* ZZ "Sloga" okuplja 17 mladih bračnih parova i više od 20 mladih ljudi koji još uvek nemaju bračni status
* Proizvodnja finalnih proizvoda zadržava mlade na selu
* Preorijentisanje od ekstenzivne ka intenzivnoj proizvodnji i primena znanja i novih tehnologija donose pozitivno poslovanje

U organizaciji Zemljoradničke zadruge "Sloga" u Krajišniku je organizovan stručni skup "Krajišnik - novi početak". Novi početak zapravo se odnosi na ovu zemljoradničku zadrugu koja je osnovana pre tri decenije i godinama je bila oslonac meštanima i nosilac razvoja ovog sela u opštini Sečanj. Došla su neka druga vremena i Zadruga je počela da tavori. Broj stanovnika u selu se usled migracija značajno smanjio. Pre godinu dana pokrenuta je inicijativa da se Zadruzi "Sloga" vrati stari sjaj.

Mladi ljudi su oslonac razvoju

Čuveni sportski poslenik Zoran Jerković je pre 30 godina napustio rodni Krajišnik, ali je odlučio da se vrati u svoje selo. Pre šest godina reaktivirao je status svog poljoprivrednog gazdinstva.
- Jedan sam od izvornih osnivača ZZ "Sloga". Kada me je životni put ponovo doveo u rodno selo, nekoliko nas se dogovorilo da pokušamo da je oživimo. Potražili smo pomoć i ona je prvo stigla od Zadružnog saveza Vojvodine, a odmah zatim i od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Uspeli smo da je preregistrujemo u skladu sa Zakonom o zadrugama, uprkos problemima na koje smo nailazili, rekao je Zoran Jerković, predsednik Upravnog odbora ZZ "Sloga" u Krajišniku.
Kada su mladi meštani čuli da postoji zadruga koja hoće da u selu pokrene nešto novo, odmah su joj se pridružili. Sada su članovi Zadruge 17 mladih bračnih parova i više od 20 mladih ljudi koji još nisu stupili u bračnu zajednicu. To je više od 20 odsto stanovništva Krajišnika, ako se u obzir uzmu i njihove porodice. Sledeći korak bilo je sagledavanje vlastitih sposobnosti kako bi pronašli i definisali put kojim će ići dalje.
- Na osnovu toga smo napisali projekat koji smo predali Milanu Krkobabiću, ministru bez portfelja zaduženom za regionalni razvoj. Rečeno nam je da smo zadruga s vizijom i zbog toga zaista verujemo da ćemo dobiti novac namenjen revitalizaciji zemljoradničkih zadruga. Od tog novca želimo da realizujemo prvi projekat, a to je pravljenje podnog skladišta za žitarice. Nakon toga, želimo da podignemo i sušaru i hladnjaču kako bi pratili potrebe zadruge i zadrugara kada je o otkupu reč. Razmišljamo i o preradi i zajedničkom nastupu na tržištu, objasnio je Jerković.
Sve ovo, ali i opremanje etno-kuće i bavljenje seoskim turizmom napisano je u studiji "Selo izvor života - istina ili zabluda?", koja je tom prilikom prezentovana. Ova zadruga uspela je da uknjiži deo imovine. Sada u svom vlasništvu ima 35 hektara zemlje, od kojih je 30 uz asfaltni put, a uknjiženi su i objekti. Dve lokacije su veoma atraktivne za izgradnju. Zadruga je pravni sledbenik 650 hektara zemljišta za koje poseduje svu potrebnu dokumentaciju o vlasništvu. U toku je proces vraćanja. Plan je da to zemljište u budućnosti obrađuju zadrugari, da se Zadruga širi i da za četiri godine ima 10 zaposlenih.

