* Struka ima dužnost da pomogne u rešavanju problema od kojih zavisi utrošak energije, koji ima najveći udeo u troškovima poljoprivrede i utiče na konkuretnost
 
Jubilarni, 45. simpozijum "Poljoprivredna tehnika" u poslednjih nekoliko godina okupio je najviše učesnika. Razlog za veliko interesovanje učesnika, njih oko 350 i još toliko putem Facebook stranice Departmana za poljoprivrednu tehniku, bile su interesantne teme organizovane po sekcijama. Organizator skupa, Departman za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, s Nacionalnim naučnim društvom za poljoprivrednu tehniku, a u saradnji sa JP "Vode Vojvodine",  Zadružnim savezom Vojvodine i Semenarskom asocijacijom Srbije ove godine odlučio se za predavanja po sekcijama. Teme su bile: precizna poljoprivreda i poljoprivredna tehnika, efikasna poljoprivredna tehnika u službi novih tehnologija, novo u poljoprivrednoj tehnici i navodnjavanju, održavanje kanalske mreže i vodoprivredne aktuelnosti.  
Za razliku od ranijih godina, otvaranje ovogodišnjeg simpozijuma održanog na Zlatiboru od 27. do 31. januara, organizovano je zajedno s otvaranjem 53. savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije, a aktivan rad Simpozijuma počeo je okruglim stolom pod nazivom "Tendencije razvoja poljoprivrede i analiza nabavke kroz mere podrške AP Vojvodine". Učesnici okruglog stola bili su pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Nedeljko Tica, predsednik Organizacionog odbora skupa prof. dr Jan Turan s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i predsednik skupštine Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije mr Đorđe Mišković. 
 
Zanavljanje mehanizacije
 
Okrugli sto održan je kako bi se kroz diskusiju iskoračilo korak napred u oblasti poljoprivrede, jer, objektivno, od poljoprivredne mehanizacije u najvećoj meri zavisi kvalitet urađenog posla na obradivim površinama. Razvoj mehanizacije je napredovao u toj meri da danas postoje visokosofisticirane radne mašine koje postižu izuzetne učinke i traže da njima rukuje obučen kadar. Struka ima dužnost da pomogne u savlađivanju svih nepoznanica i rešavanju problema od kojih zavisi utrošak energije, koji ima najveći udeo u troškovima poljoprivrede, a samim tim direktno utiče i na konkuretnost proizvoda na tržištu. Savremena mehanizacija je potrebna, pre svega, kako bi smanjila troškove proizvodnje, s jedne strane,  a ujedno poljorivrednicima učinila rad komfornijim. Na nabavljanje nove mehanizacije najviše, kako se pokazalo i u poslednje dve godine, utiču mere podrške resornog ministarstva i Sekretarijata kao i fondova. U 2018, ove mere uticale su na finansiranje prilikom kupovine svakog trećeg traktora, pomoću direktnih subvencija ili kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom, ili iz nekih drugih izvora. Činjenica je, kako se čulo na okruglom stolu, da se kupovina mehanizacije više ne odvija u skladu s kalendarom poljoprivrednih radova, već po kalendaru dodele subvencija.  Kako je istakao dr Vuk Radojević, statistički podaci ukazuju na to da je 95 odsto poljoprivednih mašina u Srbiji starosti preko 10 godina. U Vojvodini je situacija u odnosu na centralni deo Srbije nešto povoljnija i u Pokrajini se koristi kvalitetnija mehanizacija. 
- U 2017. je sprovedena koordinirana mera Ministarstva poljoprivede i Pokrajinskog sekretarijata poljoprivrede po kojoj su poljoprivrednici preko predračuna mogli da ostvare subvencije za kupovinu mehanizacije. Bilo je više od 2.200 prijava, a odobreno je preko 1.800. Oko 2,2 milijarde dinara su iznosile subvencije za ovu namenu. Na pokrajnskom nivou, poljoprivednici su konkurisali s računima i sklopljeni su ugovori u vrednosti oko 500.000.000 dinara. Tako smo u jednoj buxetskoj godini imali priliku da u značajnoj meri obnovimo mehanizaciju u Srbiji, rekao je Vuk Radojević, ističući da je krajem 2017. startovao i IPARD program. 
Startovanjem IPARD programa Republika i Pokrajina prestale su da preko svojih mera podrške sufinansiraju nabavku pogonske mehanizacije. Da su potrebe za mehanizacijom značajne, pogotovo traktora, potvrdio je i broj zahteva na poziv IPARD kada su u pitanju ove pogonske mašine. Kako je istaknuto na skupu, bez obzira na pozive IPARD, i Pokrajinski sekretarijat kao i resorno ministarstvo nastaviće da pomažu nabavku priključne mehanizacije putem različitih mera. 
Kada je reč o opremljenosti mehanizacijom, ne može se sve gledati crno i belo, što je potvrdio i prof. dr Jan Turan, koji je istakao da postoje velike razlike u opremljenosti. Tako se u nekim delovima Pokrajine koriste traktori starosti do pet godina prosečne snage iznad 150, dok se u drugim koriste traktori stari i više od tri decenije, koji su na kraju svog radnog veka. Mehanizacija je šarolika, a mladi poljoprivednik svoju sreću ne vidi u dedinom traktoru, već teži da da u eri informacionih tehnologija koristi savremen traktor.
 
