Agritechnica  je kroz decenije postala sinonim za inovacije u svetu poljoprivrednih mašina. Da je to činjenica, potvrđeno je i na ovogodišnjem sajmu Agritechnica, gde je svoje inovativne proizvode predstavilo 2.750 izlagača iz 51 države, a čije kapije se zatvaraju sutra. Ovogodišnji sajam održava se pod sloganom "Globalna poljoprivreda - lokalna odgovornost". Da su proizvođači odgovorili na postavljenu temu jasno se videlo u predstavljanju brojnih inovacija u svim sektorima poljoprivredne tehnike, od traktora, univerzalnih i specijalizovanih kombajna, sistema za navodnjavanje, zatim mašina za obradu zemljišta, setvu i sadnju i nezaobilazinh IT tehnologija koje omogućavaju upravljanje mikropodručjima u poljoprivrednoj proizvodnji.
 
Stručnjaci pretpostavljaju da će od 2025. pa nadalje autonomna ili poluautonomna poljoprivredna vozila i mašine značajno dominirati na terenu. Da razvoj mašina ide u tom smeru jasno se videlo na Agritechnica u okviru platforme Sistems&Component. U središtu ove platforme bili su asistentski sistemi za poljoprivredne mašine, koji, uz korišćenje digitalnih tehnologija, doprinose ostvarivanju željene setve, aplikacije mineralnih đubriva i navodnjavanja na parcelama. Nove mogućnosti koje su usmerene ka poluautonomnom i autonomnom radu mašina dostupne su primenom senzorskih sistema, globalnih navigacionih satelitskih sistema, plug-in tehnologija i upravljačkih kompjutera na kontrolnoj tabli mašine.
 
Autonomija u radu sve izvesnija
Za mnoge vozače GNSS upravljački sistemi su postali neophodni pomagači pri izvođenju poljoprivrednih operacija. Danas bi precizna setva bila nemoguća bez korišćenja automatskih sistema. Zahvaljujući RTK, rukovalac više nema problema da dovede svoj traktor ili drugu samohodnu mašinu u pravcu narednog prohoda sa tačnošću 2-3 cm. 
Osnovni princip po kome rade automatski sistemi upravljanja jeste da sateliti emituju signal koji prihvataju mašine i stacionarne referentne stanice koje obezbeđuju korekciju signala za navigaciju u krugu od 20 km. Vrhunsko automatsko upravljanje i kontrola rada mogući su na mašinama sa do 32 reda, a njihova širina se može menjati do osam redova kojima se onda upravlja. Prekinuta operacija na parceli može se snimiti i nastaviti u bilo kom trenutku.  U fabrikama  proizvođači pripremaju sve veći broj mašina za jednostavnu instalaciju različitih asistentskih i kontrolnih sistema. Na Agritechnica su predstavljeni i sistemi zahtevane tačnosti u radu, koja je potrebna za specifične radne zadatke.  Takođe, mnogi od sistema koji su na početku za rad koristili WAAS/EGNOS signale sada uz određenu nadogradnju mogu koristiti i RTK radio-signale. Modularna "sve u jednom" GNSS rešenja  obuhvataju u jednoj komponenti i prijemnik i upravljački kompjuter, a nude veliki izbor nadogradnji. Stariji traktori, bez obzira na proizvođača, mogu se opremiti automatskim sistemima upravljanja, i to bez uparivanja s hidrauličnim komponentama, jednostavnom zamenom volana traktora s volanom s elektromotorom. 
Dostizanje određene preciznosti, kako za izvođene operacija na polju, tako i pri korišćenju mašina "zelene linije", može se garantovati umrežavanjem elektrohidrauličnih komponenti upravljanja navigacionim kontrolerima i multifunkcionalnim monitorima u kabini preko CAN ili ISOBUS. Moderni žiroskopi, koji pomoću senzora mere nagib i ugao, pomažu u postizanju ovog cilja, a dodatno obezbeđuju podatke o poziciji vozila. 
Senzorski sistemi su sve prisutniji i na mašinama za zaštitu bilja, a njihova primena ima za cilj da optimizuje izvođenje ove značajne agrotehničke mere. Pri obavljanju ove operacije pozicija i visina mašine se moraju strogo poštovati, uprkos promenljivoj visini useva. Da bi se ovo postiglo, mora se regulisati  brzina vozila, uključiti priključno vratilo traktora, podići mašina i krilo precizno zakrenuti u određenu tačku u datom trenutku. 
Senzori za pregled ili laserski dodatno pomažu rad mašine na polju. Prednje montirane kamere za detekciju biljaka obezbeđuju da točkovi prskalice ostanu na zadatoj putanji i minimalizuju oštećenje useva, bez obzira na potencijalna, mala pomeranja putanje u odnosu na sejalicu. Prskalice su opremljene i ultrasoničnim senzorima, koji obezbeđuju  ravnomeran raspored tečnog đubriva i sredstava za zaštitu bilja. 
 
