* U izboru mašine treba pomiriti potrebe koje nameće biljna proizvodnja, da se postigne što veća produktivnost i efikasnost u radu, a da se na najbolji način utiče na ostvarenje većeg prinosa ili pak zadržavanje istog, ali uz manje troškove proizvodnje
Investicije u nabavku poljoprivrednih mašina za veliku većinu poljoprirvednika su značajna stavka s finansijskog aspekta. Po ustaljenom pravilu mašine se biraju pažljivo, duži period,  a u tom izboru potrebno je naći odgovore na niz pitanja. Naime, u izboru treba pomiriti potrebe koje nameće biljna proizvodnja, da se postigne što veća produktivnost i efikasnost u radu, a da se na najbolji način utiče na ostvarenje većeg prinosa ili pak zadržavanje istog, ali uz manje troškove proizvodnje. Neizostavno je da izbor mašine treba u radu da ostavi pozitivan efekat na očuvanje  najvažnijeg resursa u biljnoj proizvodnji zemljišta. Izbor komplikuje i ogromna ponuda poljoprivrednih mašina na domaćem tržištu s obzirom  na to da je prisutan veliki broj brendova kako onih iz zapadne i centralne Evrope tako i onih iz azijskih zemalja. Vreme kupovine je takođe vrlo često uslovljeno s više faktora, a jedan od najvažnijih jesu konkursi za ostvarivanje određenih subvencija za kupovinu mašina. 
Odgovore na ova pitanja ili pak smernice koje vode odgovorima poljoprivrednici su imali priliku da dobiju na jedinstvenoj manifestaciji SPIT, održanoj u Kaću 20. jula na imanju gazdinstva Vojislava Maleševa, koji je i predsednik upravnog odbora Kluba 100P plus koji je bio glavni organizator ovog događaja. 
Manifestacija SPIT u organizaciji Kluba održana je 15. put.  Da je ovaj događaj u poslednjih 15 godina, koliko se održava, zauzeo značajno mesto u kalendaru manifestacija posvećenih poljoprivredi u prilog idu i činjenice da je ove godine učešće uzelo oko 900 poljoprivednika koji su došli iz svih krajeva Vojvodine, a prikazano je 180 mašina, najviše do sada. 
Da ima šanse za ostvarivanje profita onih koji su se jesenas odlučili za proizvodnju pšenice, što će svakako uticati na lakšu odluku o zanavljanju mehanizacije, u uvodnom obraćanju najavio je i Vojislav Malešev, koji je poručio kolegama da, ako su u mogućnosti, sačuvaju hlebno zrno, s obzirom na to da se, kako je najavio, očekuje rast cene ove žitarice, a može se očekivati cena od 24 dinara po kilogramu. 
  Mainfestaciju SPIT već nekoliko godina zaredom podržava i Grad Novi Sad. Pozdravljajući učesnike, član Gradskog veća za privredu Grada Novog Sada Milorad Radojević istakao je da ova manifestacija ima veliki značaj, ne samo lokalni već i regionalni.  
- Drago mi je što kao Grad možemo da podržimo održavanje ove manifestacije. Iako nismo ruralna sredina, trudimo se da se Grad ravnomerno razvija, a kroz neke nove mere trudimo se da povećamo buxet u poljoprivredi. Tako ove godine Grad ima rekordan buxet za poljoprivredu od 50.000.000 dinara, a po prvi put smo uveli dve nove mere namenjene kao podrška mladima i udruženjima, rekao je Radojević. 
Jubilarni, 15. SPIT svečano je otvorio pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivedu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković, koji je tom prilikom istakao da je poljoprivredna mehanizacija neophodna kako bi domaća poljoprivreda i poljoprivrednici postali konkuretniji na surovom tržištu. Učesnike je podsetio i na to da su pri formiranju Pokrajnske vlade definisani značajni ciljevi od kojih je jedan razvoj poljoprivrede. 
- Izuzetno se ponosimo našom podrškom mladim poljoprivrednicima. Konkretnim merama finansijske podrške podržavamo mlade poljoprivrednike. Posebno je kreirana konkursna linija za mlade poljoprivrednike. Od 2017. oni mogu da dobiju finansijska sredstva unapred i da započnu svoj biznis, rekao je Petković uz napomenu da će ovaj program posvećen mladima, koji je nastao u saradnji s resornim ministarstvom, biti nastavljen i ubuduće, za čije namene će se, kao i za razvoj agrara, uopšte povećavati buxet.  
 
Prikaz mašina
 
Čak 40 preduzeća učestvovalo je na ovogodišnjem SPIT-u, a posetioci su, osim stacionarne izložbe, imali priliku da u radu vide 35 mašina namenjenih za obradu zemljišta. U okviru stacionarne izložbe predstavljeni su različiti modeli traktora, od onih sa sinhornizovanom mehaničkom transmisijom do traktora sa Ponjer Shift i kontinualno varijabilnom transmisijom. Veliki je bio izbor traktora i kada je reč o snazi. Tako su prikazani modeli male snage, oni najtraženiji - univerzalni, kao i traktori sa više od 200 KS. I motori koji se ugrađuju u ove modele bili su raznovrsni ako se gleda aspekt emisije izduvnih gasova. Tako su na raspolaganju bili i oni traktori cenovno povoljniji zbog ugradnje motora koji zadovaljava niži standard emisije izduvnih gasova, ali i oni sa savremenim modelima Stage IIIB i Tier 4f standarda koji zadovoljavaju i specifikaciju potrebnu prilikom konkurisanja za IPARD sredstva. Na ovogodišnjem SPIT-u nisu izostali ni teleskopski manipulatori, kao ni žetvena tehnika. Ipak, najviše prikazanih mašina namenjeno je za obradu zemljišta, i to kako za konvencionalnu, tako i za redukovane i konzervacijske sisteme obrade. Tako su se poljoprivrednicima "predstavili" plugovi i kratke tanjiranje, a usledio je i prikaz kombinovanog oruđa, kao i različitih izvedbi valjaka koji se sve češće mogu videti na parcelama. To je bila prilika za poljoprivrednike  da na licu mesta vide razlike u radu različitih mašina, što im svakako može pomoći u sužavanju ibora prilikom kupovine. 
 
