* Osim digitalnih, koje su bile najdominantnije, primetne su bile i brojne inovacije usmerene na povećanje bezbednosti korišćenja poljoprivrednih mašina
* Na Sajmu je nastupilo 1.800 izlagača iz 42 države
 
Pariz je od 24. do 28. februara bio centar poljoprivrede i to, može se reći, ne samo evropski nego i svetski. Tačnije, u Exhibition Centre održan je međunarodni sajam SIMA,  čija je glavna tema bila  "Inovacije za konkurentnu poljoprivredu", kojom su obuhvaćeni izazovi s kojima se farmeri danas suočavaju. 
Na Sajmu je nastupilo 1.800 izlagača iz 42 države, među kojima je i Srbija, što su organizatori ove značajne izložbe posebno istakli. Oni koji su posetili Salon SIMA imali su priliku da se upoznaju s aktuelnim trendovima  i promenama koje su nastale s razvojem poljoprivredne opreme. Sasvim očekivano, digitalne aplikacije su bile u  glavnoj ulozi na ovogodišnjem sajmu, što pokazuju brojne tehničke inovacije.  Rešenja su sve kompleksnija, a njihova oblast primene je sve veća i veća. Osim digitalnih, primetne su bile i brojne inovacije usmerene na povećanje bezbednosti korišćenja poljoprivrednih mašina.  Proizvođači  su ovim inovacijama odgovorili na standarde bezbednosti na radu. 
I kvalitetan rad mašina i performanse jedan su od trendova koji su dominirali  na Sajmu. Različitost performansi je odgovor na zahteve u proizvodnji različitih biljnih vrsta, kao i njihovih varijateta, odnosno sorti i hibrida. 
 