Emisija izduvnih gasova uslovila razvoj motora
 
Od januara 2019. godine dizel motori koji se ugrađuju u traktore namenjene za tržište Evropske unije snage veće od 130 kW moraju da zadovoljavaju standard emsije izduvnih gasova Stage V. Od januara 2020. ovaj uslov važiće i za traktore snage od 56 kW do 130 kW. Standard emisije  Stage V ima strože zahteve koji se odnose na prisustvo čvrstih čestica, to jest ranije su bile definisane samo granične vrednosti mase g/kWh, a sada je po novom standardu definisano i ograničenje ukupnog broja ovih čestica po kWh, te je korišćenje DPF filtera na motorima postalo neizbežno. Mnogi proizvođači traktora su već predstavili modele sa standardima emisije izduvnih gasova Stage V, a drugi su prikaz ovih modela ostavili za Agritechnica 2019, što se i videlo na njihovim štandovima. Na motorima koji zadovoljavaju standard emisije izduvnih gasova dominiraju Common Rail sistem za ubrizgavanje goriva, četiri ventila po cilindru, visko ventilatori i elektronsko upravljanje radom motora. Ove tehnologije, koje osim emisije moraju da obezbede određene performanse u pogledu snage,  donose i nove produžene intervale servisiranja, kao i niže troškove održavanja, uz povećanu efikasnost. Na ovim motorima, koji su postali sastavni deo traktora snage veće od 56 kW, uočava se da se trend nekorišćenja sistema za recirkulaciju izduvnih gasova u njihovom posttretmanu polako napušta, što je potvrđeno i na novom modelu Fendt traktora Vario 900, koji sada ima EGR sistem.  
Na Sajmu se moglo jasno uočiti i to da primena različitih tehničkih rešenja omogućava da maksimalna snaga traktora uvek bude na raspolaganju, bez obzira na uslove rada. Na štandovima proizvođača traktora nisu izostali ni brojni modeli koji kao gorivo koriste takozvana ekološka goriva. Do sada su ovi modeli mahom prikazivani kao prototipi. Proizvođač  Nenj Holland je prvi koji je predstavio traktor T6 serije u koji se ugrađuje motor koji kao gorivo koristi gas, a koji može serijski da se proizvodi.  Osim toga, kako bi se produžio period rada na parceli, ovaj proizvođač navodi i mogućnost postavljanja dodatnih rezervoara za prirodni naftni gas na specijalnom nosaču prednje hidraulike. Dodatni rezervoar se brzovezujućim spojnicama povezuje s drugim rezervoarima na traktoru. "Prirodnu snagu" na traktoru obezbeđuje šestocilindrični FPT motor zapremine 6 l.  
Na traktorima se primećuje i inoviranje sistema za prenos snage, kako Ponjer Shift, tako i kontinualno varijabilne transmisije. Tako je  kompanija Case IH predstavila traktor Magnum 400 s menjačem puni Ponjer Shift, koji ima 21/5 brzina, a koji dostiže maksimalnih 40-50 km/h pri smanjenim obrtajima motora.  Ipak, najveću pažnju posetilaca na ovogodišnjem sajmu Agritechica kada je reč o transmisiji privuklo je rešenje bestepenog John Deere menjača eAutoPonjer, namenjenog za ugradnju u traktore 8R serije. Suština je da su u menjaču ovog tipa do sada korišćene hidromotor i pumpu  zamenili elektromotori koji obezbeđuju kontinuirano promenljiv pogon. Ovi elektromotori, osim što se koriste za pogon točkova traktora, obezbeđuju i do 100 kW električne energije namenjene spoljnim potrošačima. 
Na Sajmu su premijerno prikazani i unapređeni modeli potpuno elektrificiranih traktora Fendt e100 i Rigitrac.
 Novi modeli traktora predstavljeni u Hanoveru potvrdili su da je digitalizacija sastavni deo ovih pogonskih mašina. Tako je više proizvođača predstavilo svoje modele s telemetrijskim sistemima, koji imaju različite fokuse u radu.  Jedno od prikazanih rešenja, Valtra Connect, usmereno je na efikasno upravljanje traktorom, dok je rešenje TIM proizvođača Kubota usmereno na jednostavnost u radu.  Rešenje FendtONE predstavlja novu radnu filozofija koja briše granice između upravljanja radom traktora iz kabine i iz kancelarije.  
Univerzalni kombajni i bez upravljačkog točka
 