Radni organi i dubina obrade
 
Neadekvatna obrada zemljišta ostavlja dugoročne posledice na ovaj značajan resurs, a između ostalog dovodi i do smanjenja humusa i stvaranja plužnog đona, to jest menjaju se hemijske i mehaničke osobine zemljišta. Neretko su i zasluge čoveka velike kada se govori o narušavanju kvaliteta zemljišta, u šta smo se uverili prošle jeseni kada su pod izgovorom da  obezbede "lakše" uslove za obradu zemljišta mnogi širom zemlje spaljivali žetvene ostatke. Na ovaj način organska materija u zemljištu se trajno gubi. Da bi se održala organska materija u zemljištu, jedan od preduslova je da se na valjan način upravlja žetvenim ostacima, istakao je dipl. inž. Nikola Škrbić iz PSS "Institut Tamiš"  u Pančevu na radionici "Promene u zemljištu kod različitih sistema obrade zemljišta" koja je održana na SPIT-u. 
- Žetveni ostaci koji ostaju na njivi treba 95% da budu usitnjeni na dužinu manju od 100 mm, a odstupanje u rasporedu po parceli mora biti manje od 10% i to je konzervacijska obrada, napomenuo je Škrbić.  
Na zemljištima se, zbog korišćenja sve većih i težih mašina, menja i gustina zemljišta, to jest dolazi do povećanja sabijanja tla. Na radionici je bio prikazan i pedološki profil, i to na parceli čija obrada već 10 godina ne podrazumeva korišćenje pluga. Na profilu se jasno vidi da nema plužnog đona, ali je takođe uočeno sabijanje u gornjem sloju koji je nastao najverovatnije u proleće kada je rađena priprema zemljišta bez korišćenja duplih točkova na traktoru, što je uticalo na povećani pritisak na zemljište.  Škrbić je objasnio da se faktor zbijenosti zemljišta određuje pomoću penetometra, to jest očitava se na njegovoj skali. Wegovom primenom lako se može utvrditi da li postoji plužni đon i gde se nalazi. Plužni đon se najčešće javlja ispod dubine oranja, a kroz njega korenov sistem ne može da prođe i da koristi mineralne materije koje se nalaze u tom sloju.  Da bi se razbio plužni đon, Škrbić preporučuje korišćenje podrivača, ali takvih koji ne iznose i ne podižu na površinu sabijeni sloj zemljišta. 
- Radni organi koji ne iznose zbijeno zemljište, odnosno plužni đon postavljeni su unapred i njihov zadatak je da prosecaju zemljište i rastresu ga u sloju ispod plužnog đona. Podrivanje se radi u periodu kada je nosivost zemljišta najveća, odnosno posle žetve pšenice, ukoliko  nema velike vlage, ili najkasnije do žetve soje. Kasnije ne treba sprovoditi ovu agrotehničku meru, jer može da dođe do toga da se zemljište podigne, a da kasnije preko zime nema padavina i da se zemljište  ne slegne. U tom slučaju javljaju se određeni  vazdušni xepovi, objasnio je Škrbić. 
Da bi se izbeglo stvaranje plužnog đona, preporučuje se korišćenje razrivača, mašina koje su namenjene da rade do dubine oranja, a koje u toku rada smanjeno unose kiseonik u zemljište, što utiče i na smanjenje mineralizacije organske materije.
Pri obradi zemljišta je veoma važno odabrati adekvatan radni organ u odnosu na radnu dubinu. Tako se za ljuštenje strništa preporučuju radni organi namenjeni za rad na dubinama do 10 cm, a njihova širina treba da bude 30 cm ili 35 cm.  S povećanjem radne dubine treba birati radne organe manje širine. Tako ako će se koristiti na dubini od 10 cm do 20 cm, širina radnog organa treba da je manja od 20 cm. Za dubine između 20 cm i 30 cm koriste se radni organi širine  75 mm. 
Da bi se uopšte odredio najpovoljniji način obrade nekog zemljišta, poljoprivredik mora znati koji tip zemljišta obrađuje. U skladu s tim, kako je napomenuo dipl. inž. Bogdan Garalejić, takođe iz PSS  "Institut Tamiš", treba  da nauči kako da se opphodi prema njemu, kao i to koje su njegove karakteristike, što može saznati analizom zemljišta, koja obuhvata ispitivanje fizičko-mehaničkih osobina. Takođe, nephodno je da korisnik dobro poznaje mašinu za obradu, to jest  kako rade njeni radni organi i šta ostavljaju iza sebe. Neizostavna je i hemijska analiza zemljišta da bi se odredio način primene mineralnih đubriva koji je različit za svaki sistem obrade. 
Dosadašnja istraživanja ovog dvojca pokazuju da konzervacijski sistemi obrade čuvaju zemljište i ne narušavju njegove osobine. To je i potvrđeno na radionici uranjanjem grumena zemlje u tesle s mirnom vodom, i to jednog grumena iz konzervacijskog sistema zemljišta i drugog iz klasične obrade. Na testu se jasno videlo da se zemljište iz konzervacijskog sistema obrade bolje zadržava u vodi i da se manje ispira, to jest ne odnose se strukturni agregati.  
Marija Antanasković