* Poljoprivrednici treba više da koriste servise koji su im dostupni i učestvuju na konkursima kako bi obezbedili potrebna sredstva za digitalizaciju

Digitalizacija poljoprivrede je jedan od najvažnijih zadataka koji će se sprovoditi s ciljem postizanja rentabilnije proizvodnje u budućnosti. Većina poljoprivrednika, međutim, još uvek smatra da su ove tehnologije preskupe za poljoprivredna gazdinstva, pa samim tim i nedostupne. Ono što mnogi od njih ne znaju jeste da ima puno digitalnih servisa koji su im na raspolaganju i besplatni su. Najvažnija od njih je platforma "Agrosens", koju je razvio Institut "Biosens", a poljoprivrednicima pruža mogućnost da prate stanje useva na svojim parcelama, planiraju i optimalizuju proizvodnju i slično.
Institut "Biosens" je i jedan od pokretača platforme Smart-AKIS, koja je deo realizacije projekta EU iz programa "Horizont 2020", a uspostavljena je sa zadatkom da poljoprivrednicima pruža sve neophodne podatke o pametnoj poljoprivredi i tehnološkim rešenjima kojima mogu da unaprede svoju proizvodnju. Na ovoj platformi mogu da se dobiju informacije o različitim senzorima koji analiziraju stanje vlage, zdravstveno stanje useva, zatim dronovima koji omogućavaju selektivnu primenu preparata u usevima, kao i sistemima za detekciju korova, određivanje stepena zrelosti useva i još mnogo toga. Poljoprivrednici su generalno slabo informisani o ovim tehnologijama, pa je u cilju njihovog obrazovanja na Institutu "Biosens" u Novom Sadu održana radionica u okviru projekta Smart-AKIS pod nazivom "Od ideje do realizacije - kako da finansirate vašu inovaciju u poljoprivredi". Tom prilikom su, osim projekta Smart-AKIS, predstvljeni modeli finansiranja koje nude različiti fondovi, IPARD program, a najavljeno je i otvaranje dva nova poziva za projekte u okviru poziva EU, "Horizont 2020".
- Reč je o projektima IoF 2020 i DIATOMIC, koje realizuje naš institut. Poziv za prvi će biti otvoren polovinom juna, dok će drugi biti otvoren već polovinom ovog meseca i oba su namenjena za finansiranje IT ideja koje će se realizovati u poljoprivredi, rekla je Milica Trajković iz "Biosensa", ističući da je ovaj institut već uspešno realizovao dva poziva, Fractals i KATANA, na kojima je učestvovao veliki broj aplikanata iz zemalja EU i Srbije.
Radionice poput ove, koja je nedavno održana, doprinose boljoj informisanosti poljoprivrednika kojima generalno nedostaju informacije iz IT sektora. Milica Trajković kaže da se oni posle svakog ovakvog skupa više interesuju za primenu inovativnih rešenja na svojim gazdinstvima.
Da učestvovanje na ovim konkursima nije bauk, potvrdio je Mirko Vlček, proizvođač organskih namirnica iz Pivnica, koji je objasnio da je zajedno sa svojim prijateljima snimio film od dva minuta u kojem je objasnio da nameravaju da unaprede internet platformu preko koje trenutno prodaju proizvode i sa tim projektom je konkurisao na KATANA poziv. Prošli su i dobili sredstva, što ih je, po njegovim rečima, iznenadilo, jer nisu prikupljali nikakvu dokumentaciju, već su samo poslali taj film. Mladim proizvođačima će novac dobijen po ovom projektu pomoći da unaprede internet prodaju i lakše i brže dođu do kupaca, pa će im tako ostati više vremena za unapređenje proizvodnje.
I IPARD sredstva koja su nam odnedavno na raspolaganju mogu da se koriste za inoviranje poslovanja u poljoprivredi. Kako su donedavno bila otvorena dva konkursa za nabavku mehanizacije i traktora, poljoprivrednici su imali priliku da konkurišu za nabavku mehanizacije koja ima ugrađen GPS sistem i modele za optimizaciju rada poljoprivrednih mašina kao što su selektivno korišćenje dizni prilikom aplikacije pesticida, automatsko navođenje kako ne bi došlo do preklapanja ili izostavljanja prohoda i slično.
- Bez obzira na mogućnosti i iznos sredstava koja nudi IPARD, u ova dva poziva bilo je veoma malo prijava, što je šteta, rekla je Slađana Glušević iz agencije "Smart" IPARD i pozvala poljoprivrednike da apliciraju kada budu otvoreni sledeći pozivi i više koriste evropska sredstva koja su im na raspolaganju.
Sisteme finansijske pomoći poljoprivrednicima predstavili su i Garancijski fond Vojvodine i Razvojni fond Vojvodine, koji odobravaju povoljne kredite uz grejs-period i duge rokove otplate. Sredstva dobijena po konkursima ovih fondova mogu se iskoristiti i za realizaciju IPARD programa, odnosno za finansiranje onog dela investicija koji pada na teret poljoprivrednicima.

A. Milić