Na Agritechnica 2019 žitni kombajni predstavljeni su s velikim brojem inovacija u segmentu softvera i hardvera. Tako po prvi put senzorska tehnologija na kombajnu predviđa očekivane uslove za žetvu. Uprkos ograničenjima u konstrukcionoj veličini, proizvođači su uspeli da obezbede korak napred po pitanju povećanja radne efikasnosti ovih mašina.  Mnogo je detalja koji su prvi put primenjeni na hederima i adapterima, a koji, kako se navodi, imaju značajnu ulogu u smanjenju gubitaka koji nastaju u prvom koraku u žetvi.   
Na novim modelima nastavljen je trend primene kaiša na hederskom stolu za transport mase do uvlakačkih prstiju, ali i razvoj fleksibilnih kosa i stolova s promenljivom širinom. 
Kako je veličina kombajna ograničavajući faktor kada je u pitanju povećanje performansi, konstruktori najvećih modela su se odlučili na ugradnju motora velike snage, do čak 800 KS. Na ovim kombajnima,  smanjena brzina motora i automatsko podešavanje rada motora odgovaraju zahtevanim performansama rada, što rezultira smanjenom potrošnjom goriva. 
Dizajn kombajna radi dostizanja veće efikasnosti u radu zahteva povećanje vršidbene komore, kao i veće rastojanje između kućišta rotora i rotora postavljenog u gornjoj zoni. Novine podrazumevaju i dodatni rotor i podbubanj koji omogućava brži prolazak slame na kombajnima s aksijalnim rotorom. Predstavljeni su i novorazvijeni sistemi koji povećavaju stabilnost u radu kombajna na kosim terenima. 
Dalji razvoj u tangencijalnim komorama i tehnologiji za separaciju, koja kombinuje prednosti prethodnih jedinica za ubrzavanje izvršaja zrna, vidi se i u primeni centrifugalne jedinice, uz koju se povećavaju performanse kombajna sa sistemima slamotresa.  Ove jedinice pomažu "linearnom" protoku žetvene mase kroz kombajn  i omogućuju nežniji odnos prema zrnu i slami, a doprinose i smanjenju potrošnje goriva.
I na žetvenoj tehnici uočljivo je veliko prisustvo informacionih tehnologija koje su sve kompleksnije. Ove tehnologije se koriste prvenstveno kako bi se obezbedile maksimalne performanse i ostvario kvalitetan rad, uz smanjenje opterećenja vozača.  Tako je digitalizacija našla svoj put na žitnim kombajnima kroz mrežne informacione sisteme.   Proivođači su unapredili i različite tehnologije i modularne sisteme, te tako sada savremeni kombajn ima inteligentnu podršku asistenta za podešavanje radnih performansi do potpune automatizacije procesa izvršaja i separacije zrna. I na kombajnima su dostupne telemetrijske funkcije koje povezuju kombajn preko linka na server  i omogućavaju protok informacija  od kombajna i ka kombajnu.  
Na Agritechnica je po prvi put predstavljen i žitni kombajn u čijoj kabini je izostavljen upravljači točak. Ovo rešenje AGCO koorporacije na kombajnu IDEAL doprinosi povećanju preglednosti iz kabine, a za upravljanje kretanjem u saobraćaju koristi se upravljačka palica - xojstik. 
Nova kontrolna tehnologija ukazuje rukovaocu kombajna pri automatskom podešavanju i na ograničavajuće performanse kombajna, a sve u skladu sa uslovima u žetvi. Čak je, po prvi put, i podešavanje sečke za slamu automatsko. U zavisnosti od želje rukovaoca, da li mu je cilj postizanje maskimalne efikasnosti ili pak da slama ima što veći kvalitet, sistem automatski radi optimizaciju, a sve u odnosu na vrstu useva.     
 
