* Na Simpozijumu su razmatrane i teme koje definišu buduće prioritete razvoja poljoprivredne tehnike u stručnom, naučnom i obrazovanom pogledu, i to na način koji će održivo unaprediti stanje domaće  poljoprivrede
 
U svetlu novih trendova na polju poljoprivredne tehnike, Institut za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije, organizovao je prvog novembarskog dana prvi simpozijum pod nazivom "AgroTech inovacije 2019". Na Simpozijumu su stručnjaci predstavili brojne inovacije u oblasti poljoprivredne tehnike, što je ujedno bila i  uvertira pred najveći sajam, prepoznatljiv po inovacijama Agritechnica 2019 u Hanoveru. Razmatrane su i teme koje definišu buduće prioritete razvoja poljoprivredne tehnike u stručnom, naučnom i obrazovnom pogledu, i to na način koji će održivo unaprediti stanje domaće  poljoprivrede. 
Ipak, pre nego što su predstavljeni trendovi koji dolaze iz sveta, generalni sekretar Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije dipl. inž. Marko Stojanović osvrnuo se na stanje u domaćem agraru, a posebno na situaciju kada je reč o nabavci poljoprivredne mehanizacije. Istakao je da se prema poslednjem popisu poljoprivrede, koji je urađen 2017/2018, pokazalo da na gazdinstvima u Srbiji ima 451.983 dvoosovinska traktora, što je za 10 odsto više u odnosu na poslednji rađen popis iz 2012. Kako pokazuje statistika, 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstvene traktore, a čak 86 odsto ovih traktora je starije od 20 godina. S druge strane, jedan traktor u proseku obrađuje površinu od 7,7 ha. Nesmanjivanju prosečne starosti traktora u Srbiji doprinosi i neprestan uvoz polovnih traktora, pogotovo činjenica da je ovo tržište potpuno nekontrolisano, te se uvoze mašine stare i pola veka. Da bi se koliko-toliko uredilo ovo tržište, trebalo bi definisati neke norme,  na primer po pitanju starosti i emisije izduvnih gasova. Ipak, zahvaljujući različitim merama subvencionisanja nabavke traktora, broj ovih, polovno uvezenih mašina se smanjuje iz godine u godinu. U prva tri kvartala 2019. godine, kako je rekao Stojanović, uvezeno je polovnih 876 i novih 1.954 traktora. Broj novih uvezenih traktora u prva tri kvartala je veći u odnosu na celu prošlu godinu, kada je uvezeno 1.219 traktora. Traktori koji se uvoze su slika poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, ne samo u pogledu snage već i opremljenosti ovih mašina. Za razliku od traktora, značajnijih pomeranja kada je uvoz žitnih kombajna u pitanju nema, a sa završetkom septembra uvezena su 82 nova kombajna. 
Na Simpozijumu se govorilo i o trendovima razvoja traktora i njihove energetske efikasnosti. Kako je istakao prof. dr Zoran Mileusnić s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, nova tehnička rešenja koja se primenjuju na savremenim traktorima omogućavaju postizanje značajnih ušteda u potrošnji goriva od 30 do 50 odsto. Da bi se postigli što bolji rezultati u pogledu energetske efikasnosti u obradi zemljišta, specifična masa traktora trebalo bi da bude veća od 70 kg/kW, pri čemu brzina kretanja treba da bude veća od 6,5 km/h. 
U biljnoj proizvodnji u zatvorenom prostoru ima mnoštvo inovacija, a kako je istakla prof. dr Aleksandra Dimitrijević, takođe s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, pravci razvoja ukazuju na to da biljna proizvodnja u kontrolisanim uslovima dostiže nivo koji je pre bezmalo sedam decenija bio naučna fantastika. Savremena proizvodnja podrazumeva sve veće korišćenje LED lampi za osvetljenje, koje, u odnosu na konvencionalne svetiljke, obezbeđuju intenzivnije osvetljenje, ali manje greju prostor. U plasteničkoj proizvodnji evidentan je i trend korišćenja fluorescentnih folija, kao i povratak na proizvodnju u niskim tunelima. Takođe, kako pokazuju dešavanja, mnoge države se vraćaju proizvodnji u zemljištu, napuštajući proizvodnju u hidro i airoponicima. Robotizacija takođe uzima maha u ovoj vrsti proizvodnje, ali se postavlja pitanje da li su ove mašine adekvatan odgovor na problematiku koju treba da reše. Tako je veliko pitanje, za sada bez odgovora, da li je opravdano korišćenje robota u ubiranju s obzirom na to da je čovek mnogo efikasniji u obavljanju ovog posla u odnosu na ruku robota. 
U poljoprivrednoj tehnici su sve prisutnije i bespilotne letelice. One su svoju ulogu našle i u zaštiti bilja, ali, kako je istakao direktor Instituta za poljoprivrednu tehniku prof. dr Miloš Pajić, iako primena ove tehnologije ima dosta prednosti - korišćenje na nepristupačnim terenima i neizlaganje poljoprivrenika sredstvima zaštite, još uvek ima dosta nedoumica i problema koje treba prevazići da bi se masovnije koristile. Tako treba, između ostalog, naći i odgovor na pitanje kako kontrolisati primenu bespilotnih letelica u zaštiti bilja kako neko ne bi zloupotrebio ove alate. 
Na prvom simpozijumu "AgroTech inovacije" skrenuta je i pažnja na razlike u konverzacijskim i konvencionalnim sistemima obrade, s obzirom na to da se, kako je istakao dipl. inž. Nikola Škrbić iz PSS "Tamiš" u Pančevu, na terenu pokazalo da mnogi koji rade u svetu agrara još uvek ne razumeju razlike koje postoje u ovim načinima obrade. Kada je reč o obradi zemljišta, predstavljeni su i rezultati eksploatacije rotacionog pluga, a i poslednja rešenja poljoprivredne tehnike koja su dostupna na domaćem tržištu.
 
Marija Antanasković
 
NOVI SMER NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU 
 
Da Institut za poljoprivednu tehinku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu prati savremene trendove dokazuje i uvođenje novog smera u ovoj visokoobrazovnoj ustanovi. Naime, sledeće školske godine biće otvoren smer Biotehnički i informacioni inženjering, čiji će cilj rada biti usmeren na transfer znanja o savremenim tehnološko-tehničkim i informacionim rešenjima koja se primenjuju u preciznoj poljoprivredi.