Digitalne tehnologije domninantne među inovacijama
 
Ovogodišnje nagrađene inovacije mogu se podeliti na tri segmenta. Prvi predstavljaju digitalne tehnologije koje se koriste za pouzdano prikupljanje podataka, a kasnije i za donošenje odluka, ali i sticanje novih agronomskiih znanja. Nekoliko nagrađenih tehničkih inovacija, na primer, ima zadatak da prati promene u okruženju biljke. Između ostalog, postoji i uređaj koji broji i prati aktivnosti puževa noću. Ovaj alat, koji je efikasan, omogućava veoma detaljnu analizu slučaja rizika koji izazivaju ove štetočine, a obezbeđuje informacije za donošenje odluke kada preduzeti akciju. 
 U oblasti ekstenzivne poljoprivrede, poljoprivrednik je u prilici  da može da primi obaveštenje o nedostatku hrane, kao i da prati količine koje životinje konzumiraju na dnevnom nivou.
 Praćenje aktivnosti mašine proizvođači pokušavaju da reše još od osamdesetih godina prošlog veka. Na Sajmu u Parizu prikazano je više ovakvih rešenja, koja obezbeđuju automatsko i pouzdano snimanje aktivnosti mašina, što je  korak napred u merenjima  u poljoprivredi  i poluga za obezbeđivanje agronomskih podataka. Tako je, na primer, uređaj kompanije Karnott autonoman  i može se koristiti za praćenje aktivnosti  bilo koje opreme na farmi, od nošenog oruđa do kontejnera na kamionima.  Snažni algoritmi obrađuju podatke i poziciju na osnovu čega računaju aktivnost opreme, pređen put u transportu i radu, radnu širinu i površinu pokrivenosti. Oni na ovaj način uprošćavaju i računanje faktura. 
Na Salonu je predstavljeno i rešenje, takođe namenjeno za monitoring aktivnosti opreme, koji koristi potpuno drugačiji metod. Naime, bluetooth tagovi pouzdano identifikuju priključnu mašinu koja nije ISOBUS, kao i traktor i vozača. Takođe, omogućena je i identifikacija ISOBUS priključnog oruđa, što već postoji na displeju traktora, kao i performansi traktora.  Dodatno,  ovaj  tag automatski podešava na displeju parametre automatskog  navođenja u skladu sa širinom priključne mašine. 
Automatsko prikupljanje podataka o radu mašine koji se koriste za dalju analizu obavlja se i pomoću uređaja OBD koji se kači na traktor, a čiji je osnovni zadatak upravo prikupljanje podataka o radu.   Analiza korisnika ovih podataka moguća je zahvaljujući platformi koja omogućava i poređenje podataka, na primer, prinosa i aplikacije inputa s mapama zemljišta,  snimaka napravljenih daljinski i slično. Analiza agronomskih podataka se sve više koristi i uzima se kao relevantna kada postoji mogućnost da se informacije o usevu sakupljaju u uobičajenim  uslovima. To omogućavaju takozvani poljski senzori, koji su zapravo kombinacija senzora postavljenih na meteorolškim stanicama, sondama za analizu zemljišta i multispektralne kamere  s podacima daljinskog izvora. Pomoć ovom sistemu je veoma visoka prostorna rezolucija podataka (od snimaka napravljenih bespilotnom letelicom i satelitom), kao i  veoma visoka  frekvencija podataka (jedan snimak dnevno iste zone na parceli).  
Isti tip pristupa podacima omogućen je primenom  sličnog rešenja koje se koristi za praćenje sadržaja azota u biljci. Ova vrsta monitoringa radi se iz potrebe da se blagovremeno uoče rani znaci anomalija i da se postigne balans između primenjene količine azota i one koju uzima biljka.  Pomoć u prikupljanju  ovih podataka dolazi od daljinskih - satelitskih snimaka  s podacima mašine, kao i odluke o vremenu tretiranja i količine i vrste azotnog đubriva koje će se koristiti kako bi se  postigao određeni sadržaj u biljci. 
Digitalne tehnologije, koje se primenjuju u preciznoj poljoprivredi, i njihova mogućnost modularnog delovanja tokom rada takođe je jedna od ponuđenih inovacija. Takva je i ona namenjena za uništavanje  korova, koja umesto hemijskih herbicida koristi sekač na osnovu podataka dobijenih od takozvanog brojača korova. U zavisnosti od označenih zona traktor će ići napred različitim brzinama kako bi se ostvario cilj maksimalno efikasnog uklanjanja korova. Promena brzine traktora, u zavisnosti od situacije, moguća je korišćenjem ISOBUS klase 3, koji omogućava mašini kontrolu traktora. Ovaj tip kontrole je ogledalo glavnog trenda, što se jasno uočilo na Salonu predstavljanjem velikog broja aplikacija za ISOBUS klase 3. 
Precizna poljoprivreda zahteva i prenos modulacionih mapa iz kompjuterskog sistema za upravljanje farmom na displej traktora koji kasnije sakuplja radne podatke. S automatskim sistemom za sinhronizaciju, poljoprivednicima je ponuđeno rešenje koje znatno uprošćava sve razmene podataka, čineći ih potpuno  jasnim, skladnim i trenutnim. U realnom vremenu, podaci se mogu razmenjivati, deliti i korigovati između centralnog kompjutera i displeja na nekoliko traktora.  Digitalna tehnologija se koristi i na poslovima održavanja mašina kao što su lakša detekcija defekta, operacije održavanja itd. Ova tehnologija prepoznaje rizike koji detektuju defekte na osnovu prethodnih analiza, to jest na osnovu prikupljanja podataka o hiljadama mašina širom sveta. 
Ovo unapređuje i reakciju tehničkih lica aktivnih u dilerskoj mreži. Slična rešenja pomažu u ispunjavanju krucijalnih zadataka u održavanju mašine, to jest njenom podešavanju. Ujedno, primenom digitalne tehnologije korisnicima je na SIMA ponuđen i kompjuterizovani lični asistent Fernand, koji ima zadatak da svakodnevno pomaže farmerima u obavljanju njihovih radnih aktivnosti, a koji radi na osnovu poznavanja glasa i veštačke inteligencije. Glasovni asistent daje jednostavan i brz pristup  pametnom telefonu u traženju ključnih informacija potrebnih za upravljanje i operativni softver.   
                   