Digitalni sistemi i IT tehnologije izazovi za budućnost 
Digitalizacija je značajno napredovala na svim poljima poljoprivredne proizvodnje. Wena primena ima za cilj unapređenje radne produktivnosti i efikasnosti kako bi se smanjio obim posla i povećala profitabilnost. 
Mnogi kontrolni senzori i automatski procesi su sada dostupni u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti, optimizaciju proizvodnih sistema i povećanje kvaliteta useva. Dodatno, digitalizacijom se stvara baza za donošenje odluka,  kako čoveka, tako i mašine, a takozvani sistemi  "pametne poljoprivrede" nude potencijal za efikasnost, smanjenje emisije izduvnih gasova i očuvanje prirodnih resursa.  Poljoprivrednici, kao poslovni ljudi, sada imaju digitalnu podršku - od tačnih podataka za dalje analize do donošenja odluka za poljoprivrednu porizvodnju i njihovo sprovođenje. Na Agritechnica 2019 prikazano je više od 70 novih sistema u segmentima digitalnih sistema i IT. 
Sada su dostupni sistemi za merenje prinosa većom preciznošću. Informacioni sistemi za upravljanje na farmama FMIS predstavljeni su s novim platformama podataka i senzorima koji obezbeđuju informacije  koje se međusobno mogu povezivati, a na osnovu kojih se automatski kreiraju dalje instrukcije za rad i dokumentovanje. 
 
Kombajni za šećernu repu sve veći
 
Proizvođači kombajna za šećernu repu morali su pri dizajniranju novih modela da zadovolje zahteve za što manjim negativnim uticajem na zemljište koje ove mašine imaju u radu, smanjenje gubitaka, manje oštećenje korena šećerne repe, kao i to da koren nema zaostao list. Pri tome, mašine moraju da budu isplative u korišćenju. U skladu s ovim zahtevima je i trend razvoja novih modela kombajna za šećernu repu. Tačnije, u ovom segmentu se jasno uočava korak napred u pogledu radnih performansi, orijentacije ka smanjenju troškova korišćenja kombajna u ukupnim troškovima proizvodnje šećerne repe i automatizacije. Sve je više većih kombajna za šećernu repu. Sada su uobičajeni oni sa šest redova, a sve je više i onih devetorednih i dvanaestorednih, dok su međubunkeri postali standard na ovim mašinama.  
I zahtevi u pogledu kvaliteta korena šećerne repe koji se koristi za proizvodnju biogasa i duže se skladišti takođe su podstakli nastanak inovacija, zahvaljujući kojima se postižu  visoka mobilnost, odlične manevarske karakteristike, radna pouzdanost i parametri za efikasan rad.  
Čišćenje i utovar imaju ključnu ulogu u logistici zajedno s organizacijom celog procesa vađenja repe. Samohodne platforme za čišćenje korena šećerne repe sada su sastavni deo kombajna.  
Koristeći pneumatike poslednje tehnologije, uz mehanizme za uravnoteženje i stabilizaciju za mašine sa dve ili tri osovine, povećava se radna fleksibilnost na kosim terenima. Karakteristično je i da je jedinica za vađenje korena na novim modelima montirana individualno i automatski se prilagođava precizno i nezavisno, čak i na neravnim terenima. Ova mogućnost nezavisnog rada jedinica za vađenje se posebno ceni na širokozahvatnim kombajnima kao što su oni sa 12 redova. Za najnovije modele kombajna za vađenje šećerne repe karakteristično je i to što se sada koriste sve lakši materijali, ali jednako robustni kao i oni ranije korišćeni.  I na kombajnima za šećernu repu sve su prisutniji telemetrijski sistemi koji se pomoću pametnih tehnologija koriste za daljinsku optimizaciju, čime se smanjuju vreme rada i troškovi korišćenja, a sama vožnja je jednostavnija. 
I na kombajnima za šećernu repu, kao i na drugim samohodnim i pogonskim mašinama, usled stroge regulative u pogledu emisije izduvnih gasova ugrađuju se motori Stage V. Za ove motore je katakteristično da rade na značajno nižim obrtajima, što smanjuje potrošnju goriva,  čak i pri visokim performansama mašine. 
 