Za dobar rad važan je uređen sistem realizacije jednog po jednog projekta

Uz pomoć Zadružnog saveza Vojvodine ova zadruga je uskladila svoja akta i poslovanje sa Zakonom o zadrugama i sada ima uređen sistem. To je veoma važno za nastavak rada.
- Čuli smo mnogo ideja u proteklih godinu dana i one su pretočene u studiju. Smatramo da je to pravi put za poljoprivrednike iz Krajišnika kako bi postizali bolje rezultate poslovanja, odnosno da preko zadruge naprave specijalizovane programe. Da li će se oni odnositi na voćarstvo, povrtarstvo, lekovito bilje, organsku proizvodnju ili nešto drugo, zavisi od zadrugara. Sigurno je da će imati bolju perspektivu nego dosadašnje poslovanje koje nije bilo organizovano na dobar ekonomski način. Takođe, podržavamo ideju zadruge da konkuriše po različitim projektima, rekla je Jelena Nestorov Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine.
Pozitivne utiske iz Krajišnika poneo je i akademik Dragan Škorić, jer je, kako kaže, u Domu kulture video mnogo mladih ljudi koji svoju budućnost vezuju za poljoprivredu i selo. Da bi se to ostvarilo, potrebni su i određeni uslovi, pre svega proizvodnja finalnih proizvoda.
- Treba ići postupno, korak po korak, proizvodnja po proizvodnja. Samo tako će se ova studija i realizovati. Odbor za selo SANU je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputio predlog da se državno zemljište podeli mladim bračnim parovima na period od 30 do 50 godina i da to bude bespaltno. To bi im bio veliki podstrek da ostanu da žive na selu. Jedini uslov koji bi morali da ispune jeste da slede preporuke nauke i struke o obradi zemlje i da domaćinski gazduju. Neophodno je obezbediti im i povoljne kredite za kupovinu mehanizacije i svega drugog što im je potrebno za rad, rekao je akademik Škorić.

Konkurentnost se postiže primenom znanja

Činjenica je da u celom Banatu, pa i čitavoj Srbiji dolazi do depopulacije. Mladi ljudi napuštaju svoje sredine i odlaze u gradove ili u inostranstvo. Planovi koji se odnose na revitalizaciju ZZ "Sloga" najbolji su primer kako se može zaustaviti ova pojava.
- Predložio sam da se ovo selo zbog velikog nezadovoljstva koje vlada među ratarima okrene od ekstenzivne ka intenzivnoj proizvodnji. Dakle, preorijentisati proizvodnju ka voćarstvu, ratarstvu, lekovitom bilju, zašto ne i proizvodnji cveća i sadnog materijala? To je način da proizvođači opstanu na sve surovijem tržištu, posebno ako se uzme u obzir činjenica da jedan odsto stanovništva u Srbiji ima vlasništvo nad trećinom poljoprivrednog zemljišta, rekao je prof. dr Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Kao važnu stavku za postizanje konkurentnosti naveo je znanje, jer je poznato da većina proizvodnji u poljoprivredi u kojima se primenjuju znanja i savremene tehnologije ostvaruju visoku dobit na tržištu.
- Veoma je važno što su ljudi iz ove zadruge shvatili da u selo moraju dolaziti stručna lica iz pojedinih oblasti poljoprivrede kako bi proizvođačima preneli informacije o najnovijim tehnologijama proizvodnje. Poznato je da je voćarstvo u našoj zemlji napredovalo zahvaljujući znanju po koje se išlo u inostranstvo. Ono se primenjivalo na ogledima u stručnim službama i prenosilo proizvođačima. Već postoje modeli na koji način se može unaprediti proizvodnja, kazao je Keserović.
Predložio je da se u Krajišniku podigne nekoliko pilot-ogleda na kojima bi se pokazala savremena tehnologija proizvodnje u voćarstvu, povrtarstvu ili nekoj drugoj grani. Po tom konceptu bi i poljoprivrednici razvijali svoju proizvodnju.

Neophodno više informacija o konkursnim linijama

Osim edukacije koja se odnosi na proizvodnju, poljoprivrednicima je neophodna i edukacija o tome kako koristiti novac koji mogu dobiti po osnovu različitih konkursa. Tako na primer poljoprivrednici s teritorije opštine Sečanj gotovo da nisu konkurisali kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
- Na terenu srećemo sve više ljudi koji kažu da nisu dovoljno obavešteni. Žao nam je zbog toga, jer se trudimo da konkursne linije javno prezentujemo. U više navrata ove godine su poljoprivrednim proizvođačima koji su dobili bespovratna sredstva ugovori javno uručeni. Tada su promovisane mere Sekretarijata namenjene poljoprivrednicima. Ove godine smo širom Vojvodine održali više od 100 tribina na ovu temu. To smo sada uradili i u Krajišniku i opet ćemo doći kada budu opredeljene nove konkursne linije, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Podsetio je da je nadležni sekretarijat ove godine prvi put prepoznao zemljoradničke zadruge kao pravna lica i tako im omogućio da kroz konkursne linije ostvare značajna bespovratna sredstva za oživljavanje zadruga i podizanje kapitala kako samih zadruga, tako i zadrugara.

Jasna Bajšanski