 64 odsto su bela, dok su crvena i roze vina zastupljena sa 46 odsto. S izvozom od 20.000.000 hektolitara Italija je druga na svetskoj listi izvoznika vina. Prosečna vrednost izvoza godišnje iznosi 5,6 milijardi evra, italijansko vino prodaje se u 160 zemalja sveta, a izvozna cena po litru dostiže, u proseku, 2,7 evra.
U to koliko je italijansko vinogradarstvo razvijeno i kakva se sve vina i na koji način proizvode poljoprivrednici opštine Bečej i Nove Crnje mogli su neposredno da se uvere u regionu Emilija Romanja, u Imoli kod Bolonje. Posetili su porodicu Kazeta koja od 1961. godine na tradicionalan način održava 12 hektara svojih vinograda, a ima i sopstvenu vinariju CA' Lunga. Glava porodice je Antonio, koji brine isključivo o vinogradima, a u svakodnevnom poslu pomaže mu sin Paolo, uglavnom zadužen za prodaju i marketing vina.
Antonio kaže da u Italiji nije nimalo lako biti uspešan vinogradar. Da bi se podigao hektar pod vinovom lozom, potrebno je uložiti 70.000 evra, a ako se kupuje zemljište, koga inače nema puno za prodaju, u zavisnosti od toga da li je u ravnici ili na obroncima neke padine, košta 30.000-40.000 evra hektar. Takođe, zbog međusobno jake konkurencije vinogradara u regiji, pre svega mora da se vodi računa o kvalitetu, pa tek onda o kvantitetu.
- Uprkos velikoj potražnji za našim vinima, mi kao porodično domaćinstvo sa sopstvenom vinarijom nemamo želju da povećavamo zasade. S obzirom na to da sve radimo sami, u porodičnom krugu, nastojimo da celokupan proces proizvodnje držimo pod kontrolom, što je garancija kvaliteta na koji su naši kupci navikli, kaže Antonio.
Ovaj vredni domaćin je izuzetno posvećen poslu u vinogradu, a radi ga iz ljubavi. Za njega je sadnja vinove loze neka vrsta rituala. Svaki red počinje sa žbunom jedne vrste ruža.
- Vinograd je za mene poput bašte koja odiše mirisom i nadahnjuje. Jer, ako hoćete da dobijete grožđe vrhunskog kvaliteta, vinograd mora da se neguje i održava svaki dan, što znači da se tome poslu morate posvetiti u potpunosti. Svaki čokot treba da pusti koren, sam nađe vlagu kako bio se navikao da se održi u svim vremenskim uslovima. Treba izbegavati veštačko navodnjavanje "kap po kap", a ako već mora da se primeni, najbolje je potražiti savet stručnjaka, govori o svom bogatom iskustvu u radu s vinovom lozom Antonio.
Porodica Kazeta gaji isključivo autohtone sorte od kojih dobijaju ekskluzivna vina Euforia, Insantiesimo, Solo lei, Diadema, Mistero, Regale, Imperius...
- Godišnje proizvedemo oko 110.000 flaširanog najkvalitetnijeg vina. Uglavnom sve izvozimo našim stalnim kupcima u Velikoj Britniji, Saudijskoj Arabiji, Kataru, Danskoj, Japanu, Švajcarskoj, Poljskoj, pa i u Srbiji, kaže Antoniov sin Paolo Kazeta, napominjući da se svega 20 odsto njihove proizvodnje nađe na trpezama italijanskih ljubitelja vina.
Ovi vrsni vinogradari iz Imole veliku pažnju poklanjaju pakovanju i dizajnu. Svaka boca ima sertifikat umetnika koji je oslikava i potpisuje zlatopisom i zlatovezom.
- Ukus naših vina, pod zajedničkim nazivom "Zlato iz Romanje" najbolje se oseti kad se pije iz Solo Lei specijalne flaše dekorisane ručnim radom s pozlatom od 24-karatnog zlata, ističe Paolo ponosan na porodičnu tradiciju proizvodnje vina koja se decenijama uspešno generacijski održava.

K. Rajević