Trendovi mašina za obradu zemljišta i setvu
Danas u biljnoj proizvodnji postoje različiti rizici koji se mogu javiti u toku vegetacije. Među najuticajnijim faktorima svakako su klimatske promene. Ako se sagledaju srednje godišnje temperature, one se nisu značajno promenile, ali raspored padavina jeste, pa često u vreme setve zemljište nedeljama ostaje suvo i nema adekvatnih uslova za klijanje i nicanje biljaka. Za inovirane mašine namenjene za setvu i obradu zemljišta koje su prikazane na  Agritechnica može se reći da se u radu vraćaju tradicionalnim metodama u biljnoj proizvodnji koje su danas lako dostupne zahvaljujći tehnologijama vrlo prilagodljivim različitim radnim uslovima.  Današnji izazov u proizvodnji odgovor je na kombinaciju tradicionalnih s metodama konverzacije, kao i višedecenijskim iskustvima koja su često bazirana na oranju. 
Unapređena senzorska tehnologija, elektropogonske jedinice i njihova prateća elektronika  značajno su povećali kompleksnost mašina koje u manjoj ili većoj meri zahtevaju nove operativne digitalne sisteme koji su im potrebni da bi mogli da rade, a neophodna je i podrška rukovaocu kako bi postigao svoj cilj.  Zahtevi savremene poljoprivredne proizvodnje  prema setvenoj tehnologiji su sve zahtevniji, a ove mašine treba da obezbede promenu međurednog razmaka, istovremeno unošenje semena, mineralnog đubriva i mikrogranulata, sistem za kontrolu setve, kao i integraciju s traktorom i informacionim sistemom farme. Zahtevi  kojima mašine za setvu i obradu treba da odgovore jesu očuvanje vlage zemljišta, dostupnost nutrijenata i jednostavna operativnost pomoću digitalno-elektronskih alata.  
Mašine za obradu zemljišta i mehaničku negu useva su sve kompleksnije, a karakteriše ih modularni dizajn sa sve kompleksnijim, velikim brojem komponenti, ali i opcija u radu. Modularnost doprinosi ugradnji različitih radnih organa, što omogućuje da se u jednom prohodu odgovori na više zadataka u radu. 
Senzori su sve prisutniji i na ovim mašinama, kako bi u realnom vremenu obezbedili potrebne informacije. Kontinualna merenja u zemljištu sada su moguća korišćenjem inovativnih senzorskih tehnologija. Tako se sada u radu mogu meriti vlažnost zemljišta, temperatura, pH vrednost, ali i količina organske materije. Ovi senzori su integrisani u setveni kontrolni sistem, a  kvalitet rada se može unaprediti automatski, u skladu s promenama radnih uslova. Na primer, dubina setve se može kontrolisati odgovarajućom senzorskom tehnologijom  u skladu s promenom količine vlage u zemljištu u realnom vremenu. 
Mnogi proizvođači nude ne samo kontrolu rada setvene tehnologije preko ISOBUS interfejsa već i korišćenjem različitih aplikacija, koje su besplatno dostupne za instalaciju na mobilnim uređajima. Ovi dodatni alati mogu značajno doprineti poboljšanju kontrole kvaliteta rada mašine u setvi. Veoma je značajno i to što je dokumentovanje o biljnoj proizvodnji sada omogućeno korišćenjem informacionih platformi dotupnih na internetu. Ova dokumentacija se dalje koristi na pojednostavljen način i čini korak dalje ka digitalizovanoj poljoprivredi. 
Marija Antanasković