Performanse i kvalitetan rad mašina
 
Digitalna tehnologija može pomoći održavanju unapređenog kvaliteta rada mašine kao što su, na primer, samovodeći sistemi kojima je preko GPS RTK obezbeđen prolaz visoke tačnosti, posebno u mehaničkom uništavanju korova. Bez obzira  na prisutne digitalne tehnologije, ne treba zanemariti osnovne principe primenjene fizike, od kojih je prvi pojam agregatiranja traktora i priključne mašine. Upravo rešenje koje obezbeđuje spajanje s traktorom nespecifičnih priključnih oruđa nagrađeno je najsjajnijim priznanjem na pariskom salonu. I na ovogodišnjem sajmu stručnjaci su pokazali interesovanje za čuvanje zemljišta kao resursa. To se ogleda u primeni gusenica na više tipova kombajna, čime je stvorena mogućnost za manji uticaj hodnog sistema na tlo, to jest smanjenje sabijanja zemljišta. Kako je pritisak u pneumaticima, posebno na traktorima potrebno menjati kako bi se na najbolji način iskoristila vučna sila, smanjili troškovi rada, ali i pritisak pneumatika na zemljište, ponuđeno je rešenje koje obezbeđuje promenu pritiska u hodu zahvaljujući postavljenom rezervoaru za vazduh u naplatku točka. 
U cilju smanjenja gubitaka u žetvi, posetiocima SIMA ponuđeno je i rešenje fleksibilnog hedera za univerzalne kombajne. Ovaj tip hedera može raditi na veoma maloj visini, veoma blizu površini zemljišta. Rez kose se u potpunosti prilagođava terenu. Oblik hedera utiče na smanjenje gubitaka zrna. Pokretna traka na hederu pomera se proporcionalno brzini kretanja.  Kvalitet rada mašine oslanja se ne samo na dobru konstrukciju već i na optimizaciju rada trenutnim uslovima. 
I na rasipačima mineralnih đubriva s centrifugalnim distributerima jasno su se mogle uočiti izmene koje za cilj imaju još precizniju aplikaciju mineralnog đubriva. Na preciznost aplikacije mineralnog đubriva utiče i vetar, s obzirom na to da intenzitet vetra može da promeni putanju granule. Da bi se sprečila promena putanje kretanja, to jest obezbedila adekvatna distribucija đubriva,  na rasipaču se postavlja senzor koji meri intenzitet vetra i određuje njegov pravac. Na osnovu izmerenih vrednosti, u realnom vremenu se obavlja korekcija kako bi granula đubriva pala na određenu tačku na disku i na taj način postigla određenu putanju. U slučaju da je vetar veoma jak, sistem upozorava rukovaoca da prekine s radom. 
Kako bi se unapredio kvalitet aplikacije hemijskih sredstava, proizvođač prskalica se odlučio za primenu zglobne šasije, kao i rotaciju u jednoj tački umesto na rudi kao što je to na većini vučenih prskalica na tržištu. Tačka rotacije je bliža zadnjoj osovini koja je i sama bliža krilu prskalice. Ovakvo rešenje na prskalici obezbeđuje prednost vođenja mašine pod pravim uglom na početku putanje kretanja, te se još tada postiže tretiranje useva u punom radnom zahvatu mašine.  Kada se prksalica približi kraju parcele, počinje i okretanje traktora, a radijus okretanja je smanjen, manji je od četiri metra. Ove performanse mašine dovode i do uštede goriva.  
Uštede u gorivu postižu se i u primeni teleskopskih manipulatora koji imaju funkciju Eco-Stop, a ona, osim ove prednosti, obezbeđuje i smanjenje perioda praznog hoda motora. Ova funkcija gasi motor  kada rukovalac napusti kabinu posle perioda koji je podešen u skladu s obrascem vožnje  i sedam kriterijuma merenja.  Inteligenti sistem je odgovor na zapažanje da je 30 odsto radnog vremena telehendlera koji se koristi na farmi  zapravo u režimu praznog hoda motora i kada je vozač odsutan iz kabine. 
Standardi performansi mašine su sve stroži. To ujedno podiže cenu, ali ove mašine čini sofisticiranijim u pogledu održavanja. Jedan od načina prevazilaženja ovog problema je i mogućnost dugoročnog zakupa mašine, konkretno prskalice, što podrazumeva primenu kombinovanog ugovora s određenim servisom za monitoring, proveru  i održavanje mašine.   Ova usluga nudi i mogućnost   obuhvatanja troškova delova koji se habaju, uključujući i rasprskivače i dve posete godišnje tehničkog osoblja. 
Životni vek neke mašine je takođe veoma bitna stavka za korisnika, ali i pitanje vrednosti mašine na kraju ovog perioda. U cilju ponovnog korišćenja na SIMA je predstavljen i program proizvođača teleskopskih manipulatora, koji ima za cilj da ponovo udahne život mašini. 
 