Uvoz polovnih mašina bez ograničenja
 
Ako se govori o zanavljanju poljoprivredne mehanizacije u Srbiji, a pri tome se oslanjamo isključivo na statističke podatke, ispada da smo stalno na istom mestu. Tome u velikoj meri doprinosi uvoz polovnih pogonskih i priključnih mašina koji se odvija bez ikakvih ograničenja kada je u pitanju starost ovih mašina. Tako se, neretko, uvoze traktori i kombajni stari i nekoliko decenija pa prosečna starost mehanizacije, bez obzira na kupovinu novih mašina ostaje na istom nivou. 
 Govoreći o mogućnostima podizanja konkuretnosti domaće poljoprivede,  prof. dr Nedeljko Tica je istakao da su savremene pogonske i priključne mašine izrazito skupe ako se ima u vidu nivo životnog standarda. Mašine bi možda mogle biti jeftinije ako bismo ih primenjivali na većim površinama, ali u najvećem broju slučaja nemamo te velike površine. Aktuelno je i pitanje ekonomske upotrebe pogonskih i priključnih mašina. 
- Da bi sve funkcionisalo, za obradivu površinu od 100 hektara potreban je jedan radnik koji mora da ima opremu u vrednosti od 100.000 do 200.000 evra. Ako se posmatra površina od 20 hektara, bez obzira na vrstu poljoprivredne proizvodnje, male su šanse da će nabavka savremenih mašina biti ekonomski opravdana, rekao je Tica. 
 
Udruživanjem do ekonomske računice
 
Da bi se ovaj problem prevazišao, Tica je pozvao poljoprivrednike koji obrađuju površinu ispod 100 hektara da razmisle o udruživanju, to jest da više gazdinstva zajednički nabavlja i koristi jednu mašinu. 
U proteklih pet godina, prosečna vrednost nabavke nove poljoprivredne mehanizacije iz uvoza je na nivou oko 100.000.000 evra, dok se za korišćenu izdvaja 35.000.000. Prošle godine, u odnosu na 2017, kako je objasnio mr Đorđe Mišković, zabeležen je pad uvoza novih traktora sa 2.500 na 1.750, što je manje za oko 25 odsto, ali istovremeno je porastao uvoz poljoprivrednih priključnih mašina. U 2019. očekuju se efekti IPARD programa po pozivima iz prošle godine. 
Prilikom nabavke mehanizacije, kako je napomenuo Mišković, ima i onih koji se ne oslanjaju na subvencije. To su srednja i veća gazdinstva, kao i oni koji pružaju usluge, gazdinstva koja se bave kombinovanom poljoprivredom, odnosno ratarstvom i stočarstvom,  ili pak voćarstvom ili povrtarstvom. Ova gazdinstva idu korak ispred ostalih i na čelu su kolone onih koji su zagazili u četvrtu fazu razvoja digitalne poljoprivrede.  
Na  okruglom stolu pokrenuto je i pitanje Srbije kao proizvođača poljoprivrednih mašina za sopstveno, ali i inostrana tržišta. Neminovno je, kako je istakao Mišković, da su vrata Srbije otvorena za inostrane investicije, ali i da postoji način da se pokrene snabdevanje inostranih proizvođača delovima, podsklopovima i sklopovima z mašine. Ono što Srbiju kao proizvođača može da odvede na inostrano tržište jesu velike serije, kvalitet proizvoda i konkuretna cena, što je, kako je dosadašnje iskustvo pokazalo, veoma teško ispuniti. Kako je objasnio Mišković, nama kao proizvođačima treba malo više samodiscipline. 
- Ako možemo kvalifikovan rad po kvalitetnoj ceni da prodamo kroz neki deo mašine, mislim da je to put povratka domaće industrije. A kasnije, kad ovladamo proizvodnjom 51 odsto pozicija mašine, onda je lako tu mašinu predstaviti našom, rekao je Mišković. 
 