Sve veći zahtevi u pogledu bezbednosti i zdravstvenih uslova za rad
 
Sigurnosni rizici su prisutni u svim segmentima poljoprivredne proizvonje. Pri obavljanju mnogih radnih operacija, rada mašina ili situacija postoji potencijalna mogućnost incidenta, ili se mogu javiti problemi poremećaja mišićno-koštanog tkiva. Mnogo godina proizvođači pokušavaju da naprave mašine i komponente na njima manje opasnim, često prevazilažeći okvire zakonske regulative. Na Sajmu u Parizu predstavljena je i mašina, zglobni utovarivač na kome je ugrađen dupli upravljački sistem, a upravljiva zadnja osovina unapređuje manevarske karakteristike i stabilnost u radu utovarivača. 
Kada je reč o bezbednosti mašina, na Salonu SIMA je prikazano više onih koje podižu sigurnosne standarde u poljoprivredi, i to u najrazličitijim segmentima. Osim navedenih primera, vredno je pomenuti i predstavljen sistem koji zahvaljujući kretanju u suprotnom smeru omogućava da se odblokira zagušenje kombajna i to bez izlaska rukovaoca iz kabine. 
Rad s mikrogranulatima koji se apliciraju prilikom setve takođe predstavlja opasnost za rukovaoce. Ovaj problem se prevazilazi potpuno novim distributerima mikrogranulata koji sprečavaju kontaminaciju, s obzirom na to da su izolovani.  U cilju povećanja bezbednosti, na Salonu je predstavljena i oprema nazvana "treća ruka", koja se koristi pri kačenju i otkačinjanju mašine koja se spaja u tri tačke.  
 
Big data i poljoprivreda: sakupljanje podataka i unapređenje korišćenja
 
Statistika   koja je korišćena da podrži performanse u poljoprivredi, uključujući modeliranje prinosa, tehnikom koja omogućava visoku tačnost u predviđanju performansi useva i stoke sve se više upotrebljava. 
Kvalitet sirovog podatka i snaga procesnih alata za njihovu obradu značajno su unapređeni. Moderna poljoprivreda zavisi od ovog trenda, ne samo na nivou poljoprivredne proizvodnje (na farmama) nego takođe i u transportu, preradi i prodaji proizvoda krajnjem potrošaču. Digitalna tehnologija i veliki podaci mogu se naći u svakoj kategoriji AgTecha: elektronskim komercijalnim platformama, poljoprivrednim biotehnologijama, softveru za upravljanje na farmi, senzorima i internet stvarima. 
 
Precizna poljoprivreda: odluke na bazi poljoprivrede
 
Precizna poljoprivreda je podstakla razvoj GPS, GNSS, fotografijama (snimcima) dronova i poslednjom generacijom vanvremenskih slika napravljenih satelitima. Ovo dozvoljava kreiranje mapa, identifikaciju prostornih varijacija u aspektima kao što su  prinos, karakteristike zemljišta, struktura zemljišta i organske materije, kao i vlage i sadržaj nitrata. Precizna poljoprivreda dozvoljava da se "kroji" zahvaljujući alatima koji obavljaju kvantifikaciju unutar određenih granica i vremenskih varijanti u multiparametrima (kvalitet zemljišta, bolesti, prinosi itd.). Svi sakupljeni podaci omogućavaju farmerima donšenje odluke.  
 
Fokus na senzorima
 
Svet poljoprivrednih mašina je sve više opremljen ugradnim senzorima na traktorima, dronovima, robotima ili fiksnim senzorima na proizvodnim parcelama koji sakupljaju i snimaju podatke koji se skladište u centralni IT sistem farme. Zahvaljujući digitalnoj tehnologiji u poljoprivredi, oprema je postala ekonomičnija, pametnija i preciznija. Senzori  asistiraju i u praćenju vremenskih prilika. Ovo je postalo od velike važnosti zbog uticaja klimatskih promena. Kako su se razvijale digitalne promene, postavljen je veliki broj umreženih meteorološkh stanica. Konačno, senzori su postali nezavisni zahvaljujući autonomnim mrežama bežičnih senzora, što obećava nove tehnologije koje upotpunjuju postojeća rešenja i omogućavaju predviđanje rizika. 
 
Automatizacija i robotizacija: neprocenjiva pomoć za farmere
 
Od dronova do robotizovanih ruku, autonomnih traktora, rasprostanjene su tehnologije u širokom spektru inovativnih aplikacija. Bilo da je reč o vremenskim prilikama u monitoringu useva i analize, prihrani i navodnjavanju, ili prskanju, roboti su sada svuda prisutni i pomažu farmerima u njihovim dnevnim obavezama. Oni dozvoljavaju farmeru da kombinuje proizvodnju uz poštovanje životne okoline,  dok se smanjuje obim poslova.  Koristeći  veštačku inteligenciju, ovi alati sada mogu da identifikuju i analiziraju situacije na osnovu sakupljenih podataka i preuzimaju akciju ili upozoravaju u skladu sa situacijom. To znači da farmer može da se osloni na preporuke u realnom vremenu.  Algoritmi uz veštačku inteligenciju takođe uče  na osnovu iskustva i cikličnih procesa i tako postaju precizniji.  U drugom slučaju, proizvođači sada nude uređaje, asistente u vožnji, uključujući automatske sisteme navođenja za rad na otvorenom polju. Poljoprivredne mašine se takođe mogu daljinski kontrolisati preko satelita. Opremljene pametnim sistemima, one mogu preuzeti brigu pri izvođenju operacija na otvorenom polju  s više nezavisnosti i na bazi analiza u realnom vremenu, što je potupno u suprotnosti u odnosu na prethodne godine. Konačno, sada na tržištu postoji nekoliko modela autonomnih traktora, a neki od njih su prvi put prikazani na Salonu SIMA 2017.  
Pomoću digitalnih tehnologija poljoprivrednici neguju ideju zajedničkog rada u mrežama, što obezbeđuje veću efikasnost i efektivnost, koja je zaista i zaživela. Danas postoje mnoge digitalne platforme koje spajaju ljude iz sveta poljoprivrede s drugima.  To su platforme za iznajmljivanje poljoprivredne opreme među farmerima za direktnu prodaju poljoprivrednih  proizvoda, za razmenu zemljišta, deljenje saveta kao i tehničkih i podataka iz ekonomije. Svaka ideja koja ima za cilj da farmere drži zajedno dobra je. 
Da bi podržali razvoj digitalnih tehnologija u poljoprivredi potreban je trening i za inženjere i korisnike. Umesto ovih treninga kreiraju se takozvani AgTech alati. Pomoću ovih alata dizajneri treba da kombinuju znanja naučnika sa znanjima agronoma.  Matematički specijalizanti od big data prave nekoliko podataka iskazanih u brojevima. Oni sa dvostrukim znanjem, naučnici koji barataju podacima i agronomijom, prava su retkost.   
Zbog ovakve situacije, to jest malog broja onih koji barataju širokom lepezom potrebnih veština, Univerzitet UniLa Salle, koji se takođe predstavio na ovogodišnjem sajmu SIMA, ima master studije: Menaxment poljorivrednim podacima u modelovanje odluka.  Osim ovog, i AgroParis TEch nudi  unapređene module u sistemima podrške odlučivanja  IODAA u saradnji sa Paris-Dauphine University. 
Još 1994. uočena je potreba za  AgroITC specijalizntima. Ovi programi imaju za cilj da stvore profesionalce koji imaju znanja i u poljoprivredi i inforamcionim tehnologijama.  Trening u obuci se zasniva na profesionalnom projektu i ugovoru s kompanijama.  U skladu s ovim,  AgroITC kreirao je takmičenje InnovAgro izazov u 2014. Princip je da studenti rade u multidisciplnarnim timovima  i kreiraju nove usluge namenjene poljoprivredi/životnoj sredini koristeći pri tome inovativne tehnologije. 
 
Tekst i foto: Marija Antanasković