Precizna poljoprivreda
 
Neminovno je da je precizna poljoprivreda sve aktuelnija tema među poljoprivrednicima i da mnogi shvataju značaj njene primene u cilju smanjenja troškova proizvodnje. Sve većoj zainteresovanosti poljoprivednika za preciznu poljorpivedu doprinose konkretni rezultati, ali i oni koji se postižu primenom sistema za navigaciju u različitim radnim operacijama, jer se i na taj način postižu uštede i olakšava rad. 
Za pravilnu primenu precizne poljoprivrede presudno je sakupljanje podataka sa parcele i njihova primena u daljem radu. Kada se govori o preciznoj poljoprivredi, ne sme se osloniti na prosečne vrednosti, već se delovi parcele moraju posmatrati zasebno. Podaci se prikupljaju različitim tipovima senzora, a ova tehnologija pomaže i u postizanju varijabilnih normi u realnom vremenu kada se radi aplikacija zaštitnih sredstava, mineralnog đubriva ili pri navodnjavanju. U prihrani se koriste N senzori koji mere azot u biljci i na taj način određuju količinu koja će se primeniti. Danas se zahvaljujući savremenim tehnologijama može istovremeno obavljati setva različitih sorti i hibrida jednom sejalicom po unapred zadatoj normi, a na osnovu mape korišćenjem GPS pozicioniranja navigacionim uređajem. 
Za primenu prezicne poljoprivrede osim mašina s određenom opremom, čija su tehnička rešenja predstavljena na Simpozijumu,  neophodan je softver. 
Unošenjem prikupljenih podataka u softver dobijaju se različite mape. Tako se, na primer, prilikom setve formira određena mapa pozicija na kojima je obavljena setva. Zahvaljujući softveru dobijaju se podaci o kalitetu setve, odnosno o broju praznih i duplih mesta, to jest o stvarnoj setvenoj strukturi. Savremena softverska rešenja mogu da daju odgovor i na pitanje kolika je cena izvođenja neke operacije, na primer primene određenog hemijskog sredstva u zaštiti bilja. 
Prikupljanje podataka o setvi, đubrenju i zaštiti useva odvija se preko navigacionog sistema. Međutim, kada je u pitanju dodatno prikupljanje podataka, potrebna je veza između priključne mašine i traktora. Kako je objasnio dipl. inž. Stanko Oparnica iz preduzeća Kite d.o.o., ta veza je najjednostavnija ako je priključna mašina ISOBUS.  Međutim, ako nije, postoji rešenje koje prevodi signale sa priključnih mašina koje nisu ISOBUS na ISOBUS. Podaci koji se dobijaju od različitih senzora na mašinama  upisuju se u različite lejere u okviru jedne datoteke. Prenos podataka sa mašine može se obaviti ručno korišćenjem USB-a ili automatski preko onlajn mreže.  Na kraju svega dobija se mapa prinosa koja se preklopi s mapama setve, rasipanja mineralnog đubriva, zaštite bilja, kako bi se video njihov uticaj na ostvareni prinos. Na taj način se mogu dobiti različiti odgovori koji mogu pomoći u donošenju odluka u proizvodnji po zonama. Sve to može znatno uticati na profitabilnost. U okviru sekcije predstavljeni su i autonomni sistemi precizne poljoprivrede, čija se implementacija očekuje u budućnosti. 
Marija Antanasković
 
 
Rotacioni plug
 
Petar Radić iz Zadružnog saveza Vojvodine predstavio je rezultate korišćenja rotacionog pluga Falc Land na parcelama ZZ "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju. Ovaj plug, koji ima konkavne radne organe, čija se dubina održava preko valjka ,u radu obavlja dodatno usitnjavanje zemljišta zahvaljujući udaranju zemljišta o oplatu mašine. Dubina rada pluga je bila 30 centimetara, a osnovna prednost rotacionog pluga u odnosu na raoni bila je mogućnost da radi u ekstremno sušnim i prevlaženim zemljištima. Plug radnog zahvata tri metra radio je u agregatu s traktorom sa 350 konjskih snaga.  Prosečna potrošnja goriva bila je 24 litra po hektaru pri brzini od pet do sedam kilometara na čas. Pri tome je ostvaren prosečni učinak od 1,7 hektara po času.
 
Nauka na delu
 
Pri primeni varijabilne norme aplikacije mineralnih đubriva mora se voditi računa ne samo o vrsti već i apsorpciji vlage, s obzirom na to da je s povećanjem vlage đubriva potrebna i veća sila razaranja granule na lopatici diska. To su pokazala ispitivanja laboratorija na Departmanu za poljoprivrednu tehniku. Rezultati ukazuju na to da je vrlo bitno adekvatno skladištenje mineralnog đubriva, jer kako je napomenuo MSc Vladimir Višacki s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, granula mora da stigne na određeno mesto. Ispitivanja stručnjaka s Fakulteta potvrdila su i prednosti korišćenja fleksibilne u odnosu na krutu kosu u žetvi soje, o čemu je govorio prof. dr Jan Turan.